Како је “Хи-Мен” прије четири деценије промијенио индустрију играчака: Ко има моћ, тај профитира
У септембру 1983. године, прије тачно четири деценије, “ Хи-Мен и Господари свемира” експлодирали су на телевизијским екранима широм свијета и индустрија забаве више никад није изгледа исто
Комбинација епске и научне фантастике, упакованих у мишићаво тијело “Хи-Мена” и једноставна прича о добру и злу на планети Етернији изазвала је прво пометњу на телевизијским екранима у САД, а потом на полицама трговина широм планете.
Нуспродукти Хи-Меновог успона и пада директно се повезују са Регановом политиком либералног капитализма 80-их, неконтролисаним успоном моћи маркетинга и дерегулизацијом телевизијског тржишта, остајући постојани дио поп културе све до данас. Сви знају за његове фантастичне тајне моћи, серију анимираних филмова и стрипова, играни филм и бројне играчке, али многи не знају мрачнију страну Хи-Менове приче о поријеклу саге која се претворила у милионску франшизу и пословно чудовиште које је пореметило читаву индустрију забаве.
Мишићи и маркетинг
Када је компанија “Кинер” 1978. године представила своје прве фигуре из “Ратова звијезда”, индустрија играчака се промијенила постављајући нова правила на тржишту. Успјех ове линије забринуо је конкурентски “Мател”, једног од највећих произвођача играчака у САД-у, који је доминирао у дијелу продаје играчка за дјевојчице са чувеном лутком Барби (а судећи по успјеху актуелног филма и даље доминира), али једва да су имали утицаја на дјечаке који су своје играчке тражили на другим мјестима. Да буде горе, Џеф Вагнер, тадашњи директор “Матела” одбио је 1976. године понуду за лиценцирање играчака из поменутих “Ратова звијезда”, јер му је цијена од 750 хиљада долара била прескупа, што ће се испоставити као један од епских промашаја у овом послу.
Ипак, шефови “Матела” су мудро схватили да је новац у франшизама и да су заостајали у односу на конкуренцију. Било да се ради о великом блокбастеру или популарној ТВ емисији и требало је нешто што ће им продавати играчке у континуитету. Раније су се играчке пласирале на основу друштвене перцепције. Жене су биле домаћице опсједнуте љепотом, а мушкарци су радили и борили се, уживајући финансијску независност због овог хијерархијског статуса. Захваљујући другом таласу феминистичког покрета из 70-их, жене су напуштале дом да би биле запослене, док су мушкарци покушавали да слушају њихова осјећања.
Са падом продаје, “Мател” је осмислио производ као реакцију на друштвену промјену, циљајући неискориштени потенцијал сегмента дјечака, јер је њихов маркетиншко одјељење открило да су дечаци су жудјели за моћи и снагом, а то је оно што је “Мател” намјеравао да испоручи.
Дизајнер играчака Роџер Свит, користећи популарност бодибилдера, мишићавих рвача и других физички доминантних мушкараца, који су постали узори за мачоидну генерацију 80-их, представио је прелиминарни дизајн назван “Велики Џим” који је одушевио компанију. Узимајући почетну инспирацију из слике легендарног Френка Фразета “Конан уништитељ” , Роџер је направио фигуру са глиненим мишићима и наоружао своју креацију шљемом из бронзаног доба и сјекиром. Према његовој књизи “Хи-Мен и успон и пад идеје од милијарду долара” из 2005. године, Свит је знао да ако маркетиншком одјељењу да нешто што може продати, он је освојио 90 одсто битке за пласман лика. Илустратор Марк Тејлор додатно је разрадио концепт и на крају је стигао са углађенијим изгледом и генеричким именом Хи-Мен за овог оскудно одјевеног борца.
Уз мноштво других ликова, укључујући савезнике и непријатеље попут злог Скелетора, рођени су “Господари моћи”. Наиме, непосредно прије почетка продукције, предсједник “Матела” Глен Хастингс одлучио је да “Господари моћи” звучи превише религиозно и промијенио га у “Господари свемира”, покушавајући уновчити фанове “Ратова звијезда” са више галактичком темом у наслову. Један од кључева успјеха “Господара свемира” била је супротност ономе што су продавнице играчака имале до 1982. Ове фигуре су биле пуне мишића, испупчених груди, а поређењу са мршавим Џедајима или бесполним Кеновима, ништа на полицама није изгледало тако импресивно. Ипак, најважнија ствар за њихов успјех стигла је промјенама у економији које је уводила Реганова либерално тржишна администрација, која је дозволила великим компанијама да се рекламирају дјеци наметљивим методама које се данас сматрају уобичајним.
