Догодило се на данашњи датум – 27. јун :: Semberija INFO ::

 

Догодило се на данашњи датум – 27. јун



1693. године – Џон Дантон издао је у Лондону први женски часопис, “Лејдис Меркури”.

1743. године – У “рату за аустријско наследје” британски краљ Џорџ II поразио је Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је лично предводио трупе у бици.

1801. године – Британске и турске трупе поразиле су Французе и заузеле Каиро.

1829. године – Умро је енглески хемичар Џејмс Смитсон. Његовим завештањем основан је “Смитсонов институт” (1846), једна од највећих институција у свету која се бави популаризацијом науке и културе.

1838. године – Рођен је индијски писац Банким Чандра Чатерџи, први значајнији аутор који је писао на бенгалском језику. Најпознатија дела: “Капалкундала”, “Мриналини”, “Рађани”.

1844. године – Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован је у затвору у држави Илионис.

1846. године – Рођен је ирски политичар Чарлс Стјуарт Парнел, лидер националног покрета и један од оснивача ирске Лиге за земљу.

1905. године – Побуњени руски морнари преузели су крстарицу “Потемкин” у Црном мору. То је био први масовни излив незадовољства у руској царској армији током револуције 1905-1907. године.

1908. године – У Црној Гори је завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића (“бомбашка афера”). Од 52 оптужена, четворица су осуђена на смрт, а остали на три до 20 година затвора.

1932. године – У Сијаму (Тајланд) је, након државног удара, проглашен устав и успостављена уставна монархија.

1943. године – Амерички авиони су у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину која је била под немачком окупацијом.

1944. године – Савезничке снаге су у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.

1946. године – Министри спољних послова СССР-а, САД, Велике Британије и Француске одлучили су да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, која су била под италијанском управом до капитулације Италије 1943. године, а потом под немачком окупацијом до 1945. године. Одлука је потврдјена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947. године.

1950. године – У ФНР Југославији донет је Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком “самоуправног модела”, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског.

1954. године – У Обнинску, близу Москве, пуштена је у рад прва нуклеарна електрана у свету.

1976 године – Палестински терористи су у Грчкој отели авион “Ер Франса” са 246 путника и 12 чланова посаде и принудили посаду да га одвезе у Ентебе (Уганда). Таоци су ослободјени акцијом израелских командоса 4. јула.

1976. године – Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран је за председника Португала на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.

1986. године – Међународни суд у Хагу пресудио је да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.

1989. године – Умро је Џулс Алфред Ејер, један од најпознатијих и најутицајнијих енглеских филозофа новијег доба. Најзначајнија дела: “Језик, истина и логика”, “Проблем сазнања”, “Појам особе”.

1990. године – Грађански рат у Никарагви окончан је церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног покрета Контрас председници Виолети Бариос де Чаморо.

1991. године – Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела је граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији, након чега је дошло до шестодневног рата са јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло је 49 људи, међу којима највише регрута ЈНА.

1993. године – САД су са 23 крстареће ракете “томахавк” бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.

1997. године – Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали су мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.

1997. године – На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили су се да се забрани употреба нагазних мина.

1999. године – У циљу окончања седмогодишњег насиља током којег је убијено око 100.000 људи, алжирска влада је, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.

1999. године – У 80. години умро је бивши лидер грчке војне хунте Георгос Пападопулос. Током владавине хунте 1967-1974. године хиљаде Грка су биле ухапшене и мучене.

2000. године – На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили су Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција је одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, СРЈ и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. СРЈ је приступила Варшавској декларацију 2001. после пада режима Слободана Милошевића.

2000. године – Уједињене нације су објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету, и процениле да ће од те болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.

2001. године – Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини.

2002. године – Умро је басиста легендарне британске рок групе “The Who” Џон Ентвистл.

2004. године – За председника Србије изабран је лидер Демократске странке (ДС) Борис Тадић. Нови председнички мандат освојио је поново 3. фебруара 2008. године.

2014. године – У Бриселу је потписан Споразум о придруживању Европској унији Украјине, Грузије и Молдавије.


Едукација