Српско народно позориште, које је основано 16. јула 1861. године у Новом Саду, једна је од најстаријих и најугледнијих позоришних институција у Србији, театар чије су представе овјенчане многобројним умјетничким наградама у земљи и иностранству.

Заслуге за оснивање Српског народног позоришта прије свих имали су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај.
​

Српско народно позориште замишљено је као национална установа са задатком да путем драмске књижевности и глумачке умјетности преноси српску ријеч и историју, да буди националну свијест и подиже културни ниво Срба. Цар Франц Јозеф је дозволу за рад Српског народног позоришта потписао тек 18. јула 1865. Први управник био је Јован Ђорђевић, који је на тој функцији остао до 1867, године  када се одазвао позиву кнеза Михаила Обреновића и са половином глумаца отишао у Београд и основао Народно позориште.

На Ђорђевићево мјесто дошао је Антоније Хаџић. Позориште је давало представе по свим мјестима у Војводини, а у Новом Саду представе су игране у дворани на спрату кафане „Код сунца”, у сали кафане „Код краљице Јелисавете”, љети у арени „Код Зеленог венца” , а од 1892. године у Дунђерсковом позоришту,  згради коју је велепосједник Лазар Дунђерски уступио Српском народном позоришту.

Послије пожара у ком је изгорјела зграда Дунђерсковог позориште, 1928. године, Народно позориште остаје без зграде. Убрзо је и држава смањила субвенцију и марта 1928. године спојила Народно позориште у Новом Саду са Народним казалиштем у Осијеку у један театар под именом Новосадско-осјечко позориште са сједиштем у Осијеку и као такво радило је до 1934.године.

Послије Другог светског рата, СНП добија статус државне установе и до децембра 1951. године ради под именом Војвођанско народно позориште. Првобитно су представе игране у згради Мађарске римокатоличке читаонице у порти католичке цркве, а у љето 1945. године отворена је љетња позорница у самој порти. Зграда Дома културе (бивши Соколски дом, данас Позориште младих) Позоришту је уступљена 1947. године. Ту зграду СНП користи све до усељења у своју зграду 28. марта 1981. године. Поред сцене у Дому културе, СНП је другог. октобра 1959. године  отворио Малу салу у Улици Јована Суботића 5, која од јануара 1961. године носи име Весели театар „Бен Акиба“ (данас Новосадско позориште).

Српско народно позориште је 2006. године постало члан Европске театарске конвенције и члан Асоцијације „Квартет“, у којој су и театри из Мађарске, Републике Чешке и Француске, а 2011. године било је домаћин Генералне скупштине Европске театарске конвенције, једне од двије најугледније европске позоришне организације.
Исте, 2011. године, зграда Српског народног позоришта је средствима Фонда за развој Војводине темељно реновирана.


Семберија инфо