1074. - Папа Гргур Седми наредио да сви ожењени римокатолички свештеници буду избачени из Цркве.

1454. - Рођен италијански морепловац Америго Веспучи, према чијој је латинској верзији имена /Америцус/ њемачки картограф Мартин Валђемилер 1507. Нови свијет погрешно назвао Америка. То је прихваћено упркос чињеници да је нови континент 1492. открио Веспучијев земљак Кристофор Колумбо. Веспучи је у Нови свијет путовао 1499. као члан шпанске експедиције, а 1501. и 1502. је предводио експедицију Португалије. Вјеровао је да су Хондурас и Бразил нови, неоткривени континенти, не знајући да је Хондурас прије њега открио Колумбо.

1661. - Умро француски кардинал италијанског поријекла Жил Мазарен, послије смрти кардинала Армана Жана Ришељеа 1642. премијер у владама краљева Луја Тринаестог и Луја Четрнаестог. Као један од највјештијих дипломата свог доба поставио је темеље на којима је Луј Четрнаести градио хегемонистичку политику Француске у Европи. Окончао је 1648. Тридесетогодишњи рат, послије којег је Вестфалским миром Француска од Њемачког царства преузела Алзас и неке лоренске градове. Такође је савладао буну племића Фронда од 1648. до 1652. и учврстио краљев апсолутизам пољуљан током побуне.

1749. - Рођен француски политичар и писац Оноре Габријел Виктор Рикети де Мирабо, најбољи говорник Француске револуције и један од главних заступника интереса трећег сталежа. Допринио је побједи Уставотворне скупштине над краљем, али не као принципијелан противник монархије. Његов циљ је била либерална реформа друштва уз одржавање монархије. Убијен је 1791. под оптужбом да је пактирао с двором. Дјела: "Есеј о деспотизму", "О пруској монархији под Фридрихом Великим".

1807. - Предвођени Карађорђем, српски устаници потпуно ослободили Београд од Турака, иако је град, као политички центар пашалука, био чврсто утврђен и посједнут јаким јањичарским снагама. Устаници су током 1804, 1805. и 1806. безуспјешно покушавали да заузму београдску тврђаву и тек 8. јануара 1807. београдски везир Сулејман-паша био је принуђен да преда Карађорђу Горњи град, а два мјесеца потом и Доњи град. Београд је постао политички, војни и културни центар нове Србије и остао је у српској власти до пропасти Првог српског устанка 1813.

1814. - Рођен украјински писац и сликар Тарас Григорјевич Шевченко, највећи украјински пјесник 19. вијека, оснивач нове украјинске књижевности, романтичар, револуционар, ватрени борац за слободу народа. Поезијом инспирисаном народним стваралаштвом је утемељио књижевни украјински језик. Као украјински националиста провео је више година у прогонству у Сибиру, а многа његова дјела нашла су се на удару царске цензуре. Дјела: збирка пјесама и поема "Кобзар", поема "Хајдамаки", романи /на руском/ "Најамница", "Књегиња", "Музикант", "Близанци", "Умјетник".

1817. - Српски војвода и попечитељ финансија у Првом српском устанку кнез Сима Марковић погубљен у београдској тврђави према наређењу Марашли Али-паше. Од почетка устанка био је близак сарадник Карађорђев, с којим је емигрирао послије пропасти устанка. Вратио се у Србију захваљујући нагодби Милоша Обреновића и Али-паше, али је наставио преписку са српским старјешинама у Бесарабији, позивајући их да се врате и наставе борбу против Турака. С војводом Павлом Цукићем и бившим Карађорђевим капетаном Драгићем Горуновићем подигао је буну коју су Милош и Турци брзо угушили, а Марковић и Горуновић ухапшени су и погубљени.

1831. - Краљ Луј Филип основао француску Легију странаца, са сједиштем у Алжиру.

1851. - Умро дански физичар Ханс Кристијан Ерстед, оснивач науке о електромагнетизму. Открио је магнетски учинак електричне струје. Његово главно дјело "Еxперимента цирца еффецтум цонфлистус елецтрици ин ацум магнетицам" знатно је утицало на француског физичара и математичара Андреа Мариа Ампера. Њему у част јединица за јачину магнетског поља у електормагнетском ЦГС систему названа је "ерстед" /ознака Ое/.