Пошто су Хи-Мен играчке биле спремне за улазак у продавнице, требало је само нешто да их учини доступним сваком дјетету на свијету, а да је занимљивије било ком дјетету на планети од цртаног филма.
“Мател” је ангажовао компанију за анимацију “Филматион”, а етаблирана компанија, са хитовима попут “Флеш Гордона”, “Арчија”, па чак и анимираном верзије “Звјезданих стаза”, сјајно је обавила посао слиједећи диктат маркетиншких смјерница . Тачно 5. септембра 1983. године “Хи-Мен и господари свемира” први пут су се емитовали на телевизији, а дјеца су била навучена већ уводном шпицом! Када је обични, неугледни принц Адам подигао свој мач изнад главе и објавио: “Ја имам моћ”, претварајући се у мишићавог спасиоца универзума, постало је јасно да свијет индустрије играчака више никад неће бити исти.
Контроверзно “Мателово” маркетиншко истраживање показало је да су се дјеца осјећала немоћно, било због школе, родитеља или кућног живота те су кроз игру вратила контролу у своје животе. Мала дјеца немају способност разликовања реклама од стварности што је доводило до стварање веза и односа са измишљеним ликовима на ТВ-у. Хи-Мен је захтијевао моћ и контролу, а дјеца која су гледала цртаћ жељела су да се осјећају исто. Марк Тејлор присјетио се касније да је видио дијете које се у бијесу бацало на поду радње, захтијевајући једну од сваке Хи-Мен фигуре на полици и велике су шансе да то дијете није било једино.
Од играчке до оловке
Неколико мјесеци након “Хи-Мен” серије, у етеру се појавио “Војник Џо”, а годину дана касније услиједили су “Трансформерси”, са све више комбинација цртаних филмова и играчака које се придружују њиховим редовима сваке године. Био је то циклус који је гледаоце држао стално привученим, било да се ради о њиховој пажњи или новчанику њихових родитеља. Очекивано Хи-Мен бројке су скочиле у стратосферу, зарадивши “Мателу” 38 милиона долара у првој години. Сваке седмице, дјеца су гледала приче које су могле поновити са својим играчкама, са све већим списком ликова, возила и комплета за игру који је растао са сваком епизодом. Серија је изазвала масовни бум лиценцирања, дајући сваком дјетету прилику да спава на Хи-Мен постељини, једе пахуљице из Хи-Мен чиније или да ради своје домаћи задатак са службеном Хи-Мен оловком. До 1986. године, “Мател” је зарадио преко 400 милиона долара искључиво захваљујући Хи-Мену, али годину дана касније, марже су пале. Без упозорења, Хи-Мен играчке су пале на тричавих седам милиона долара зараде годишње, јер је похлепа компаније дословно изазвала презасићеност новим производима на тржишту. Чак и са акционим филмом у којем је Долф Лундгрен тумачио насловну улогу, Хи-Мен се није могао опоравити и завршио је 1987. године, свој стреловити успон у свијету забаве.
Током наредних деценија, Хи-Мен је живио у многим инкарнацијама од цртаћа, преко стрипова до видео-игара и линија играчака, али Хи-Мен је увијек био знак времена у којем је настао и никад није поновио успјех из осамдесетих. Комплетна франшиза била је врхунска реакција на прогресивне склоности умјетника и маркетиншких одијела, умотане у конзервативну политику и финансијску моћ великих компанија, која је на крају подигла генерацију спремну да прихвати конзумеризам као дио доживљаја гледања и живота уопште. Остало је само питање носталгије генерација дјеце, које су током осамдесетих одрастала уз цртаће и гумене играчке свемирца, који је имао мишиће и мач, док су моћ и профит остајали у рукама бизнисмена из “Матела”.
