1544. - Рођен италијански писац Торквато Тасо, који је у поезији стапао љепоту облика и хришћанско-романтичну сентименталност, настојећи да изрази моралне дилеме времена и сукоб добра и зла, порока и врлине. Највећи дио бурног живота провео је као дворски пјесник војводе Алфонса Другог од Есте. У главном дјелу - "Ослобођени Јерусалим" описао је Први крсташки рат. Три сонета и пет мадригала посветио је српској племкињи из Дубровника Цвијети Зузорић, а његова поезија је инспирисала Јохана Волфганга Гетеа, Џорџа Бајрона и дубровачког пјесника Ивана Гундулића.

1820. - Умро амерички сликар Бенџамин Вест, који је у класицистичком маниру сликао портрете и историјске композиције. Посљедње године живота провео је у Лондону, гдје је портретисао британског краља Џорџа Трећег.

1857. - Умро шпански књижевник Мануел Хосе Кинтана, сљедбеник класике и писац слободоумне поезије. Био је секретар побуњеничког покрета за независност у вријеме владавине Шпанијом Наполеона Првог од 1808. до 1814. Дјела: поетска "Ода Шпанији", "Ода Падиљи", "Ода штампарији", драме "Пелајо", "Војвода од Висеа", историјско дјело "Животи славних Шпанаца", критика "Правила драме".

1885. - Рођен енглески возач брзих аутомобила и чамаца Малколм Кемпбел, који је између 1924. и 1935. девет пута обарао свјетски брзински рекорд у вожњи аутомобилом, а између 1937. и 1939. трипут у вожњи чамцем. Постао је 1935. први човјек који је аутомобилом возио брже од 300 миља на час /483 километра/. Очеве рекорде је оборио његов син Доналд, који је 1967. погинуо у чамцу "Плава птица" приликом постављања новог свјетског рекорда на води од 527,9 километара на час.

1887. - У Нишу Стеван Сремац, Милорад Петровић, Ђока Протић, Спиро Калик и Стеван Никшић - Лала основали прво позориште под именом "Синђелић". Послије Другог свјетског рата назив му је промијењен у Народно позориште.

1892. - Рођен амерички филмски режисер Раул Волш, који се окушао у свим филмским жанровима, посебно успјешно у вестернима у којима је показао мајсторство у сликању сирове људске природе. Филмови: "Багдадски лопов", "Цијена славе", "Умрли су у чизмама", "Џентлмен Џим", "Сребрна ријека", "Удаљени бубњеви", "Свијет у његовим рукама", "Бијело усијање", "Голи и мртви", "Удаљена труба".

1913. - Велика Британија и Њемачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна.

1915. - У Чикагу завршен први југословенски народни сабор, на којем је 468 делегата из САД и Канаде подржало уједињење свих југословенских народа у заједничку државу Југославију. Исељеници су у резолуцији истакли да једини спас виде "у кидању сваке везе са Аустро-Угарском" и формирању јединствене државе свих Југословена.
1915. - Велика Британија почела блокаду Њемачке у Првом свјетском рату.

1916. - Рођен енглески државник и публициста Џејмс Харолд Вилсон, вођа Лабуристичке странке, премијер Велике Британије од 1964. до 1970. и од 1974. до 1976. Дјела: "Њу дил за угаљ", "Рат против сиромаштва у свијету".

1917. - Британске трупе заузеле Багдад у Првом свјетском рату.

1938. - Нациста Артур Сајс-Инкварт постао аустријски канцелар умјесто Курта фон Шушнига, а дан потом њемачка војска је ушла у Аустрију и припојила је Трећем рајху.

1941. - Конгрес САД, на иницијативу предсједника Френклина Рузвелта, усвојио Закон о зајму и најму, којим је омогућено држави да све ратне материјале "прода, пренесе, замијени, позајми, да под закуп или на било који други начин да влади оне земље чија је одбрана од виталног значаја за одбрану САД". Тим законом је Велика Британија добила знатну оружану помоћ у Другом свјетском рату, а САД су званично остале изван рата.

