РЕМБРАНТ, ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СЛИКАРА У ИСТОРИЈИ
Свестрани холандски сликар и бакрописац Рембрант Харменсон ван Рајн ређен је 15. јула 1606. године у Лајдену, те се сматра најзначајнијим и најсвестранијим умјетником у холандској умјетности 17. вијека.
Рембрант је још од дјетињства желио само једно: да слика. Међутим, имућни родитељи су га послали у школу гдје је говорио само латински и у којој је могао добро да се приптреми за факултет. На 14. рођендан уписап је факултет у родном Лајдену, али врло брзо је одустао од студија. Убиједио је уца да буде ученик једног тада познатог сликара. Већ прве слике мртве природе, затим пејзажи и портрети, показали су Рембрантов изузетан таленат.
Рембранта су сликарству учили бројни мајстори, а два од њих посебно су утицала на његов рад. Питер Ластман заинтересовао га је за библијске, митолошке и историјске теме, а од Каравађа је научио кјароскуро технику, односно употребу свјетла и сјене. Врло брзо развио је властити стил, те је већ с 22 године могао имати властите студенте.
Године 1631. сели се у Амстердам гдје постаје славан и почиње да зарађује на сликама портрета. Најпознатије је дјело из овог периода ,,Час анатомије др Тулпа“. У овом периоду је почео израђивати и бакрописе међу којима је и ,,Проклетство пастира“. Многи његови студенти из те деценије постали су и сами познати умјетници.
Послије 1630-их његова дјела почела су излазити из моде јер је на сцену дошао барокни стил који карактеришу истанчаност и детаљи. Његови портрети инспирисани стварним особама из његовог живота критиковани су да су груби и неумјесни. Упркос томе што је пала потражња з његовим сликама, Рембрант је наставио да живи екстравагантним стилом што га је 1656. године довело до банкрота.
Животни проблеми дубоко су утицали на његов рад, те је 1640-их година насликао мајсторска дјела као што су ,,Ноћна стража“ и ,,Христ лијечи болесне“. Такође је развио интересовање за пејзаже.
Иначе, већина Рембрантових најпознатијих и данас најцјењенијих дјела настала су у каснијем периоду његовог стваралаштва, за вријеме најтежег финансијског периода. Међу њима су ,,Аристотел испред бисте Хомера“ и ,,Бат-Шеба с Давидовим писмом“.
Његов опус садржи готово 700 уља на платну, 300 бакрореза и 1800 цртежа пером. Иако је Рембрант током живота стекао велику славу и богатство и био учитељ многим умјетницима, запао је у новчане проблеме и умро у сиромаштву, у Амстердаму четвртог октобра 1669. године. Његова дјела данас постижу вртоглаве цијене.
Семберија инфо
Рембрант је још од дјетињства желио само једно: да слика. Међутим, имућни родитељи су га послали у школу гдје је говорио само латински и у којој је могао добро да се приптреми за факултет. На 14. рођендан уписап је факултет у родном Лајдену, али врло брзо је одустао од студија. Убиједио је уца да буде ученик једног тада познатог сликара. Већ прве слике мртве природе, затим пејзажи и портрети, показали су Рембрантов изузетан таленат.
Рембранта су сликарству учили бројни мајстори, а два од њих посебно су утицала на његов рад. Питер Ластман заинтересовао га је за библијске, митолошке и историјске теме, а од Каравађа је научио кјароскуро технику, односно употребу свјетла и сјене. Врло брзо развио је властити стил, те је већ с 22 године могао имати властите студенте.
Године 1631. сели се у Амстердам гдје постаје славан и почиње да зарађује на сликама портрета. Најпознатије је дјело из овог периода ,,Час анатомије др Тулпа“. У овом периоду је почео израђивати и бакрописе међу којима је и ,,Проклетство пастира“. Многи његови студенти из те деценије постали су и сами познати умјетници.
Послије 1630-их његова дјела почела су излазити из моде јер је на сцену дошао барокни стил који карактеришу истанчаност и детаљи. Његови портрети инспирисани стварним особама из његовог живота критиковани су да су груби и неумјесни. Упркос томе што је пала потражња з његовим сликама, Рембрант је наставио да живи екстравагантним стилом што га је 1656. године довело до банкрота.
Животни проблеми дубоко су утицали на његов рад, те је 1640-их година насликао мајсторска дјела као што су ,,Ноћна стража“ и ,,Христ лијечи болесне“. Такође је развио интересовање за пејзаже.
Иначе, већина Рембрантових најпознатијих и данас најцјењенијих дјела настала су у каснијем периоду његовог стваралаштва, за вријеме најтежег финансијског периода. Међу њима су ,,Аристотел испред бисте Хомера“ и ,,Бат-Шеба с Давидовим писмом“.
Његов опус садржи готово 700 уља на платну, 300 бакрореза и 1800 цртежа пером. Иако је Рембрант током живота стекао велику славу и богатство и био учитељ многим умјетницима, запао је у новчане проблеме и умро у сиромаштву, у Амстердаму четвртог октобра 1669. године. Његова дјела данас постижу вртоглаве цијене.
Семберија инфо