(Глас Српске)
Комбинација епске и научне фантастике, упакованих у мишићаво тијело “Хи-Мена” и једноставна прича о добру и злу на планети Етернији изазвала је прво пометњу на телевизијским екранима у САД, а потом на полицама трговина широм планете.
Нуспродукти Хи-Меновог успона и пада директно се повезују са Регановом политиком либералног капитализма 80-их, неконтролисаним успоном моћи маркетинга и дерегулизацијом телевизијског тржишта, остајући постојани дио поп културе све до данас. Сви знају за његове фантастичне тајне моћи, серију анимираних филмова и стрипова, играни филм и бројне играчке, али многи не знају мрачнију страну Хи-Менове приче о поријеклу саге која се претворила у милионску франшизу и пословно чудовиште које је пореметило читаву индустрију забаве.
Мишићи и маркетинг
Када је компанија “Кинер” 1978. године представила своје прве фигуре из “Ратова звијезда”, индустрија играчака се промијенила постављајући нова правила на тржишту. Успјех ове линије забринуо је конкурентски “Мател”, једног од највећих произвођача играчака у САД-у, који је доминирао у дијелу продаје играчка за дјевојчице са чувеном лутком Барби (а судећи по успјеху актуелног филма и даље доминира), али једва да су имали утицаја на дјечаке који су своје играчке тражили на другим мјестима. Да буде горе, Џеф Вагнер, тадашњи директор “Матела” одбио је 1976. године понуду за лиценцирање играчака из поменутих “Ратова звијезда”, јер му је цијена од 750 хиљада долара била прескупа, што ће се испоставити као један од епских промашаја у овом послу.
Ипак, шефови “Матела” су мудро схватили да је новац у франшизама и да су заостајали у односу на конкуренцију. Било да се ради о великом блокбастеру или популарној ТВ емисији и требало је нешто што ће им продавати играчке у континуитету. Раније су се играчке пласирале на основу друштвене перцепције. Жене су биле домаћице опсједнуте љепотом, а мушкарци су радили и борили се, уживајући финансијску независност због овог хијерархијског статуса. Захваљујући другом таласу феминистичког покрета из 70-их, жене су напуштале дом да би биле запослене, док су мушкарци покушавали да слушају њихова осјећања.
Са падом продаје, “Мател” је осмислио производ као реакцију на друштвену промјену, циљајући неискориштени потенцијал сегмента дјечака, јер је њихов маркетиншко одјељење открило да су дечаци су жудјели за моћи и снагом, а то је оно што је “Мател” намјеравао да испоручи.
Дизајнер играчака Роџер Свит, користећи популарност бодибилдера, мишићавих рвача и других физички доминантних мушкараца, који су постали узори за мачоидну генерацију 80-их, представио је прелиминарни дизајн назван “Велики Џим” који је одушевио компанију. Узимајући почетну инспирацију из слике легендарног Френка Фразета “Конан уништитељ” , Роџер је направио фигуру са глиненим мишићима и наоружао своју креацију шљемом из бронзаног доба и сјекиром. Према његовој књизи “Хи-Мен и успон и пад идеје од милијарду долара” из 2005. године, Свит је знао да ако маркетиншком одјељењу да нешто што може продати, он је освојио 90 одсто битке за пласман лика. Илустратор Марк Тејлор додатно је разрадио концепт и на крају је стигао са углађенијим изгледом и генеричким именом Хи-Мен за овог оскудно одјевеног борца.
Уз мноштво других ликова, укључујући савезнике и непријатеље попут злог Скелетора, рођени су “Господари моћи”. Наиме, непосредно прије почетка продукције, предсједник “Матела” Глен Хастингс одлучио је да “Господари моћи” звучи превише религиозно и промијенио га у “Господари свемира”, покушавајући уновчити фанове “Ратова звијезда” са више галактичком темом у наслову. Један од кључева успјеха “Господара свемира” била је супротност ономе што су продавнице играчака имале до 1982. Ове фигуре су биле пуне мишића, испупчених груди, а поређењу са мршавим Џедајима или бесполним Кеновима, ништа на полицама није изгледало тако импресивно. Ипак, најважнија ствар за њихов успјех стигла је промјенама у економији које је уводила Реганова либерално тржишна администрација, која је дозволила великим компанијама да се рекламирају дјеци наметљивим методама које се данас сматрају уобичајним.
