Догодило се на данашњи дан, 8.март
Данас је сриједа, 8. март, 68. дан 2023. До краја године има 297 дана.
1714. - Рођен њемачки композитор, чембалиста и диригент Карл Филип Емануел Бах, чије су клавирске сонате претеча класичних, син и ученик Јохана Себастијана Баха. Био је присталица "осјећајног стила", драмског патоса с обиљем украса. Дјела: двадесетак симфонија, око 60 концерата за клавир, камерна музика, сонате за клавир, кантате, црквене композиције.
1846. - Отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. Сличне читаонице су убрзо основане и у другим градовима Србије.
1866. - Рођен руски физичар Пјотр Николајевич Лебедев, професор Московског универзитета. Проучавао је притисак свјетлости, доказавши постојање механичког импулса код свјетлосних зрака, што је од великог значаја за разумијевање космичких појава. Дјела: "Сила притиска свјетлости на гасове", "Магнетометријско проучавање обртних тијела".
1869. - Умро француски композитор и музички писац Ектор Берлиоз, творац романтичарске програмске музике и зачетник модерне оркестрације. Патетичан и темпераментан, створио је дјела изванредних тонских боја кроз која је провлачио основну идеју водиљу. Знатно је утицао на европску музику свог доба. Написао је "Науку о инструментацији". Дјела: "Фантастична симфонија", "Харолд у Италији", "Ромео и Јулија", "Фаустово проклетство", "Реквијем", опере "Бенвенуто Челини", "Тројанци".
1879. - Рођен српски сликар, вајар и писац Михаило Миловановић, један од оснивача Удружења ликовних умјетника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом свјетском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића - Штурма, краља Петра Првог Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића. Дипломирао је 1909. на Ликовној академији у Минхену, одакле је 1912. дошао у Србију да би као добровољац учествовао у балканским ратровима. У Првом свјетском рату је са српском војском преживио њену голготу. Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма - у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом - лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано увјерење да је народна традиција и извор и исходиште умјетничког подухвата. Изложбе Миловановићевих слика у периоду између два свјетска рата биле су прворазредан културни догађај, а хроничари су забиљежили да је његова изложба 1938. у Павиљону "Цвијета Зузорић" у Београду била најпосјећенија поставка у дотадашњој историји те куће. Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије Хаџи-Мелентију у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници /који су порушиле усташе у Другом свјетском рату/, српским ратницима у Младеновцу /оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба/, споменик на Крфу погинулим војницима Дринске дивизије, мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу. Тог носиоца Албанске споменице и Ордена Светог Саве партизани су стријељали у Ужицу крајем новембра 1941, под оптужбом да је "енглески шпијун". Написао је роман "Лендина воденица", штампан више од пола вијека послије његове насилне смрти.
1879. - Рођен њемачки хемичар и физичар Ото Хан, професор универзитета у Берлину и Гетингену, добитник Нобелове награде за хемију 1944, који је 1957. потписао Гетингеншку декларацију, одбијајући да сарађује у развоју евентуалног западноњемачког нуклеарног оружја. Доказао је 1938. распадање рубидијума, а 1939. с Фрицом Штрасманом је открио нуклеарну фисију /цијепање/ језгра урана. Открио је и радиоактивне елементе мезоторијум, радио-торијум и - с Лизом Мајтнер - протоактинијум.
1895. - Рођена уругвајска списатељица Хуанита Фернандес Моралес, позната као Хуана Фернандес де Ибарбоуроу, једна од најистакнутијих лиричарки Јужне Америке, названа "Хуана Америке". Њена поезија одише чулношћу, пантеистичком здруженошћу с природом и песимизмом због пролазности живота. Дјела: збирке стихова "Дијамантски језици", "Дивљи коријен", "Ружа вјетрова", "Изгубљена", "Романсе судбине".
1904. - Њемачка ублажила антијезуитски закон из 1872, допустивши повратак појединих припадника тог озлоглашеног римокатоличког реда.
1907. - Рођен грчки државник Константин Караманлис, предсједник Грчке од 1980. до 1985, оснивач странке "Нова демократија". Први пут је постао премијер 1955. и на том положају је остао до 1963, кад је добровољно емигрирао. Владу је поново саставио 1974, послије пада војне хунте, одигравши кључну улогу у обнови демократије у Грчкој.
1917. - У Петрограду немирима и штрајковима почела Фебруарска револуција /догађај се збио 23. фебруара према Јулијанском календару, тада на снази у Русији/.
