Извор: Независне новине

1847. - Рођен амерички проналазач Томас Алва Едисон, који је регистровао више од хиљаду патената, укључујући сијалицу с угљеним влакном, фонограф, микрофон, мегафон, фонометар. Усавршио је и телеграф и акумулатор и знатно побољшао динамо-машину, пронашао кинетоскоп и први примијенио целулоидну филмску траку од 35 милиметара. Саградио је први филмски атеље у свијету. Савременици су га сматрали првим добротвором човјечанства.

1868. - Умро француски физичар Жан Бернар Леон Фуко, који је с Арманом Физоом измјерио брзину свјетлости. Огледом с клатном је доказао обртање Земље, пронашао је жироскоп, усавршио телескоп, открио вртложно-вихорне струје у металним масама.

1879. - Умро француски сликар, графичар и вајар Оноре Домије, највећи карикатуриста 19. вијека. Његове духовите, смјеле и заједљиве карикатуре, које је углавном објављивао у листу "Шаривари", донијеле су му и доста невоља - 1832. је одлежао шест мјесеци у затвору због карикатуре краља Луја Филипа. Израдио је већи број слика социјалног и литерарног сижеа, које карактерише непосредност и сажетост ликовног израза.

1889. - Јапан добио устав, којим је одређено да земља има дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт.

1901. - Умро Милан Обреновић, кнез и краљ.

1906. - Установљена сеизмолошка служба у Београду.

1909. - Рођен амерички режисер, сценариста и продуцент Џозеф Лео Менкевиц, добитник два пута награде "Оскар" за режију и два пута за сценарио. Филмови: "Све о Еви", "Писма трима женама", "Јулије Цезар", "Клеопатра", "Босонога контеса", "Бјекство", "Људи ће причати", "Тихи Американац", "Пет прстију", "Изненада прошлог љета".

1919. - Фридрих Еберт изабран за првог предсједника Њемачке, која је послије пораза у Првом свјетском рату постала република.

1920. - Рођен египатски краљ Фарук Први, посљедњи монарх Египта. На пријесто је ступио 1936, али је његов владарски ауторитет поткопала неспособност да спријечи британско уплитање у унутрашња питања Египта и војни пораз у првом арапско-израелском рату 1948. С власти су га 1952. збацили побуњени официри, послије чега је принуђен да оде у избјеглиштво и 1965. је умро у Риму.

1920. - Опером "Мадам Батерфлај" Ђакома Пучинија, отворена Опера Народног позоришта у Београду.

1929. - Споразумом у Лутерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан, чиме је ријешено такозвано "римско питање", спор италијанске државе и Свете столице настао 1870, послије прикључења Италији папске државе и града Рима. Ватикан је у средишту Рима, ограђен зидинама и заузима 44 хектара. Према уставном уређењу је апсолутна монархија, теолошко-хијерархијска држава у служби Свете столице као врховне власти римокатоличке цркве.

1931. - Умро Чарлс Парсонс, енглески инжењер, проналазач турбине.

1935. - Рођен Драган Руменчић, архитекта, карикатуриста листа "Јеж".

1945. - У Јалти на Криму завршена конференција вођа три велике силе антихитлеровске коалиције, на којој су совјетски лидер Јосиф Стаљин, предсједник САД Френклин Розевелт и британски премијер Винстон Черчил ускладили војне планове за окончање рата против Њемачке и Јапана и одредили нове односе у Европи и свијету послије рата. Тројица лидера усвојили су резолуције о "слободној Европи" и договорили се о оснивању УН као опште међународне организације за мир и безбједност у свијету. Коминике о подјели Њемачке на три зоне и успостављању Централног комесаријата као контролне комисије три силе, са сједиштем у Берлину, издат је 13. фебруара. Ријешено је да се предложи Француској да учествује у томе, затим да Њемачка плати ратну одштету и врати опљачкане вриједности, да се сазове конференција свих нација 25. априла ради стварања УН и прихваћени су њени основни принципи. Донесене су и одлуке о бившим "сателитима" Њемачке, о помоћи бившим окупираним земаља, о пољској влади и границама, о Југославији којој је препоручено да проведе у дјело споразум Јосипа Броза и Ивана Шубашића за оснивање јединствене владе. Постигнут је и споразум о ступању СССР-а у рат против Јапана, а Москва је заузврат добила јужни дио полуострва Сахалин, Курилска острва, право на коришћење луке у Порт Артуру и на Кинескоисточну и Јужноманџурску жељезницу. Такође је договорено да Украјина и Бјелорусија буду признате као суверене и независне државе у УН. Сувереност је била формална, а СССР је на тај начин добио још два гласа у свјетској организацији.

1948. - Умро Сергеј Михајлович Ејзенштајн, руски филмски редитељ, професор Филмске академије у Москви.

1953. - Умро српски сликар Урош Предић, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и умјетности. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донијела су му мјесто асистента на бечкој Академији. Више од пола вијека је стварао у родном Орловату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. вијека. Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције - "Весела браћа", "Босански бегунци", "Косовка девојка", "Сироче на мајчином гробу".

1958. - Тунис обавијестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта.

1967. - Умро српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и умјетности, професор Академије ликовних умјетности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. Послије Првог свјетског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, гдје је, с прекидима, остао до 1932, кад је дошао у Београд и ту 1937. постао професор Умјетничке академије. Сликао је предјеле и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дјела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.

1970. - Јапан постао четврта земља у свијету која је лансирала вјештачки сателит.

1971. - На церемонијама у Москви, Вашингтону и Лондону 63 земље потписале споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.

1975. - Први пут у Великој Британији шеф једне политичке партије је постала жена - за предсједника Конзервативне странке је изабрана Маргарет Тачер.

1990. - Лидер Афричког националног конгреса Нелсон Мендела ослобођен је послије 27 година проведених у јужноафричким затворима.

1993. - Умрла српска пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умјетности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу, родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дјела: збирке пјесама "Песме", "Зелени витез", "Песник и завичај", "Отаџбино, ту сам", "Мирис земље", "Тражим помиловање", "Немам више времена", "Песме из Норвешке", "Летопис Перунових потомака", "Ничија земља", "Слово о љубави", приче "Лудило срца", романи "Отворен прозор", "Не заборавити", роман за дјецу "Прадевојчица", збирка бајки и прозе у стиху "Орашчићи палчићи", путопис "Снимци из Швајцарске".

1994. - Слијетањем на Земљу шатла "Дискавери", с пет америчких астронаута и једним руским космонаутом, окончана је прва америчко-руска спејс шатл мисија.

1996. - Исламски терористи су у Алжиру активирали аутомобил-бомбу и усмртили 17, а ранили више од 90 људи.

2004. - Почео са радом шпански културни центар - Институт "Сервантес" у Београду.

2011. - Предсједник Египта Хосни Мубарак поднио оставку под притиском грађана. Мубарак је на том положају био од 1981. године. У сукобу власти и демонстраната током вишедневних протеста против власти и предсједника Мубарака погинуло је готово 900 људи.

2012. - Умрла Витни Хјустон, америчка пјевачица и глумица. Била је најнаграђиванија пјевачица свих времена, са више од 400 трофеја, укључујући и највиша музичка признања, међу којима су шест Греми награда, двије Еми и 30 билборд награда.

2013. - Папа Бенедикт Шеснаести поднио оставку, дужност је напустио 28. фебруара 2013. године.