Породица Јурковић из села Угљеш у Барањи, важи за једну од најбогатијих српских породица у Хрватској.

Њихово богатство не мери се оним материјалним, већ бројем деце. Имају их шеснаесторо, девет синова и седам кћерки.

"Нисмо планирали али десило", каже кроз осмјех мама Радмила, права вредница додајући да јој најмлађе дете има 9деветгодина а најстарије 34!

Два сина већ су се оженила и одвојила а удала им се и једна кћерка која с мужем и дјететом живи у Ријеци. Синови су отишли у Њемачку за бољим животом.

На питање како је то било кад су били мали, Радмила потврђује да је ваљало спремити и по 54 оброка, опрати исто толико тањира… Устајала је у 6 ујутру а на ногама била до до 10-11 увече.

А како су издржавали финансијски, кад је и по њих 10 одједном ишло у школу?

"Свакако, сиротињски… Било нам је тешко у почетку кад су били мали а сад још само четворо најмлађих иде у школу. Било је тешко 10 карата за аутобус да платиш, а како да даш ако немаш", вели тата Петар.

Иначе, у породици Јурковић нико нема сталан посао, а већа дјеца раде сезонске послове, углавном на приморју… Један од старијих синова Слободан каже да је радио сваки дан без слободног дана и по 15 сати дневно… И код куће има сезонског посла али каже да су плате мале, једва да преживиш, ништа друго.

Добију нешто социјале и дјечјег додатка а тиме једва да се покрију комуналије. Отац фамилије Петар каже да то мало што прими послије рачуна може да му буде највише три дана, да купи ’леба и то је то.

Родитељи су се свега одрекли због њих а дјеца су већ велика, виде да нема па и не траже. Лијепо се слажу, дијеле све, а од свега само љубави не недостаје, ње имају на претек.

(Независне)