Извор: Глас Српске

​Сунце је данас извор енергије и гравитације на Земљи, али, једног дана, управо оно ће изазвати пропаст наше планете.

Како централна звијезда нашег система буде старила, њен животни циклус довешће до тога да разори наш „плави кликер“.

Колико времена Земља има прије него што је Сунце прогута? Очекивано вријеме смрти: за неколико милијарди година. Међутим, живот на Земљи нестаће много, много прије тога.

Земља ће постати немогућа за живот већине организама већ за око 1,3 милијарде година због природне еволуције Сунца, процијенили су стручњаци за ЛивеСциенце. Крај живота наше планете неодвојив је од еволуције Сунца.

"Земља има вјероватно 4,5 милијарди година прије него што Сунце постане велики, црвени џин и прогута нашу планету", рекао је за ЛивеСциенце Рави Копарапу, планетарни научник Свемирског центра Годар при НАСА.

Црвени џинови настају у финалним фазама стеларне еволуције, када звијезда остане без водоника као горива за нуклеарну фузију и почне да умире, наводи Европска свемирска агенција.

Једном кад фузија престане, гравитација почиње да води главну ријеч. Хелијумско језгро почеће да се комперсује под утицајем гравитације, а то ће дићи температуру. Скок у температури довешће до тога да се спољни слој плазме Сунца драматично рашири.

"Сунце ће натећи најмање до величине Земљине орбите", рекао је Копарапу.

Али Земља највјероватније неће издржати до тих 4,5 милијарди година. А и то свакако не би била Земља какву данас знамо.

"Није неопходно да дочекамо спољне слојеве Сунца да стигну до Земље. Планета ће постати преврућа много прије него што се наша звијезда трансформише у црвеног џина. Како Сунце буде дизало температуру, тако ће океани испарити, временом ће нестати и атмосфера, а онда ће удари Сунчеве гравитације раскомадати Земљу", објаснио је Копарапу.

"За отприлике 1,3 милијарде година људи неће бити у могућности да физиолошки опстану на Земљи због све врелијих и влажнијих услова. Океани би могли да испаре већ за око 2 милијарде година, када свјетлост Сунца буде 20 одсто јача него данас", додао је он.

Неке врсте живота могле би можда да опстану у тим условима, одређене врсте екстремофила, али не и људи, наглашава.

"Људима и свим врстама сложених организама потребно је много тога за опстанак. Примјера ради, код људи скок тјелесне температуре за само 3,3 степена може да буде опасан по живот", рекао је Родолфо Гарсија, докторанд астрономије и астробиологије на Универзитету у Вашингтону.

Копарапу додаје да је такозвана температура влажне сијалице, комбинација високе температуре, влажности, вјетра… када људско тијело више не може да се охлади знојењем, може бити смртоносна већ на 30 степени.

"Када је ријеч о људском животу, већ сљедећих 100 година биће веома интересантно", рекао је он.