641. године – Кинеска принцеза Вен Ченг се удала за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском облашћу.

1507. године – У бици с побуњеницима у Навари погинуо је Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра ВИ послужио је Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело “Владар”.

1537. године – Турци су заузели далматинско утврђење Клис које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби је погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци су основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.

1832. године – Рођен је енглески капетан Чарлс Канингем Бојкот, против кога је 1880. године, док је управљао једним енглеским лендлордством у Ирској, примењен ненасилни отпор одбијањем сарадње. Такав вид отпора касније је назван по њему – бојкот.

1848. године – У Бечу су избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.

1854. године – Велика Британија и Француска су закључиле савез с Отоманским царством против Русије у Кримском рату.

1856. године – Рођен је Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа у два балканска и у Првом светском рату. Чин генерала добио је 1907. године, од 1908. је био министар војске, а после победе на Церу у августу 1914. године унапређен је у чин војводе. Извео је пробој Солунског фронта и разбио бугарску одбрану у Првом светском рату, што је допринело капитулацији Бугарске у септембру 1918. године.

1868. године – Скинута је забрана с правописа Вука Стефановића Караџића и дозвољена је његова употреба. Решење о томе донео је, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана је скинута четири године после Караџићеве смрти.

1880. године – Рођен је српски писац Владислав Петковић Дис, уз Симу Пандуровића и Милана Ракића, најзначајнији песник српске модерне с почетка 20. века. При повратку из Француске 1917. године, где је избегао у време Првог светског рата, Дис се утопио код Крфа када је немачка подморница торпедовала брод на којем се налазио. Објавио је две збирке песама “Утопљене душе” и “Ми чекамо цара”.

1881. године – Рођен је турски државник Мустафа Кемал, познат као Ататурк, први председник Турске. Под његовим вођством 1922. године збачен је последњи султан Мухамед VI, а 1923. године проглашена република. Спровео је значајне реформе које су биле темељ за стварање модерне европске државе.

1907. године – У експлозији ратног брода “Јена” у француској луци Тулон погинуло је најмање 118 људи.

1925. године – Умро је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, отац модерне Кине и њен први председник (1911-12). Године 1894. повео је борбу за рушење монархије, а 1905. године основао Савезну лигу из које је 1912. године настала странка Куоминтанг. Након његове смрти вођство над Куоминтангом преузело је десно крило странке предвођено Чанг Кај Шеком.

1938. године – Предвођене Адолфом Хитлером, немачке трупе су умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем Рајху.

1947. године – Председник САД Хари Труман прокламовао је у Конгресу доктрину о помоћи земљама угроженим од комунизма (“Труманова доктрина”). Прва средства су дата Грчкој и Турској.

1964. године – Умро је српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука, један од најзначајнијих српских и југословенских ликовних стваралаца 20. века. Од 1919. до 1925. године био је сценограф Народног позоришта у Београду, а истакао се и као педагог. Најзначајнија дела: “Портрет девојке”, “Купачица”, “Јајце”, “Кћи уметникова”, “Двориште”.

1966. године – Индонежански парламент лишио је Ахмеда Сукарна свих функција, укључући положај председника Републике, а генерал Сухарто је постао вршилац дужности шефа државе.

1971. године – Премијер Хафез ал Асад изабран је референдумом за председника Сирије.

1978. године – Партије левице су, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.

1984. године – У Великој Британији је почео генерални штрајк рудара.

1993. године – У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбај погинуло је најмање 200 људи, а 1.100 је рањено.

1999. године – Пољска, Чешка и Мађарска постале су чланице НАТО пакта. То су биле прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО-у.

1999. године – Умро је Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста 20. века. Почео је да свира у петој години, а светску славу стекао је у седмој, када је на концерту у Сан Франциску свирао Менделсонов концерт за виолину. Основао је 1963. године “Школу Јехуди Мењухина” за музички надарену децу.

2001. године – Уз посредовање међународне заједнице представници српске власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали су споразум о прекиду ватре.

2001. године – У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету стара неколико хиљада година.

2002. године – Савет безбедности УН је, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се по први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.

2003. године – У атентату у Београду, испред седишта Владе, убијен је премијер Србије и лидер Демократске странке (ДС) Зоран Ђинђић. Био је први демократски премијер Србије. За време његовог мандата СР Југославији су укинуте санкције уведене за време режима Слободана Милошевића, отпочео је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи, а Србија се отворила према свету.

2009. године – Седамдесеттрогодишњи амерички финансијски шпекулант Бернард Медоф признао је пред Савезним судом на Менхетну да је аутор највеће финансијске преваре у историји, којом је клијенте своје “понзи шеме”, инвестиционог пандана пирамидалној штедњи, оштетио за чак 65 милијарди долара. Медоф је осуђен на 150 година затвора.


Едукација