Иако је одавно постало друштвено прихваћено бити стално поред мобилног телефона и провјеравати нотификације, ове радње могле би да буду симптоми анксиозности.

Ако сте међу онима који често узимају мобител како би само 'бацили поглед' како би сазнали новости или не можете да поднесете идеју да моментално не одговорите на поруке, постоји могућност да патите од анксиозности, тврде стручњаци.

"Када смо у стању анксиозности, наше тијело улази у стање 'бори се или бјежи', а једна од честих реакција јесте узимање мобилног телефона у руке", каже Тасха Баилеy, психотерапеуткиња из Лондона.

Прекомјерно читање вијести

Један од честих знакова је тзв. доомсцроллинг, ситуација у којој особа унедоглед гледа и чита негативне вијести, попут оних о рату, убиствима, несрећама и слично, преноси тпортал.

'Иза тога стоји покушај да пронађемо одговоре, али заправо је знак да бисмо и сами могли бити анксиозни. Занимљиво, слично је и с претјераним тражењем позитивних вијести или смијешних видеа', каже терапеуткиња Царрие Хоwард.

Проблем је у томе што људи на овај начин траже бијег од стварности и сопствених потешкоћа, умјесто да се суоче с њима.

Али, чак и ако потражимо одговоре на интернету, могуће је да упаднемо у замку која се зове 'доомсеарцхинг' - отварање десетака нових претрага у којима покушавамо да разријешимо питања која немају толико једноставан одговор.

Кориштење мобилног телефона као изговор

"Имала сам клијенте који су признали да користе мобилни телефон када осјете анксиозност боравећи међу људима па се праве да куцкају или разговарају да би избјегли стварну интеракцију", појашњава Хоwард.

Знак анксиозности јесте и кориштење мобилног телефона како бисте одложили задатак пред вама, попут провођења времена на друштвеним мрежама које се убрзо претвори у сате одлагања посла који треба да обавите.

Томе је блиска и немогућност остављања мобилног телефона далеко од себе па га носите у кревет, на вјежбање или пословни састанак - све како бисте обезбиједили да вам је увијек при руци.

Моментално одговарање на поруке или избјегавање позива

Особе које свугдје носе мобилни телефон са собом особито су склоне да истог часа одговоре на сваку нотификацију, иза чега се заправо крије потреба да се заштите од анксиозности.

"Проблем у овој 'методи' је тај што већину дана проведете на телефону и имате слабе границе када је ријеч о (не)одговарању на поруке, што ће додатно подстаћи анксиозност јер ћете бити у сталној бризи јесте ли довољно брзо одговорили на све", истиче Хоwард.

И док је постало сасвим прихватљиво моментално одговарати на сваку нотификацију, све је чешће избјегавање телефонских позива. Али, ако се стално ослањате на поруке и чините све да избјегнете стварни разговор, могуће је да се иза тога крије анксиозност.

Осјећај панике када се телефон угаси

Добар тест зависности од телефона је праћење мисли, осјећаја и тјелесних знакова када сте без интернета, сигнала или батерије. Ако се јаве нервоза или паника, немојте је олако схватити или покушати да оправдате.

"Наравно, ту не рачунамо ситуације када нам је телефон потребан због безбиједности или да негдје стигнемо. Међутим, лош је знак ако паничарите само зато што не можете на Инстаграм или да пошаљете поруку пријатељу', каже терапеуткиња.

За крај, стручњаци истичу да је врло важно препознати знакове зависности од мобилног телефона, односно да би се могло радити о дубљем проблему који никако не смијемо да схватимо олако.

"Почните од тога да покушате да направите малу дистанцу од мобилног телефона и дубље се повежете са собом, посебно ако вам гледање у телегон и одговарање на поруке отежава симптоме анксиозности. Помаже и ако јавите битним особама да идућих сат времена нећете бити на телефону и редовно га гасите како бисте предахнули од буке коју ствара у вашем животу", поручује Хоwард.

 Анксиозност се најчешће дефинише као недефинисани страх или стријепња. Међутим, за разлику од страха који се углавном односи на очигледну пријетњу, анксиозност се односи на антиципацију пријетње, односно "осјећај да ће се нешто лоше десити". Зато се она често назива и слободно лебдећи страх. Када је анксиозност ирационална или патолошка, односно када се јави анксиозни поремећај, тада не постоји рационалан извор страха или извор постоји, али је анксиозна реакција интензивнија и учесталија у односну на оно што је уобичајено, преносе Вијести.ме.

(Независне)