Који су погоднији за ђубрење тешких, хладних и влажних земљишта, а који за лакша, растреситија и топлија земљишта?

Подјела стајњака се може извршити према врстама домаћих животиња од којих се добија, па тако имамо: говеђи, овчији, коњски, свињски и живински. Сваки од њих разликује се, како по садржају хранљивих материја, тако и по свом дејству. 

Овчији и коњски стајњак су специфични по томе што се релативно брзо разлажу и јако загријавају јер садрже велику количину органских материја, наводи Дарко Марковић, савјетодавац из ПССРС, напоменувши  да говеђи и свињски разликују од њих. 

"Говеђи и свињски се спорије разлажу и дају мање топлоте, управо зато што садрже мању количину органских материја, као и доста воде", додаје.

 

Хемијски састав

Овчији и коњски стајњак су погоднији за ђубрење тешких, хладних и влажних земљишта. Коњски је веома погодан за припремање топлих леја.

Просјечан хемијски састав коњског стајњака износи 25 посто органских материја, 0,6 посто азота, 0,3 посто фосфора и 0,5 посто  калцијума, док нешто већи садржај органских материја има овчији стајњак", каже Марковић.

Говеђи и свињски стајњак су погоднији за лакша, растреситија и топлија земљишта, јер се спорије разлажу, али им је зато дејство дуже. Они садрже нешто више биљних хранива од овчијег и коњског. 

Само правилним чувањем стајњак не губи хранљиве састојке

"Код нас се највише користи говеђи стајњак, а његов просјечни хемијски састав износи: 20% органских материја, 0,45% азота, 0,25% фосфора, а калијума и калцијума по 0,40%", истиче савјетодавац.

Најјачи стајњак

Живински стајњак (живинак) је најјачи и карактерише га брзо и јако дејство, па се употребљава за најинтензивније усјеве. 

Просјечан хемијски састав живинског стајњака је: око 26% органских материја, 1,6% азота, 1,45% фосфора, 0,8% калијума и 2,5% калцијума.  

"Кокошији, а нарочито голубији, односно птичји, стајњак имају најјаче дејство у поређењу с другим врстама", закључује Марковић.


agroklub.ba