1885. - Рођена руска балерина Тамара Платоновна Карсавина, једна од највећих представника класичног балета у првој половини 20. вијека. С Аном Павловном и Вацлавом Нижинским била је међу главним звијездама Руског балета Сергеја Ђагиљева, у Императорском балету у Петрограду наступала је као примабалерина и гостовала је на сценама у Паризу у Лондону, гдје је 1928. основала балетску школу. Упамћена је као незамјенљива партнерка Нижинског у балету "Сан о ружи" и по сјајним ролама у балетима "Шехерезада", "Жар-птица", "Петрушка", "Фантастични дућан", "Тророги шешир".

1888. - Умро пруски краљ и њемачки цар Вилхелм Први Фридрих Лудвиг, који је помагао канцелару Оту фон Бизмарку да "крвљу и гвожђем" уједини Њемачку. На пруском пријестолу био је од 1861, а 1871. је постао први цар новоствореног Њемачког царства. Током његове владавине Нијемци су Данској отели покрајине Шлезвиг и Холштајн у рату 1864, поразили Аустрију 1866, а у француско-пруском рату 1871. отргли Алзас и Лорену од Француске. Издао је 1879. "Изузетни закон", којим је социјалистички покрет у Њемачкој стављен ван закона.

1890. - Рођен руски државник Вјачеслав Михајлович Скрјабин, познат као Вјачеслав Михајлович Молотов, шеф совјетске дипломатије од 1939. до 1949. и од 1953. до 1956. Био је главни преговарач с нацистичком Њемачком у припреми совјетско-њемачког десетогодишњег пакта о ненападању, потписаног 1939, девет дана прије напада Њемачке на Пољску, што је изазвало велико изненађење у свијету и збуњеност и пометњу у комунистичким партијама. Један је од оснивача листа "Правда". Одржао се у врху власти током скоро три деценије Стаљинове страховладе, али је у јуну 1957, под оптужбом за "антипартијски став", искључен из Централног комитета Комунистичке партије и смијењен са свих функција.

1893. - Умро француски теоретичар умјетности, историчар и филозоф Иполит Тен, који је настојао да унесе позитивистичке методе у изучавање литературе, умјетности и друштва. Према детерминистичком схватању историје и умјетности, сматрао је да појединац, изразито одређен једном "преовлађујућом особином", трпи јак спољни утицај "расе", "средине" и "тренутка". Као филозоф бавио се проблемима сазнања, а као историчар је истраживао коријене декаденције у Француској. Дјела: "Историја енглеске књижевности", "Филозофија умјетности", "О интелигенцији", "Постанак савремене Француске".

1916. - Њемачка у Првом свјетском рату објавила рат Португалији, која је претходно у својим лукама заплијенила њемачке бродове.

1918. - Умро њемачки писац Франк Ведекинд, који је ексцентричним, али снажним драмама, пуним ироније и цинизма, трагике и комике, гротескних ликова, драстичних еротских сцена и уличног жаргона, провоцирао лицемјерни грађански морал. Подсмијевао му се и пјесмама, шансонама и баладама које је рецитовао у минхенском кабареу "Једанаест џелата". Дјела: драме "Прољећно буђење", "Земаљски дух", "Маркиз фон Кајт", "Пандорина кутија", "Мртвачки плес", "Музика", "Цензура", пјесме "Четири годишња доба".

1919. - Британци депортовали на Малту вођу египатског покрета за независност Саада Заглула

1924. - Италија анектирала Ријеку.

1934. - Рођен руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човјек који је облетио Земљу. У априлу 1961. васионским бродом "Васток 1" начинио је круг око планете за 108 минута, крећући се максималном брзином од 28.000 километара на час, на највећој удаљености од Земље 327 километара.

1942. - Јапанске инвазионе снаге у Другом свјетском рату окончале заузимање индонезијског острва Јава. Индонезија је тада била холандска колонија.

