Српски краљ Душан Стефан Немањић, познат као Душан Силни, крунисан је 16. априла 1346. године у Скопљу, на Васкрс, за "цара Срба, Грка и Арбанаса".

Истовремно је проглашена Српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.

Био је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе.

По територији била је већа него икад: сем земаља раније српске краљевине, обухватила је Мачву, Захумље, Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља, изузев Солуна.

Држава је почивала на начелу законитости: према Душановом законику, усвојеном 1349. и допуњеном 1354, закон је јачи и од супротне воље владара.

Прерана смрт 1355. спријечила га је да створи државу која би замијенила Ромејско/Византијско царство, ослабљено турском најездом, чију је опасност Душан осјетио и покушао да са земљама Запада организује заједничку одбрану, али је то онемогућено, највише због суревњивости угарских краљева.

Душан Стефан Немањић рођен је 1308. године.