Богати боље пролазе на колеџима и високим школама од паметних који су из сиромашних породица, показује научно истраживање.
Резултати објављени у научним часописима показују да су генетске предиспозиције за таленте подједнако распоређене међу богатом и сиромашном децом.

Студија, међутим, показује да и најмање надарена деца из породица са високим примањима завршавају колеџе са вишим оценама него највише надарена деца родитеља са ниским примањима.

Аутори студије формирали су четири групе особа према висини такозваних полигенских оцена - од најнижих до највиших.

Анализе су показале да само 24 одсто људи из високо надарене групе, који су пореклом из породица са нижим примањима, завршава колеџе.

С друге стране, то успева чак 63 одсто оних са сличним полигенским оценама, али који су пореклом из породица са високим приходима.
Колеџе завршава око 27 одсто особа из групе са најнижом оценом, али пореклом из богатих продица.

Студија закључује да најмање надарена беца богаташа имају за три одсто веће шансе да дипломирају на колеџу од најнадареније деце из сиромашнијих породица.

Аутори истичу да студија показује да у америчком друштву постоје знатне разлике између оних који су се родили у богатим и сиромашним породицама.

Ако немају породичне ресурсе, чак и врло бистра деца, која су природно надарена, мораће да "пливају против струје", наводе аутори студије која се заснива на једном од највећих истраживања гена, на којем су радиле десетине научника.

Резултати су објављени у угледном часопису Натуре Генетицс.