Да ли је кафа добра за вас?
Извор: Независне новине
Широм свијета попије се око 2,25 милијарди шољица кафе дневно. Да ли је пијење кафе здраво, тема је која изазива различита мишљења и контроверзе. Неки људи сматрају да је кафа штетна за здравље, док други тврде да има многе користи. Истина је, као и обично, негдје између, а кључ је у умјерености.
Прије свега, кафа садржи кофеин, који је стимуланс који утиче на централни нервни систем. Кофеин може да повећа ниво енергије, концентрације и расположења, али и да изазове нервозу, трзање, немир и несаницу. Зато је важно да се кафа пије умјерено.
Поред кофеина, кафа је и извор антиоксиданаса, који су хемијска једињења која штите ћелије од оштећења изазваног слободним радикалима. Антиоксиданси могу да помогну у спречавању или ублажавању неких хроничних болести, као што су дијабетес, срчане болести, рак и неки неуродегенеративни поремећаји.
Нека истраживања су показала да је пијење кафе повезано са смањеним ризиком од развоја дијабетеса типа 2, Паркинсонове и Алцхајмерове болести, депресије, рака јетре, па чак и са дужим животом.
Ови резултати су, међутим, добијени из опсервационих студија, које не могу да докажу узрочно-посљедичну везу између кафе и здравља. Такође, постоје и други фактори који могу да утичу на резултате, као што су генетика, начин живота, исхрана и друге навике.
Здравље из шољице
Кафа садржи низ корисних хранљивих материја, укључујући рибофлавин (витамин Б2), ниацин (витамин Б3), магнезијум, калијум и разна фенолна једињења или антиоксидансе.
Антиоксиданси помажу у заштити тијела од оштећења изазваних слободним радикалима. Слободни радикали су врста отпадних производа које тијело природно производи као резултат метаболичких процеса, они дјелују као токсини и могу изазвати упалу. Научници су открили везу између упале и настанка метаболичког синдрома, који укључује дијабетес типа 2 и гојазност.
Истраживачи су сугерисали да садржај антиоксиданаса у кафи може да пружи заштиту од метаболичког синдрома.
Неке потенцијалне здравствене користи повезане са испијањем кафе укључују заштиту од дијабетеса типа 2, Паркинсонове болести, болести јетре и рака јетре. Конзумација кафе, такође, подржава здравље срца и крвних судова.
Најмање једна шољица кафе дневно током четир године, смањује ризик од дијабетеса типа 2 за 11 одсто. Људи који пију кафу имају мање шанси да оболе од депресије, Паркинсонове и Алцхајмерове болести. Двије до три шољице кафе дневно смањују ризик од развоја хепатоцелуларног карцинома (за 38 одсто) и хроничне болести јетре (46 одсто).
Истраживачи су открили да испијање једне шољице кафе дневно може смањити ризик од кардиоваскуларних болести за 15 одсто.
Међутим, анализа из 2017. је открила више нивое масти и холестерола у крви код људи који конзумирају више кафе.
Кафа може да повећа крвни притисак код особа које нису навикле на кофеин, али тај ефекат је обично привремен и нестаје након неколико сати.
Код особа које редовно пију кафу, тај ефекат је још мањи или га нема. Код неких особа, међутим, кафа може да изазове веће и дуже повећање крвног притиска, поготово ако имају генетску склоност или друге факторе ризика. Зато је препоручљиво да особе са повишеним крвним притиском провјере свој одговор на кафу мјерењем притиска прије и послије пијења кафе, као и да се консултују са својим љекаром о томе да ли треба да ограниче или престану да пију кафу.
У једној студији из 2018. пронађено је да што су учесници пили више кафе, то су више губили на тежини, индексу телесне масе (БМИ) и масе масти.
Ризик од превише кофеина
Пијење велике количине кафе може имати неке штетне ефекте, као што су чешћи преломи костију код жена кафопија, компликације током трудноће и порођаја (ниске порођајне тежине бебе и пријевременог порођаја) и горушица.
Конзумирање великих количина кофеина може повећати ризик од анксиозности, посебно међу људима са паничним или анксиозним поремећајем.
Једна студија из 2016. године је закључила да висок унос кофеина током адолесценције може довести до трајних промјена у мозгу.
Група истраживача је 2015. године у кафи пронашла релативно високе нивое микотоксина, производа буђи и плијесни. Микотоксини су токсичне супстанце које могу контаминирати зрна кафе у процесу складиштења и прераде.
Одређени медикамети, као што су психијатријски лијекови, лијекови за штитну жлезду, против вишка желудачне киселине и антибиотици у комбинацији са кафом, могу изазвати гастроинтестиналне проблеме, повећање крвног притиска и повећање ризика од инфаркта.
Колико кафе је здраво пити у току дана?
Одговор на ово питање зависи од више ствари, као што су индивидуална осјетљивост на кофеин, доба дана када се пије кафа, врсте кафе и начина припреме.
Опште препоруке су да се не пређе граница од 400 милиграма кофеина дневно, што одговара око четири шољице кафе. Неки људи, међутим, могу да поднесу више или мање кофеина, па је потребно слушати своје тијело и прилагодити се својим потребама.
Треба, такође, избјећи пијење кафе у вријеме када је ниво кортизола, хормона стреса, висок, јер то може да смањи позитивне ефекте кафе и повећа стрес.
За просјечну особу, која устаје око шест сати ујутру, ниво кортизола достиже врхунац између осам и девет сати, између 12 и 13 сати и од 17.30 до 18.30. Зато је најбоље пити кафу између 9.30 и 11.30 ујутру, преноси Политикин магазин.
Важно је да се кафа пије због уживања, а не због зависности. Кафа је пиће које може да обогати ваш живот, али је умјереност кључ за добро здравље и добро расположење.