“Нетфликс”Стриминг див “Нетфликс” објавио је 2021. године анимирану “Хи-Мен и господари свемира” серију прилагођену дјеци и серију за одрасле “Господари свемира: Откривење”, која се враћа коријенима оригинала у режији Кевина Смита.
Такође, била је најављена и продукција новог играног филма, али је све пореметио штрајк сценариста и по свему судећи скроз зауставио планове на ову тему.
Пошто су Хи-Мен играчке биле спремне за улазак у продавнице, требало је само нешто да их учини доступним сваком дјетету на свијету, а да је занимљивије било ком дјетету на планети од цртаног филма.
“Мател” је ангажовао компанију за анимацију “Филматион”, а етаблирана компанија, са хитовима попут “Флеш Гордона”, “Арчија”, па чак и анимираном верзије “Звјезданих стаза”, сјајно је обавила посао слиједећи диктат маркетиншких смјерница . Тачно 5. септембра 1983. године “Хи-Мен и господари свемира” први пут су се емитовали на телевизији, а дјеца су била навучена већ уводном шпицом! Када је обични, неугледни принц Адам подигао свој мач изнад главе и објавио: “Ја имам моћ”, претварајући се у мишићавог спасиоца универзума, постало је јасно да свијет индустрије играчака више никад неће бити исти.
Контроверзно “Мателово” маркетиншко истраживање показало је да су се дјеца осјећала немоћно, било због школе, родитеља или кућног живота те су кроз игру вратила контролу у своје животе. Мала дјеца немају способност разликовања реклама од стварности што је доводило до стварање веза и односа са измишљеним ликовима на ТВ-у. Хи-Мен је захтијевао моћ и контролу, а дјеца која су гледала цртаћ жељела су да се осјећају исто. Марк Тејлор присјетио се касније да је видио дијете које се у бијесу бацало на поду радње, захтијевајући једну од сваке Хи-Мен фигуре на полици и велике су шансе да то дијете није било једино.
Од играчке до оловке
Неколико мјесеци након “Хи-Мен” серије, у етеру се појавио “Војник Џо”, а годину дана касније услиједили су “Трансформерси”, са све више комбинација цртаних филмова и играчака које се придружују њиховим редовима сваке године. Био је то циклус који је гледаоце држао стално привученим, било да се ради о њиховој пажњи или новчанику њихових родитеља. Очекивано Хи-Мен бројке су скочиле у стратосферу, зарадивши “Мателу” 38 милиона долара у првој години. Сваке седмице, дјеца су гледала приче које су могле поновити са својим играчкама, са све већим списком ликова, возила и комплета за игру који је растао са сваком епизодом. Серија је изазвала масовни бум лиценцирања, дајући сваком дјетету прилику да спава на Хи-Мен постељини, једе пахуљице из Хи-Мен чиније или да ради своје домаћи задатак са службеном Хи-Мен оловком. До 1986. године, “Мател” је зарадио преко 400 милиона долара искључиво захваљујући Хи-Мену, али годину дана касније, марже су пале. Без упозорења, Хи-Мен играчке су пале на тричавих седам милиона долара зараде годишње, јер је похлепа компаније дословно изазвала презасићеност новим производима на тржишту. Чак и са акционим филмом у којем је Долф Лундгрен тумачио насловну улогу, Хи-Мен се није могао опоравити и завршио је 1987. године, свој стреловити успон у свијету забаве.
Током наредних деценија, Хи-Мен је живио у многим инкарнацијама од цртаћа, преко стрипова до видео-игара и линија играчака, али Хи-Мен је увијек био знак времена у којем је настао и никад није поновио успјех из осамдесетих. Комплетна франшиза била је врхунска реакција на прогресивне склоности умјетника и маркетиншких одијела, умотане у конзервативну политику и финансијску моћ великих компанија, која је на крају подигла генерацију спремну да прихвати конзумеризам као дио доживљаја гледања и живота уопште. Остало је само питање носталгије генерација дјеце, које су током осамдесетих одрастала уз цртаће и гумене играчке свемирца, који је имао мишиће и мач, док су моћ и профит остајали у рукама бизнисмена из “Матела”.
(Глас Српске)
