Велико оптерећење и стрес специфични су за ово доба године кад ученици, али и њихови родитељи, прелазе из опуштенијег окружења у ужурбаност и преоптерећеност свакодневним изазовима

Прије 100.000 година дивље животиње представљале су опасност и покретале стресне реакције у тијелима наших предака како би осигурале њихово преживљавање. Исте тјелесне реакције догађају се и данас кад смо суочени са стресом: тјелесна температура и крвни притисак расту, почиње знојење, срце убрзано куца, мишићи се напињу. Но, данас су дивље животиње замијенили рокови, стални сукоби, недостатак времена, перфекционизам, финансијски проблеми те покушај успоставе равнотеже између професионалног и приватног живота.

Како стрес утиче на наше здравље те како га блажити, посебице по повратку с годишњег одмора кад се враћамо уходаној рутини - послу, школи, факултету и осталим обавезама, савјетује Маг. Анита Фрауwаллнер, оснивачица и власница аустријског Института АллергоСан, центра за компетенцију и истраживање микробиома те утицаја добрих бактерија на људско здравље.

Позитиван вс негативан стрес

Постоје различите врсте стреса. Онај краткотрајан познат је као еустрес, а дјелује позитивно, нпр. ишчекивање рођења дјетета или нервоза пред вјенчање. С друге стране, ако је особа дуље вријеме изложена стресу, било на послу или у школи, цијели организам се доводи у стално "алармантно стање". Овај негативни стрес познат је као дистрес, а може довести до исцрпљености, физичких или психичких проблема те погоршати постојеће здравствене тегобе.

"Дуготрајни стрес може утицати на било који орган или систем у тијелу те довести до затвора, пролиа, синдрома иритабилног цријева, жгаравице, гастритиса, главобоље и мигрене, кардиоваскуларних болести, али може узроковати и психичке тегобе попут поремећаја концентрације и спавања, нервозу, анксиозност, "бурноут" и депресију", каже Маг. Анита Фрауwаллнер.

"Стрес свако доживљава другачије. Одговор на стрес овиси о различитим факторима као што су генетика, личност, искуство, увјерења и понашање, а истраживања потврђују да тај одговор овиси и о микробиоти – скупу микроорганизама који се налазе у цријевима".

Код 85% људи стрес утиче на пробавне органе, тврди Маг. Фрауwаллнер.

"Током дуготрајног стреса долази до смањеног протока крви у цријевима и она постају пропусна (леакy гут). Уз ова оштећења у цријевима, цријевна баријера нас више не штити од токсина, патогена и алергена, који би требали бити избачени из организма, јер они сада слободно одлазе у крв. У цријевима се активирају упалне твари, штетне цријевне бактерије могу се несметано размножавати, а ви се више не осјећате добро, већ слабо и болесно", упозорава магистра.

И хормон среће потиче из цријева

"Наука је доказала да су цријева и мозак повезани те међусобно комуницирају, а овај однос назива се ос цријева-мозак. Истраживања су већ показала да цријевне бактерије утичу на емоционално понашање, когнитивне процесе доношења одлука, перцепцију боли и осјетљивост на стрес. Није ни чудо што се цријева називају нашим другим мозгом", каже Маг. Фрауwаллнер. 

Такође, доказано је да стрес троши добре бактерије у цријевима. Будући да отприлике 95% серотонина (хормона среће) потиче из цријева, а утиче на памћење и расположење, важно је осигурати довољно добрих бактерија у цријевима како бисмо били срећни.

"Психобиотици су, дакле, живе бактерије које позитивно утичу на ментално здравље. Оне се могу пронаћи у вашим цријевима и у ферментисаној храни, али и у великим количинама у одређеним пробиотичким додацима прехрани. Дјелују тако да регулишу ос цријева-мозак, а студије су показале да укључивање психобиотика у вашу свакодневну рутину може имати низ добробити за ментално здравље, укључујући побољшање расположења и когнитивних функција, боље управљање стресом, подршку здрављу пробавног система,, уравнотежени имуносни систем, итд.

Савјет из прве руке

Занимало нас је како се Маг. Фрауwаллнер, као успјешна пословна жена чији радни дан дуго траје, носи са стресом и које алате препоручује.

"Мој радни дан често се протеже до касно навече, али то је зато што сам толико страствена у ономе што радим – цријевне бактерије, ови мали, али важни становници у цријевима мој су живот! Чињеница да с нашим ОМНи-БиОТиЦ® синбиотицима мијењамо животе на позитиван начин, чини ме истински срећном и испуњеном. Стрес је увијек присутан, али важно је носити се с њим на најбољи могући начин. Покушавам организовати свој дан, направити јасне планове и распоред. Добро је радити честе паузе; устаните, протегните се и дубоко дишите те нађите времена за вјежбање. Избјегавајте брзу храну и једите уравнотежене оброке", каже саговорница и савјетује да ако имате жељу за међуоброком конзумирате храну за мозак попут орашастих плодова умјесто слаткиша.

"Трудим се оставити времена за хобије и дружење с људима које волим. Пуно се смијем, покушавам бити оптимистична и захвална за сваки дан, што год се догодило. Такође, морам рећи да ће вам синбиотици помоћи на начин који не можете ни замислити! Опскрбљујући цријева добрим бактеријама, смањићете стрес и осјећати се опуштеније и оптимистичније.

Упозорење родитељима

Магистра упозорава како се свако шесто дијете осјећа преоптерећено свакодневицом, а школа је највећи узрочник стреса за дјецу. Осим опсежног градива које се мора научити и притиска околине, могу бити присутне и несугласице међу пријатељима или школским колегама које утичу на дјететову психу, исто као и свађе у породици или развод родитеља. Испуњен распоред и премало времена за игру такође могу бити узрок стреса.

Постоји неколико знакова на које би родитељ требао обратити пажњу и посумњати да је дијете под повећаним стресом: проблеми са спавањем и прерано буђење, агресивност или учестало плакање, губитак апетита или тјешење претјераним уносом хране. Осим тога, дјететова цријева често реагују на стални стрес надутошћу, проливом и затвором. Препоручује се подршка висококвалитетним добрим бактеријама како би се осигурало да стресни периодинемају дугорочне посљедице на дјететова цријева.

(Независне)