1917. - Умро њемачки конструктор и генерал Фердинанд фон Цепелин, који је 1900. констурисао велику ваздушну лађу - дирижабл, названу по њему "цепелин". Његова летјелица дуга 248 метара била је лакша од ваздуха, с великим балоном профилисаног вретенастог облика и моторним погоном.
1921. - Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Њемачка није исплатила ратну штету, према обавези из Версајског уговора као поражена страна у Првом свјетском рату.
1930. - Умро амерички државник Вилијам Хауард Тафт, предсједник САД од 1909. до 1913, први бивши шеф државе у америчкој историји који је од 1921. до смрти био предсједник Врховног суда. Током предсједничког мандата војно је интервенисао у Никарагви, која је потом била под америчком окупацијом од 1912. до 1925. и од 1926. до 1933.
1942. - Умро кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка и Граупера, свјетски првак у шаху од 1921. до 1927. Изгубио је само једну партију у раздобљу од 1914. до 1924, по чему је јединствен у историји шаха. Титулу је освојио побиједивши у мечу њемачког велемајстора Емануела Ласкера с 4:0, уз десет ремија, а изгубио је од руског велемајстора Александра Аљехина, који га је побиједио са 6:3, уз 25 ремија. Дјела: "Основи шаха", "Моја шаховска каријера".
1942. - Јапанске трупе у Другом свјетском рату заузеле главни град Бурме Рангун. У рату је Бурма имала изузетан стратешки значај, али су Британци ту далекоисточну колонију уврстили у споредни фронт, што им се осветило у каснијим операцијама.
1950. - Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР испробао атомску бомбу, што је изазвало шок у САД, јер су Американци били увјерени да једини посједују нуклеарно оружје. Пометеност у Вашингтону употпунила је изјава Ворошилова да је проба извршена још 23. септембра 1949.
1954. - Закључен одбрамбени споразум САД и Јапана, чиме се Токио потпуно приклонио политичко-војном савезу Запада.
1965. - У Јужни Вијетнам искрцало се 3.500 америчких маринаца, чиме је отпочело масовно укључење копнених трупа САД у вијетнамску ратну авантуру, окончану потпуним поразом 1975. и погибијом више од 58.000 Американаца у тој земљи југоистичне Азије.
1969. - СССР ставио у стање узбуне далекоисточне трупе као знак упозорења Кини послије пограничних сукоба на ријеци Усури.
1971. - Основан хор "Колегијум музикум", академски камерни хор студенткиња Факултета музичке умјетности у Београду.
1971. - Умро амерички филмски глумац Харолд Лојд, један од највећих комичара нијемог филма. Филмови: "Сигурност на посљедњем мјесту", "Бруцош", "Чувај се, професоре", "Луда сриједа".
1983. - Умро енглески композитор Вилијам Тарнер Волтон, творац осјећајне и лирске музике неоромантичарског стила. Посебно је значајан по оркестарским композицијама, које се одликују дугом мелодијском линијом, богатом хармонијом и сложеним ритмом. Дјела: мелодрама "Фасада", ораторијум "Балтазаров пир", "Концерт за виолину".
1993. - Јужнокорејски предсједник Ким Јонг Сам смијенио двојицу кључних генерала лојалних претходним војним режимима, настојећи да учврсти цивилну контролу над армијом.
1994. - Код Дарбана у Јужној Африци погинула 64 путника приградског воза који је искочио из шина.
1996. - Окончан неуспјешни мировни мандат УН у Руанди.
2000. - Званично проглашен Брчко дистрикт, чиме је и формално окончан четворогодишњи арбитражни спор између Републике Српске и Федерације БиХ.
2001. - НАТО постигао договор да се дозволи контролисани повратак југословенских снага у копнену зону безбједности на југу Србије, у уски дио дуж границе са Македонијом.
2001. - Врховни савјет одбране Републике Српске у проширеном саставу у основи прихватио усаглашен текст документа о одбрамбеној политици БиХ.
2004. - Хашки трибунал објавио измијењену оптужницу против хрватског генерала Анте Готовине, која га терети за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради присилног и трајног уклањање српског становништва из регије Крајина у периоду од 4. августа до 15. новембра 1995. године.
2014. - Авион компаније "Малезија ерлајнз", који је био на линији Куала Лумпур-Пекинг, нестао са радара изнад Јужног кинеског мора. У авиону је било 12 чланова посаде и 227 путника, од којих су двије трећине кинеских држављана.
Данас је Међународни дан жена. Друга међународна конференција жена социјалиста је 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу њемачке револуционарке Кларе Цеткин, установила празник као знак сјећања на демонстрације америчких жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији је одржана 1914.