1943. - Рођен амерички велемајстор Роберт - "Боби" Џејмс Фишер, 11. првак свијета у шаху, први Американац који је освојио ту титулу. Велемајстор је постао у 15. години, а свјетски шампион 4. септембра 1972, побиједивши у мечу у Рејкјавику руског велемајстора Бориса Спаског резултатом 12,5:8,5. Претходно је у мечевима кандидата постигао резултате без преседана у историји шаха: у четвртфиналу и полуфиналу је побиједио руског велемајстора Марка Тајманова и данског велемајстора Бента Ларсена резултатом 6:0, а у финалу бившег првака свијета јерменског велемајстора Тиграна Петросјана са 6,5:2,5. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, јер је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, па је за првака свијета проглашен руски велемајстор Анатолиј Карпов. Послије скоро двије деценије одсуствовања на кратко се вратио шаху 1992. кад је побиједио Спаског у мечу одиграном у Београду и на Светом Стефану код Будве.

1945. - Америчке снаге у Другом свјетском рату заузеле Бон.

1956. - Енглези депортовали кипарског архиепископа Макариоса Трећег на Сејшелска острва у Индијском океану.

1976. - Код града Тренто на сјеверу Италије срушила се успињача, усмртивши 42 смучара.

1987. - Техеран оптужио Багдад да употребљава хемијско оружје у иранско-ирачком рату.

1989. - Власти у Варшави званично оптужиле совјетске службе безбједности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у прољеће 1940. године.

1991. - У Београду одржане демонстрације опозиционих партија у којима су погинули ученик Бранивоје Милиновић и милиционар Недељко Косовић. Један од захтјева демонстраната био је да руководећа екипа информативног програма ТВ Београд поднесе оставку, што је учинио генерални директор РТВ Београд Душан Митевић. Оставку је поднио и министар унутрашњих послова Србије Радмило Богдановић. Увече је центар Београда запосјела армија са тенковима.

1992. - Умро бивши премијер Израела Менахем Бегин, први израелски државник који је потписао уговор с неком арапском земљом. Послије разговора у Кемп Дејвиду с египатским предсједником Анваром ел Садатом и предсједником САД Џимијем Картером, 1977. у Вашингтону је потписао мировни уговор с Египтом и са Садатом је 1978. подијелио Нобелову награду за мир. Завршио је права у Варшави, а 1939. био је вођа омладинског ционистичког покрета "Бетар" у родној Пољској. Ухапшен је 1940. и двије године је провео у концентрационом логору у Сибиру, али је 1942. успио да се домогне Палестине, тада под британском управом, гдје је командовао илегалном ционистичком групом "Иргун Цеваи Леуми" /Народни војнички савез/. У тек основаној држави Израел 1948. је оформио покрет "Херут" /слобода/, од којег је настала партија "Ликуд" /јединство/. Убрзо је постао члан Кнесета /парламент/, у владу је ушао 1967, а премијер је био од 1977. до 1983, кад је поднио оставку. Важио је за "човјека најтврђе линије с визијом за компромис". Дјела: "Побуна", "Лична сјећања команданта Иргун Цеваи Леумија", "Бијеле ноћи", "У подземљу".

1993. - Српски неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. вијек" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Свјетског удружења љекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".

1993. - Умро српски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд - Бар, брзих пруга у Србији и жељезничког чвора у Косову Пољу.

1994. - Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром "Хитроу".

1996. - Исламски терористи у западном дијелу Алжира убили десет и ранили 16 људи у путничком возу.

1999. - Ирански предсједник Мохамад Хатами допутовао у Италију, што је била прва посјета Западу шефа иранске државе након исламске револуције 1979. у тој азијској земљи.

2000. - Премијер Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Републике Хрватске Тонино Пицула потписали Заједничку изјаву о повратку избјеглих и расељених лица својим домовима. У изјави се потврђује да су право на сопствени дом и заштиту имовине, као право на повратак, основна права сваког човјека.

2001. - Кантонално тужилаштво у Сарајеву подигло оптужницу против Ивана /Блаже/ Андабака /1953/ из Ливна и још шесторо лица због основане сумње да су планирали и извршили убиство замјеника министра унутрашњих послова ФБиХ Јозе Леутара 1999. године.

2001. - Предсједиштво Хрватског народног сабора усвојило је у Мостару закључке којима одбацује санкције високог представника за БиХ Волфганга Петрича као "дефинитивно поништење изборне воље хрватског народа у БиХ и израз политичког присиљавања његових легитимних представника".
​
(Независне)