Широм свијета попије се око 2,25 милијарди шољица кафе дневно. Да ли је пијење кафе здраво, тема је која изазива различита мишљења и контроверзе. Неки људи сматрају да је кафа штетна за здравље, док други тврде да има многе користи. Истина је, као и обично, негдје између, а кључ је у умјерености.
Прије свега, кафа садржи кофеин, који је стимуланс који утиче на централни нервни систем. Кофеин може да повећа ниво енергије, концентрације и расположења, али и да изазове нервозу, трзање, немир и несаницу. Зато је важно да се кафа пије умјерено.
Поред кофеина, кафа је и извор антиоксиданаса, који су хемијска једињења која штите ћелије од оштећења изазваног слободним радикалима. Антиоксиданси могу да помогну у спречавању или ублажавању неких хроничних болести, као што су дијабетес, срчане болести, рак и неки неуродегенеративни поремећаји.
Нека истраживања су показала да је пијење кафе повезано са смањеним ризиком од развоја дијабетеса типа 2, Паркинсонове и Алцхајмерове болести, депресије, рака јетре, па чак и са дужим животом.
Ови резултати су, међутим, добијени из опсервационих студија, које не могу да докажу узрочно-посљедичну везу између кафе и здравља. Такође, постоје и други фактори који могу да утичу на резултате, као што су генетика, начин живота, исхрана и друге навике.
Здравље из шољице
Кафа садржи низ корисних хранљивих материја, укључујући рибофлавин (витамин Б2), ниацин (витамин Б3), магнезијум, калијум и разна фенолна једињења или антиоксидансе.
Антиоксиданси помажу у заштити тијела од оштећења изазваних слободним радикалима. Слободни радикали су врста отпадних производа које тијело природно производи као резултат метаболичких процеса, они дјелују као токсини и могу изазвати упалу. Научници су открили везу између упале и настанка метаболичког синдрома, који укључује дијабетес типа 2 и гојазност.
Истраживачи су сугерисали да садржај антиоксиданаса у кафи може да пружи заштиту од метаболичког синдрома.
Неке потенцијалне здравствене користи повезане са испијањем кафе укључују заштиту од дијабетеса типа 2, Паркинсонове болести, болести јетре и рака јетре. Конзумација кафе, такође, подржава здравље срца и крвних судова.
Најмање једна шољица кафе дневно током четир године, смањује ризик од дијабетеса типа 2 за 11 одсто. Људи који пију кафу имају мање шанси да оболе од депресије, Паркинсонове и Алцхајмерове болести. Двије до три шољице кафе дневно смањују ризик од развоја хепатоцелуларног карцинома (за 38 одсто) и хроничне болести јетре (46 одсто).
Истраживачи су открили да испијање једне шољице кафе дневно може смањити ризик од кардиоваскуларних болести за 15 одсто.
Међутим, анализа из 2017. је открила више нивое масти и холестерола у крви код људи који конзумирају више кафе.
Кафа може да повећа крвни притисак код особа које нису навикле на кофеин, али тај ефекат је обично привремен и нестаје након неколико сати.
Код особа које редовно пију кафу, тај ефекат је још мањи или га нема. Код неких особа, међутим, кафа може да изазове веће и дуже повећање крвног притиска, поготово ако имају генетску склоност или друге факторе ризика. Зато је препоручљиво да особе са повишеним крвним притиском провјере свој одговор на кафу мјерењем притиска прије и послије пијења кафе, као и да се консултују са својим љекаром о томе да ли треба да ограниче или престану да пију кафу.
У једној студији из 2018. пронађено је да што су учесници пили више кафе, то су више губили на тежини, индексу телесне масе (БМИ) и масе масти.
Ризик од превише кофеина
Пијење велике количине кафе може имати неке штетне ефекте, као што су чешћи преломи костију код жена кафопија, компликације током трудноће и порођаја (ниске порођајне тежине бебе и пријевременог порођаја) и горушица.
Конзумирање великих количина кофеина може повећати ризик од анксиозности, посебно међу људима са паничним или анксиозним поремећајем.
Једна студија из 2016. године је закључила да висок унос кофеина током адолесценције може довести до трајних промјена у мозгу.
Група истраживача је 2015. године у кафи пронашла релативно високе нивое микотоксина, производа буђи и плијесни. Микотоксини су токсичне супстанце које могу контаминирати зрна кафе у процесу складиштења и прераде.
Одређени медикамети, као што су психијатријски лијекови, лијекови за штитну жлезду, против вишка желудачне киселине и антибиотици у комбинацији са кафом, могу изазвати гастроинтестиналне проблеме, повећање крвног притиска и повећање ризика од инфаркта.
Колико кафе је здраво пити у току дана?
Одговор на ово питање зависи од више ствари, као што су индивидуална осјетљивост на кофеин, доба дана када се пије кафа, врсте кафе и начина припреме.
Опште препоруке су да се не пређе граница од 400 милиграма кофеина дневно, што одговара око четири шољице кафе. Неки људи, међутим, могу да поднесу више или мање кофеина, па је потребно слушати своје тијело и прилагодити се својим потребама.
Треба, такође, избјећи пијење кафе у вријеме када је ниво кортизола, хормона стреса, висок, јер то може да смањи позитивне ефекте кафе и повећа стрес.
За просјечну особу, која устаје око шест сати ујутру, ниво кортизола достиже врхунац између осам и девет сати, између 12 и 13 сати и од 17.30 до 18.30. Зато је најбоље пити кафу између 9.30 и 11.30 ујутру, преноси Политикин магазин.
Важно је да се кафа пије због уживања, а не због зависности. Кафа је пиће које може да обогати ваш живот, али је умјереност кључ за добро здравље и добро расположење.