(Независне)
1714. - Рођен њемачки композитор, чембалиста и диригент Карл Филип Емануел Бах, чије су клавирске сонате претеча класичних, син и ученик Јохана Себастијана Баха. Био је присталица "осјећајног стила", драмског патоса с обиљем украса. Дјела: двадесетак симфонија, око 60 концерата за клавир, камерна музика, сонате за клавир, кантате, црквене композиције.
1846. - Отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. Сличне читаонице су убрзо основане и у другим градовима Србије.
1866. - Рођен руски физичар Пјотр Николајевич Лебедев, професор Московског универзитета. Проучавао је притисак свјетлости, доказавши постојање механичког импулса код свјетлосних зрака, што је од великог значаја за разумијевање космичких појава. Дјела: "Сила притиска свјетлости на гасове", "Магнетометријско проучавање обртних тијела".
1869. - Умро француски композитор и музички писац Ектор Берлиоз, творац романтичарске програмске музике и зачетник модерне оркестрације. Патетичан и темпераментан, створио је дјела изванредних тонских боја кроз која је провлачио основну идеју водиљу. Знатно је утицао на европску музику свог доба. Написао је "Науку о инструментацији". Дјела: "Фантастична симфонија", "Харолд у Италији", "Ромео и Јулија", "Фаустово проклетство", "Реквијем", опере "Бенвенуто Челини", "Тројанци".
1879. - Рођен српски сликар, вајар и писац Михаило Миловановић, један од оснивача Удружења ликовних умјетника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом свјетском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића - Штурма, краља Петра Првог Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића. Дипломирао је 1909. на Ликовној академији у Минхену, одакле је 1912. дошао у Србију да би као добровољац учествовао у балканским ратровима. У Првом свјетском рату је са српском војском преживио њену голготу. Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма - у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом - лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано увјерење да је народна традиција и извор и исходиште умјетничког подухвата. Изложбе Миловановићевих слика у периоду између два свјетска рата биле су прворазредан културни догађај, а хроничари су забиљежили да је његова изложба 1938. у Павиљону "Цвијета Зузорић" у Београду била најпосјећенија поставка у дотадашњој историји те куће. Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије Хаџи-Мелентију у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници /који су порушиле усташе у Другом свјетском рату/, српским ратницима у Младеновцу /оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба/, споменик на Крфу погинулим војницима Дринске дивизије, мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу. Тог носиоца Албанске споменице и Ордена Светог Саве партизани су стријељали у Ужицу крајем новембра 1941, под оптужбом да је "енглески шпијун". Написао је роман "Лендина воденица", штампан више од пола вијека послије његове насилне смрти.
1879. - Рођен њемачки хемичар и физичар Ото Хан, професор универзитета у Берлину и Гетингену, добитник Нобелове награде за хемију 1944, који је 1957. потписао Гетингеншку декларацију, одбијајући да сарађује у развоју евентуалног западноњемачког нуклеарног оружја. Доказао је 1938. распадање рубидијума, а 1939. с Фрицом Штрасманом је открио нуклеарну фисију /цијепање/ језгра урана. Открио је и радиоактивне елементе мезоторијум, радио-торијум и - с Лизом Мајтнер - протоактинијум.
1895. - Рођена уругвајска списатељица Хуанита Фернандес Моралес, позната као Хуана Фернандес де Ибарбоуроу, једна од најистакнутијих лиричарки Јужне Америке, названа "Хуана Америке". Њена поезија одише чулношћу, пантеистичком здруженошћу с природом и песимизмом због пролазности живота. Дјела: збирке стихова "Дијамантски језици", "Дивљи коријен", "Ружа вјетрова", "Изгубљена", "Романсе судбине".
1904. - Њемачка ублажила антијезуитски закон из 1872, допустивши повратак појединих припадника тог озлоглашеног римокатоличког реда.
1907. - Рођен грчки државник Константин Караманлис, предсједник Грчке од 1980. до 1985, оснивач странке "Нова демократија". Први пут је постао премијер 1955. и на том положају је остао до 1963, кад је добровољно емигрирао. Владу је поново саставио 1974, послије пада војне хунте, одигравши кључну улогу у обнови демократије у Грчкој.
1917. - У Петрограду немирима и штрајковима почела Фебруарска револуција /догађај се збио 23. фебруара према Јулијанском календару, тада на снази у Русији/.
