Од одбацивања људи које волимо и задржавања разорних склопова размишљања, па и до самоозљеђивања, пуно пута се нађемо у „мрачним улицама“. Одрастањем можемо схватити како аутодеструктивно понашање извире из ниског самопоштовања, па чак и мржње према себи. Док психолози нагађају да ауто – саботажа може бити механизам суочавања (нпр. са стресом, притиском, социјалним захтјевима итд.), други сматрају аутодеструктивно понашање начином одржавања зоне комфора, због недостатка повјерења или осјећаја недостојности (нпр. задржавање на познатом дну друштвене љествице).

Симптоми и навике аутодеструктивног  понашања

Аутодеструктивно понашање долази у многим облицима, неки су екстремни, неки нису толико екстремни. Но, како би се и даље развијали и побољшавали свој живот, најбоље је суочити се са својим демонима и погледати их равно у лице.

Симптоми и навике аутодеструктивног понашања укључују сљедеће: Задржавање негативног размишљања

То је несвјестан облик аутодеструктивног понашања, јер то даје резултит испуњењем властитих пророчанстава. Примјери укључују мисли као што су: ,,Нећу успјети, знам то.”, ,,Нећу се жив извући.”, ,,Ово ће ме у потпуности уништити” итд.

Недостатак предузетности

То је симптом пасивности, али још увијек је то аутодеструктивна природа. Када знамо да је нешто лоше за нас, али не предузимамо никакву радњу или мјеру како би отклонили проблем, ми, заправо, сами себе припремамо за неуспјех.

Претјерани унос хране

Гадан обичај који за резултат има много дугорочних здравствених проблема.

Недовољан унос хране

Многи људи који недовољно конзумирају храну се заваравају, мислећи да раде за своје добро, а, заправо, је то обично само прва помоћ за озбиљно нарушену слику о себи и друге психолошке проблеме.

Усиљена неспособност

То је приказивање себе неинтелигентним или неспособним за успјешно постизање нечег.
Усиљена неспособност обично произилази из недостатка самопоуздања.
Негативан утицај на друге Негативан утјицај који имате на друге људе, било ријечима или дјелима, на крају ће се манифестовати у вашем животу (на примјер: болестима, трагедијама, изолацијом итд.).

Самоозљеђивање

Екстремна ствар. Самоозљеђивање је знак мржње према себи и деструктивно је за психу и за тијело.

Самосажаљење

Самосажаљење је деструктивно зато што нас подстиче да останемо неактивни (тј. да се ваљамо у нашим несрећама), умјесто да заузмемо охрабрујући проактиван приступ према животу.

Дроге и алкохол

Дроге и алкохол стварају бескрајну биједу у животу зависника, њихових пријатеља и чланова породице.

Друштвено самоубиство

Особа није увијек свјесна оваквог понашања, друштвено самоубиство је чин намјерног отуђивања од људи око нас. 
До тога може доћи кроз иритантно, одбојно или антисоцијално понашање.

Неприхватање својих емоција

Неприхватање и негирање негативних (а понекад и позитивних) емоција ствара низ менталних, емоционалних и физиолошких болести. Ово је још један облик несвјесно манифестованог аутодеструктивног понашања.

Одбијање помоћи

Одбацивање савјета, одбијање одласка на одвикавање, избјегавање психолога … све је то одбијање помоћи, особа виче ,,Не занима ме моја добробит!” и вришти ,,ауто – саботажа!”

Непотребно жртвовање

Неки људи уживају у својој биједи и то је једино у чему знају уживати у свом животу.
Непотребно жртвовање је добар начин да се особа осјећа ,,племенито” и ,,алтруистично”, док прикрива стваран чин само-саботаже: одустаје од ствари које је истински чине сретним, од својих нада, снова и страсти.

Претјерано трошење

Може се чинити необично што је претјерано трошење на овом попису, али то је облик аутодеструктивног понашања које ограничава слободу и мир ума.

Занемаривање физичког тијела

Премало спавања, недостатак физичке активности, једење нездраве хране, то су класични знакови аутодеструктивног понашања.

Ментално занемаривање
​
Одбијање, избјегавање суочавања с нашим психолошким здравственим проблемима (нпр. стрес, тјескоба, депресија, параноја, опсесивно – компулзивни поремећај итд.) одгађа процес оздрављења.