Циљ кинеске владе је да се осигура јефтина свињетина за становништво. Што то значи за свиње, а што за запосленике фарме смјештене у небодер?

Потрошња свињетине у Кини расте. У просјеку сваки становник годишње поједе 60 кг, за разлику, примјерице од просјечног Хрвата који поједе 50 кг.

Земљиште је скупо, али су домишљати Кинези своје фарме почели градити у висину, извјештава Тагессцхау.

Двије године чекања

Након подношења захтјева, дописница њемачког јавног сервиса АРД, Тамара Антонy је чекала двије године дозволу за посјету једној вишекатној фарми.

На самом улазу њезина сниматељска екипа морала је проћи кроз седам пунктова дезинфекције, три пута су се туширали, а морали чак у сауну. Након тога су им отворена врата небодера за свиње.

Ондје је узгој конвенционалан. Крмаче су смјештене у боксевима, а један је запосленик телевизијској екипи открио да је животињама дозвољено да се слободно крећу сат времена отприлике свака четири мјесеца. При том је вјеројатно мислио на кретање до обора за прасење.

Највећа фарма свиња на свијету смјештена у једној згради.

Радници о свом послу имају само похвалне ријечи, а истичу да се ради о модерној фарми гдје је животињама све осигурано.

Јефтина свињетина

Кинеска влада промовира ову врсту узгоја, а циљ је да се становништву осигура куповина јефтине свињетине.

С друге стране, за запослене ово значи живот у карантени. Они живе и спавају у модерном комплексу саграђеном за свиње, а његове просторије углавном не напуштају до два мјесеца. Једна је запосленица изјавила да своју кћер, која одраста с баком и дједом, није видјела шест мјесеци.

Дакле, и они, попут свиња имају осигурану храну, смјештај и ограничен простор.


Агроклуб