1917. - Умро њемачки конструктор и генерал Фердинанд фон Цепелин, који је 1900. констурисао велику ваздушну лађу - дирижабл, названу по њему "цепелин". Његова летјелица дуга 248 метара била је лакша од ваздуха, с великим балоном профилисаног вретенастог облика и моторним погоном.
1921. - Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Њемачка није исплатила ратну штету, према обавези из Версајског уговора као поражена страна у Првом свјетском рату.
1930. - Умро амерички државник Вилијам Хауард Тафт, предсједник САД од 1909. до 1913, први бивши шеф државе у америчкој историји који је од 1921. до смрти био предсједник Врховног суда. Током предсједничког мандата војно је интервенисао у Никарагви, која је потом била под америчком окупацијом од 1912. до 1925. и од 1926. до 1933.
1942. - Умро кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка и Граупера, свјетски првак у шаху од 1921. до 1927. Изгубио је само једну партију у раздобљу од 1914. до 1924, по чему је јединствен у историји шаха. Титулу је освојио побиједивши у мечу њемачког велемајстора Емануела Ласкера с 4:0, уз десет ремија, а изгубио је од руског велемајстора Александра Аљехина, који га је побиједио са 6:3, уз 25 ремија. Дјела: "Основи шаха", "Моја шаховска каријера".
1942. - Јапанске трупе у Другом свјетском рату заузеле главни град Бурме Рангун. У рату је Бурма имала изузетан стратешки значај, али су Британци ту далекоисточну колонију уврстили у споредни фронт, што им се осветило у каснијим операцијама.
1950. - Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР испробао атомску бомбу, што је изазвало шок у САД, јер су Американци били увјерени да једини посједују нуклеарно оружје. Пометеност у Вашингтону употпунила је изјава Ворошилова да је проба извршена још 23. септембра 1949.
1954. - Закључен одбрамбени споразум САД и Јапана, чиме се Токио потпуно приклонио политичко-војном савезу Запада.
1965. - У Јужни Вијетнам искрцало се 3.500 америчких маринаца, чиме је отпочело масовно укључење копнених трупа САД у вијетнамску ратну авантуру, окончану потпуним поразом 1975. и погибијом више од 58.000 Американаца у тој земљи југоистичне Азије.
1969. - СССР ставио у стање узбуне далекоисточне трупе као знак упозорења Кини послије пограничних сукоба на ријеци Усури.
1971. - Основан хор "Колегијум музикум", академски камерни хор студенткиња Факултета музичке умјетности у Београду.
1971. - Умро амерички филмски глумац Харолд Лојд, један од највећих комичара нијемог филма. Филмови: "Сигурност на посљедњем мјесту", "Бруцош", "Чувај се, професоре", "Луда сриједа".
1983. - Умро енглески композитор Вилијам Тарнер Волтон, творац осјећајне и лирске музике неоромантичарског стила. Посебно је значајан по оркестарским композицијама, које се одликују дугом мелодијском линијом, богатом хармонијом и сложеним ритмом. Дјела: мелодрама "Фасада", ораторијум "Балтазаров пир", "Концерт за виолину".
1993. - Јужнокорејски предсједник Ким Јонг Сам смијенио двојицу кључних генерала лојалних претходним војним режимима, настојећи да учврсти цивилну контролу над армијом.
1994. - Код Дарбана у Јужној Африци погинула 64 путника приградског воза који је искочио из шина.
1996. - Окончан неуспјешни мировни мандат УН у Руанди.
2000. - Званично проглашен Брчко дистрикт, чиме је и формално окончан четворогодишњи арбитражни спор између Републике Српске и Федерације БиХ.
2001. - НАТО постигао договор да се дозволи контролисани повратак југословенских снага у копнену зону безбједности на југу Србије, у уски дио дуж границе са Македонијом.
2001. - Врховни савјет одбране Републике Српске у проширеном саставу у основи прихватио усаглашен текст документа о одбрамбеној политици БиХ.
2004. - Хашки трибунал објавио измијењену оптужницу против хрватског генерала Анте Готовине, која га терети за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради присилног и трајног уклањање српског становништва из регије Крајина у периоду од 4. августа до 15. новембра 1995. године.
2014. - Авион компаније "Малезија ерлајнз", који је био на линији Куала Лумпур-Пекинг, нестао са радара изнад Јужног кинеског мора. У авиону је било 12 чланова посаде и 227 путника, од којих су двије трећине кинеских држављана.
Данас је Међународни дан жена. Друга међународна конференција жена социјалиста је 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу њемачке револуционарке Кларе Цеткин, установила празник као знак сјећања на демонстрације америчких жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији је одржана 1914.
(Независне)
