Догодило се на данашњи дан, 4. јул
Данас је уторак, 4. јул, 185. дан 2023. До краја године је остало 180 дана.
1631 - У Паризу почела да ради прва у свијету агенција за запошљавање.
1753 - Рођен француски проналазач Жан Пјер Франсоа Бланшар, који је 1785. године с Џоном Џефрисом први прелетио Ла Манш балоном. Такође је конструисао падобран.
1776 - Конгрес представника 13 америчких колонија, побуњених против Велике Британије, потписао "Декларацију независности", у којој су изнесене демократске тежње нове нације, и прогласио независност САД. САД су независност извојевале 1781. побједом над британском колонијалном војском.
1798 - Наполеон Бонапарта у походу на Египат, тада турску провинцију, заузео Александрију.
1804 - Рођен амерички писац Натанијел Хоторн, један од првих значајнијих америчких романсијера. У романима и приповијеткама је приказао морално-религиозну пуританску традицију и њено опадање у Новој Енглеској. Писао је у песимистичном маниру, при чему су га заокупљале теме гријеха, преступа и охолости. Дјела : романи "Скарлетно слово", "Кућа са седам забата", "Блајделска романса", "Мермерни фаун", приповијетке"Двапут испричане приче", "Живописне приче за дјецу".
1807 - Рођен италијански револуционар Ђузепе Гарибалди, вођа ослободилачког покрета за уједињење Италије. Извео је 1860. године легендарни поход на Сицилију и са хиљаду "црвенокошуљаша" ослободио острво, а 7. септембра 1860. тријумфално ушао у Напуљ. Увео је политичке реформе, дијелио земљу сељацима, али је умјесто да прогласи републику добровољно уступио власт, сматрајући да ће Савојска монархија ујединити Италију. Покушао је 1862. и 1867. да ослободи Рим од папске власти, али је оба пута ухапшен. Друштво српске словесности, претеча Српске академије наука и умјетности, 1864. године изабрало га је за члана.
1826 - Умро амерички државник Томас Џеферсон, оснивач Демократске странке, предсједник САД од 1801. до 1809. Током рата за независност САД био је предсједник одбора који је припремио "Декларацију независности", проглашену 4. јула 1776. Пустио је на слободу сопствене робове, али није успио да издејствује укидање ропства. Од француског цара Наполеона Првог Бонапарте, који је био у новчаним неприликама, 1803. је купио Луизијану.
1831 - Умро амерички државник Џејмс Монро, предсједник САД од 1817. до 1825, један од најактивнијих политичара у америчкој историји. Прокламовао је 1823. "Монроову доктрину", с геслом "Америка Американцима". Она је била израз тежње младе сјеверноамеричке индустријске буржоазије да загосподари тржиштем и сировинском базом на америчком континенту и с њега потисне утицај европских сила, посебно намјеру Свете алијансе да насилно угуши побуне средњоамеричких и јужноамеричких колонија против Шпаније и Португалије.
1848 - Објављен "Комунистички манифест" Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
1848 - Умро француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан, сјајан стилиста који је снажно утицао на француску књижевност. Послије рањавања у једној бици са пристралицама Француске револуције 1792. је емигрирао у Енглеску, гдје је остао до 1800. По повратку на власт династије Бурбон 1814. био је амбасадор и шеф дипломатије. Повукао се из политике 1830. послије Јулске револуције и пада краља Шарла Десетог. Дјела : "Дух хришћанства"/чији су дио кратки романи"Атала" и"Рене"/, поема у прози"Мученици", "Пут из Париза у Јерусалим", "Успомене с ону страну гроба", политички списи "Историјски, политички и етички есеји о прошлим и садашњим револуцијама, разматраним у односу на Француску револуцију", "О Бонапарти и Бурбонима".
1900 - Рођен амерички музичар афричког поријекла Луис - Сачмо Армстронг, највећи трубач у историји џеза. Током каријере дуге више од пола вијека прославио се и као пјевач непоновљивог храпавог и топлог гласа, а многобројне турнеје широм свијета, укључујући Београд, донијеле су му незваничну титулу "амбасадора добре воље". Снимио је и више филмова, у којима је такође исказао раскошни таленат изузетног забављача.
1903 - Пуштен у рад први пацифички телеграфски кабл, постављен на дно океана између Сан Франциска и Маниле.
1910 - Умро италијански астроном Ђовани Вирђинио Скјапарели, директор Миланске опсерваторије, који је открио "канале" на Марсу и астероид Хесперију. Проучавао је и везу између комета, метеора и метеорских ројева и одредио ротацију Меркура и Венере.
