Урме нису само шећерна бомба, већ су воће које је изузетно здравствено корисно и богато хранљивим материјама. Богате су гвожђем, калцијумом, магнезијумом, витаминима Б групе, манганом, цинком, витамином К. Вјероватно сте чули да и најбољи тенисер свијета икада, Новак Ђоковић, обожава урме и да их често конзумира управо због потребе за здравом енергијом.

Постале су саставни дио сваког јутарњег смутија, колача „без шећера“, здрава грицкалица која се радо ужина, па сваки производ који је заслађен урмама на етикети може да садржи „0% шећера’’.

Уколико сте анемични и гвожђе вам је у паду, треба да знате да је препоручљиво да једете урме. Сто грама урми садржи око 0,90 грама гвожђа, што представља око 11 одсто препоручене дневне вриједности. Будући да урме садрже и доста влакана у себи одличне су за лакшу и бржу пробаву. Заустављају дијареју, а најбоље ће дјеловати као лаксатив и стимулисати лијења цријева уколико их потопите увече у воду и оставите да пусте свој сок. Уз то оне помажу да се цријевна флора брже обнови. 

Треба знати да урме регулишу и тјелесну тежину. Један од разлога је и то што изазивају осјећај ситости. Уколико сте гладни и на празан стомак узмете урму, она ће регулисати рад цријева и нећете посезати за индустријским грицкалицама пуним бијелог шећера. Само немојте претјеривати јер килограм урми садржи скоро 3.000 калорија. Оно што је добро јесте да оне немају холестеролј али и да смањују ниво ЛДЛ нежељеног холестерола, па се препоручују људима који имају овај проблем. Јачају срце, снижавају крвни притисак. Богате су калијумомј а имају мало натријума у себи. Управо тај калијум је важан и за здрав нервни систем, а научна истраживања кажу да унос око 400 милиграма калијума може значајно смањити ризик од можданог удара.
​
Изврсна су храна за мозак, јер садрже фосфор, па их грицкајте уколико се бавите интелектуалним радом.
Називају их још и витаминима за очи и то због лутеина и зеаксантина који су важни за мрежицу и макулу ока.