1955. - Умро енглески микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. из гљиве пеницилиум нотатум изоловао први антибиотик пеницилин. Откриће није коришћено до Другог свјетског рата, кад су га британски физиолог и биохемичар Ернст Борис Чејн и аустралијски љекар Хауар`д Волтер Флори примијенили у лијечењу инфекција. Флеминг је 1945. с њима подијелио Нобелову награду за медицину.

1974. - Умро српски правник Милан Бартош, један од најистакнутијих југословенских стручњака за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, секретар Српске академије наука и умјетности. Био је државни савјетник и члан многих делегација Југославије на засједањима УН. Дјела: "Стварно право", "Основе приватног права", "Међународно јавно право".

1975. - У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против љевичарске војне владе, а бивши предсједник генерал Антонио Рибеиро де Спинола је с групом официра побјегао у Шпанију. Сутрадан је образован Савјет револуције ради настављања револуционарног процеса започетог 25. априла 1974. обарањем диктаторског режима који је у насљеђе оставио Антонио де Оливеира Салазар.

1976. - Бивши предсједник САД Ричард Никсон признао да је 1970. наредио Централној обавјештајној агенцији да спријечи Салвадора Аљендеа да постане предсједник Чилеа. ЦИА је приликом рушења Аљендеа 1973. обилато помогла војну завјеру генерала Аугуста Пиночеа.

1985. - Михаил Горбачов дан послије смрти Константина Черњенка изабран за генералног секретара Централног комитета владајуће Комунистичке партије СССР.

1990. - Парламент Литваније објавио независност те совјетске балтичке републике од Москве.

1990. - Чилеански диктатор генерал Аугусто Пиноче послије више од 16 година препустио предсједнички положај Патрисију Елвину, али је задржао команду над оружаним снагама.

1991. - У Београду су дан послије крвавих нереда избиле демонстрације студената, којима су се придружили и средњошколци. Током "плишане револуције" до 14. марта су демонстрације подржавали и лидери опозиције и многе угледне личности јавног и културног живота Београда и Србије. Окупљенима код Теразијске чесме у центру града се обратио и Његова светост патријарх српски господин Павле. Студенти су тражили ослобађање свих ухапшених у демонстрацијама 9. марта, кривично гоњење виновника крвопролића, оставке министара унутрашњих послова Радмила Богдановића и уредника ТВ Београд, које су убрзо потом и услиједиле.

1994. - На Хируршком одјељењу бијељинске болнице први пут је успјешно обављена операција трансплатације кука. Овај компликовани захват извео је професор доктор Никола Милићевић, уз асистенцију љекара бијељинске болнице, на челу са др Миливојем Кићановићем.

1998. - Предсједник Индонезије Сухарто, упркос снажним студентским протестима, започео седми петогодишњи мандат, али је убрзо принуђен да поднесе оставку на положај шефа државе.

1999. - Њемачки министар финансија Оскар Лафонтен поднио оставку, образложивши је "слабим тимским радом" у кабинету свог страначког социјалдемократског колеге канцелара Герхарда Шредера.

2003. - Први стални Међународни кривични суд инаугурисан у Хагу полагањем заклетве 18 судија пред предсједником Скупштине странака Суда - јорданским принцом Зеидом Рарадом ал Хусеином. Свечаном чину присуствовали холандска краљица Беатриса, генерални секретар УН Кофи Анан, те око 550 представника држава странака Римског статута, међу којима су били и министар иностраних послова БиХ Младен Иванић и амбасадор БиХ у Холандији Жељко Јеркић.

2004. - У серији подметнутих експлозија у четири путничка воза у Мадриду погинуло 190 људи, а 1.247 је повријеђено. Одговорност за нападе преузела Ал каида.

2006. - Бивши југословенски предсједник Слободан Милошевић умро у притворској јединици Хашког трибунала.

2011. - Разорни земљотрес јачине девет степени по Рихтеровој скали погодио је сјевероисточни дио Јапана и изазвао цунами, у коме је погинуло скоро 19.000 људи, изазвана је нуклеарна катастрофа у нуклеарки Фукушима и потпуно је уништено неколико обалских градова.

(Независне)
​