1927 - Рођена италијанска филмска глумица Ђина Лолобриђида, прва велика звијезда италијанске кинематографије послије Другог свјетског рата. Филмови : "Фанфан Лала", "Љепотице ноћи", "Хљеб, љубав и машта", "Трапез", "Соломон и краљица од Сабе", "Царска Венера", "Ана из Бруклина", "Провинцијалка".
1933 - СССР са Чехословачком и Југославијом потписао "Конвенцију о дефиницији агресора", која је требало да омогући ефикасније откривање агресорских поступака ради преузимања мјера посредством Друштва народа. То је био први споразум Југославије и СССР.
1934 - Умрла Пољакиња Марија Кири, која је два пута добила Нобелову награду. Са супругом Пјером Киријем је из руде урана издвојила нове елементе - радијум и полонијум. Прва је жена која је стекла академску титулу париске Академије медицине и постала шеф катедре за физику на Сорбони. Била је оснивач и директор Института за радијум у Паризу. С Пјером је 1903. подијелила Нобелову награду за физику, а 1911. сама добила Нобелову награду за хемију. Послије Пјерове смрти 1906. открила је радиоактивност торијума. У част брачног пара Кири једна мјерна јединица у физици добила је назив "кири".
1941 - Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Другом свјетском рату у Београду донио одлуку о оружаном отпору против њемачког окупатора.
1946 - Филипини стекли независност, послије 47 година под управом САД.
1972 - Сјеверна и Јужна Кореја уговором се одрекле употребе силе у рјешавању спорова и начелно се сагласиле да раде на поновном уједињењу Кореје мирним путем, без мијешања споља.
1976 - Израелски командоси упали на аеродром "Ентебе" у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона које су отели палестински терористи. Службено је саопштено да су погинула четири израелска војника, седам од десет отмичара и двадесетак војника Уганде који су покушали да спријече израелску акцију.
1994 - Предсједник Француске Франсоа Митеран као први страни државник говорио у парламенту Јужне Африке, формираном послије укидања режима апартхејда.
1997 - Америчко васионско самоходно возило "патфајндер" спуштено на Марс.
2008 - Авион "ербас A330" кинеске авиокомпаније "Садерн чајна ерлајнс" слетио на међународни аеродром у Тајпеју, што је први директан лет између Кине и Тајвана послије 1949. године.
2008 - Константинопољски сабор Свете Софије остаће музеј, одлучио је државни савјет Турске, који је одбио молбу да се поништи владин указ из 1934. године и да се поново тај православни храм претвори у активну џамију.
(Независне)
1631 - У Паризу почела да ради прва у свијету агенција за запошљавање.
1753 - Рођен француски проналазач Жан Пјер Франсоа Бланшар, који је 1785. године с Џоном Џефрисом први прелетио Ла Манш балоном. Такође је конструисао падобран.
1776 - Конгрес представника 13 америчких колонија, побуњених против Велике Британије, потписао "Декларацију независности", у којој су изнесене демократске тежње нове нације, и прогласио независност САД. САД су независност извојевале 1781. побједом над британском колонијалном војском.
1798 - Наполеон Бонапарта у походу на Египат, тада турску провинцију, заузео Александрију.
1804 - Рођен амерички писац Натанијел Хоторн, један од првих значајнијих америчких романсијера. У романима и приповијеткама је приказао морално-религиозну пуританску традицију и њено опадање у Новој Енглеској. Писао је у песимистичном маниру, при чему су га заокупљале теме гријеха, преступа и охолости. Дјела : романи "Скарлетно слово", "Кућа са седам забата", "Блајделска романса", "Мермерни фаун", приповијетке"Двапут испричане приче", "Живописне приче за дјецу".
1807 - Рођен италијански револуционар Ђузепе Гарибалди, вођа ослободилачког покрета за уједињење Италије. Извео је 1860. године легендарни поход на Сицилију и са хиљаду "црвенокошуљаша" ослободио острво, а 7. септембра 1860. тријумфално ушао у Напуљ. Увео је политичке реформе, дијелио земљу сељацима, али је умјесто да прогласи републику добровољно уступио власт, сматрајући да ће Савојска монархија ујединити Италију. Покушао је 1862. и 1867. да ослободи Рим од папске власти, али је оба пута ухапшен. Друштво српске словесности, претеча Српске академије наука и умјетности, 1864. године изабрало га је за члана.
1826 - Умро амерички државник Томас Џеферсон, оснивач Демократске странке, предсједник САД од 1801. до 1809. Током рата за независност САД био је предсједник одбора који је припремио "Декларацију независности", проглашену 4. јула 1776. Пустио је на слободу сопствене робове, али није успио да издејствује укидање ропства. Од француског цара Наполеона Првог Бонапарте, који је био у новчаним неприликама, 1803. је купио Луизијану.
