НИ ИНТЕРНЕТА, А НИ МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА
Данашња деца нису ни свесна како се нкада одрастало у Југославији, а ових 11 ствари су малишани некада обожавали да раде
Деца су се спонтано окупљала и дружила. Седели су по клупама, дрвећу, пањевима и ћаскали о свему и свачему.
У Југославији одрастање је било потпуно другачије од данашњег. Није било интернета, мобилних телефона, безброј канала на кабловској, али је било више дружења међу децом.
Деца су се спонтано окупљала и дружила. Седели су по клупама, дрвећу, пањевима и ћаскали о свему и свачему.
То су ствари које су незамисливе у нашем времену. Па се поставља питање како је могуће да је тадашње одрастање ипак било безбедно? Родитељи су допуштали деци одређене ствари које данашњи не би никако, а ево којих су то 11 "смртних грехова" тадашњег родитељства:
1. Деца су сама остајала код куће и по неколико сати док су родитељи на послу или код пријатеља. Деца су често сама правила ручак или обављала основне кућне послове, па су тек онда ишла у школу, док су родитељи били на послу.
2. Деца су слободно возила бицикл и нико није носио никакву заштиту: ни на коленима, ни на глави.
3. Деца су се возила у аутомобилима, а ауто-седишта специјално за њих нису ни постојала. Често нису била ни везана на задњем седишту, а неке су родитељи држали у крилу током вожње.
4. Било им је допуштено да се играју – било где и с ким год желе. Излазили су напоље одмах након буђења, а враћала се кући пред вечеру. Деца су тада имала много више слободе.
5. Родитељи нису обраћали велику пажњу на то шта деца једу и колико једу. Данас мајке имају опсесију да деци спреме здраву храну, те да деца не претерају са нездравом храном. Пре тога није било. Деца су могла да пију воду директно са чесме и из баштанског црева. Данас родитеље плаши чињеница да вода са чесме није довољно здрава, па деци дају филтрирану воду или флаширану.
6. Старија деца су чувала млађу децу. Рецимо, шестогодишње дете је чувало млађег брата или сестру. Данас то не долази у обзир. Само одрасле и одговорне особе могу да чувају децу.
7. Деца су на телевизији могла да гледају шта су хтела.Тако даније било лимита по том питању.
8. Од аутомобила у Југославији су били најпопуларнији фића и стојадин, деца су се возила без ауто - седишта, често и без појаса, док је мајка на сав глас викала да ће нас дати првом ко наиђе ако не ућутимо.
9. Током летњег распуста ујутру се излазило напоље, а враћало се касно увече. Како први сумрак падне, мајке су звале децу у куће, али многи нису слушали в ећ су остајали да се играју са другарима. Мобилних телефона није било, нико није могао да нас зове да се вратимо кући.
10. Воће се крало тако што смо се пели на високе комшијске трешње или јабуке. Падали смо, ломили се, избијали зубе и нико никог није тужакао. Огреботине и посекотине су се игнорисале, а све због још игре. Јер је правило било се такви вратимо у кућу, родитељи нам тај дан неће дозволити више да изађемо напоље.
11. Јели су се колачи, штрудле, сладоледи, палачинке, али нико од тога није био дебео, јер смо стално трчали, скакали, журили, пели се. Неколико нас је пило воду или сок из исте флаше, али нико није добио афте или се разболео од тога.
Ало
Деца су се спонтано окупљала и дружила. Седели су по клупама, дрвећу, пањевима и ћаскали о свему и свачему.
У Југославији одрастање је било потпуно другачије од данашњег. Није било интернета, мобилних телефона, безброј канала на кабловској, али је било више дружења међу децом.
Деца су се спонтано окупљала и дружила. Седели су по клупама, дрвећу, пањевима и ћаскали о свему и свачему.
То су ствари које су незамисливе у нашем времену. Па се поставља питање како је могуће да је тадашње одрастање ипак било безбедно? Родитељи су допуштали деци одређене ствари које данашњи не би никако, а ево којих су то 11 "смртних грехова" тадашњег родитељства:
1. Деца су сама остајала код куће и по неколико сати док су родитељи на послу или код пријатеља. Деца су често сама правила ручак или обављала основне кућне послове, па су тек онда ишла у школу, док су родитељи били на послу.
2. Деца су слободно возила бицикл и нико није носио никакву заштиту: ни на коленима, ни на глави.
3. Деца су се возила у аутомобилима, а ауто-седишта специјално за њих нису ни постојала. Често нису била ни везана на задњем седишту, а неке су родитељи држали у крилу током вожње.
4. Било им је допуштено да се играју – било где и с ким год желе. Излазили су напоље одмах након буђења, а враћала се кући пред вечеру. Деца су тада имала много више слободе.
5. Родитељи нису обраћали велику пажњу на то шта деца једу и колико једу. Данас мајке имају опсесију да деци спреме здраву храну, те да деца не претерају са нездравом храном. Пре тога није било. Деца су могла да пију воду директно са чесме и из баштанског црева. Данас родитеље плаши чињеница да вода са чесме није довољно здрава, па деци дају филтрирану воду или флаширану.
6. Старија деца су чувала млађу децу. Рецимо, шестогодишње дете је чувало млађег брата или сестру. Данас то не долази у обзир. Само одрасле и одговорне особе могу да чувају децу.
7. Деца су на телевизији могла да гледају шта су хтела.Тако даније било лимита по том питању.
8. Од аутомобила у Југославији су били најпопуларнији фића и стојадин, деца су се возила без ауто - седишта, често и без појаса, док је мајка на сав глас викала да ће нас дати првом ко наиђе ако не ућутимо.
9. Током летњег распуста ујутру се излазило напоље, а враћало се касно увече. Како први сумрак падне, мајке су звале децу у куће, али многи нису слушали в ећ су остајали да се играју са другарима. Мобилних телефона није било, нико није могао да нас зове да се вратимо кући.
10. Воће се крало тако што смо се пели на високе комшијске трешње или јабуке. Падали смо, ломили се, избијали зубе и нико никог није тужакао. Огреботине и посекотине су се игнорисале, а све због још игре. Јер је правило било се такви вратимо у кућу, родитељи нам тај дан неће дозволити више да изађемо напоље.
11. Јели су се колачи, штрудле, сладоледи, палачинке, али нико од тога није био дебео, јер смо стално трчали, скакали, журили, пели се. Неколико нас је пило воду или сок из исте флаше, али нико није добио афте или се разболео од тога.
Ало