1831 - Умро амерички државник Џејмс Монро, предсједник САД од 1817. до 1825, један од најактивнијих политичара у америчкој историји. Прокламовао је 1823. "Монроову доктрину", с геслом "Америка Американцима". Она је била израз тежње младе сјеверноамеричке индустријске буржоазије да загосподари тржиштем и сировинском базом на америчком континенту и с њега потисне утицај европских сила, посебно намјеру Свете алијансе да насилно угуши побуне средњоамеричких и јужноамеричких колонија против Шпаније и Португалије.
1848 - Објављен "Комунистички манифест" Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
1848 - Умро француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан, сјајан стилиста који је снажно утицао на француску књижевност. Послије рањавања у једној бици са пристралицама Француске револуције 1792. је емигрирао у Енглеску, гдје је остао до 1800. По повратку на власт династије Бурбон 1814. био је амбасадор и шеф дипломатије. Повукао се из политике 1830. послије Јулске револуције и пада краља Шарла Десетог. Дјела : "Дух хришћанства"/чији су дио кратки романи"Атала" и"Рене"/, поема у прози"Мученици", "Пут из Париза у Јерусалим", "Успомене с ону страну гроба", политички списи "Историјски, политички и етички есеји о прошлим и садашњим револуцијама, разматраним у односу на Француску револуцију", "О Бонапарти и Бурбонима".
1900 - Рођен амерички музичар афричког поријекла Луис - Сачмо Армстронг, највећи трубач у историји џеза. Током каријере дуге више од пола вијека прославио се и као пјевач непоновљивог храпавог и топлог гласа, а многобројне турнеје широм свијета, укључујући Београд, донијеле су му незваничну титулу "амбасадора добре воље". Снимио је и више филмова, у којима је такође исказао раскошни таленат изузетног забављача.
1903 - Пуштен у рад први пацифички телеграфски кабл, постављен на дно океана између Сан Франциска и Маниле.
1910 - Умро италијански астроном Ђовани Вирђинио Скјапарели, директор Миланске опсерваторије, који је открио "канале" на Марсу и астероид Хесперију. Проучавао је и везу између комета, метеора и метеорских ројева и одредио ротацију Меркура и Венере.
1927 - Рођена италијанска филмска глумица Ђина Лолобриђида, прва велика звијезда италијанске кинематографије послије Другог свјетског рата. Филмови : "Фанфан Лала", "Љепотице ноћи", "Хљеб, љубав и машта", "Трапез", "Соломон и краљица од Сабе", "Царска Венера", "Ана из Бруклина", "Провинцијалка".
1933 - СССР са Чехословачком и Југославијом потписао "Конвенцију о дефиницији агресора", која је требало да омогући ефикасније откривање агресорских поступака ради преузимања мјера посредством Друштва народа. То је био први споразум Југославије и СССР.
1934 - Умрла Пољакиња Марија Кири, која је два пута добила Нобелову награду. Са супругом Пјером Киријем је из руде урана издвојила нове елементе - радијум и полонијум. Прва је жена која је стекла академску титулу париске Академије медицине и постала шеф катедре за физику на Сорбони. Била је оснивач и директор Института за радијум у Паризу. С Пјером је 1903. подијелила Нобелову награду за физику, а 1911. сама добила Нобелову награду за хемију. Послије Пјерове смрти 1906. открила је радиоактивност торијума. У част брачног пара Кири једна мјерна јединица у физици добила је назив "кири".
1941 - Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Другом свјетском рату у Београду донио одлуку о оружаном отпору против њемачког окупатора.
1946 - Филипини стекли независност, послије 47 година под управом САД.
1972 - Сјеверна и Јужна Кореја уговором се одрекле употребе силе у рјешавању спорова и начелно се сагласиле да раде на поновном уједињењу Кореје мирним путем, без мијешања споља.
1976 - Израелски командоси упали на аеродром "Ентебе" у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона које су отели палестински терористи. Службено је саопштено да су погинула четири израелска војника, седам од десет отмичара и двадесетак војника Уганде који су покушали да спријече израелску акцију.
1994 - Предсједник Француске Франсоа Митеран као први страни државник говорио у парламенту Јужне Африке, формираном послије укидања режима апартхејда.
1997 - Америчко васионско самоходно возило "патфајндер" спуштено на Марс.
2008 - Авион "ербас A330" кинеске авиокомпаније "Садерн чајна ерлајнс" слетио на међународни аеродром у Тајпеју, што је први директан лет између Кине и Тајвана послије 1949. године.
2008 - Константинопољски сабор Свете Софије остаће музеј, одлучио је државни савјет Турске, који је одбио молбу да се поништи владин указ из 1934. године и да се поново тај православни храм претвори у активну џамију.
(Независне)
