Прво аутомобилско такмичење у историји одржано је 22. јула 1894. године. Возило се од Париза до Роуена, главног града покрајине Нормандије. Стаза је била дугачка 127 километара. Догађај је службено имао назив Такмичење кочија без коња, јер су у то вријеме још тако називали аутомобиле. Пријавила су се чак 102 такмичара, уплативши 10 франака улазне накнаде. Тадашњи аутомобили имали су различите врсте погона.

Осим бензинског, било их је на парни погон, па и на електрични. Данас се електрични погон аутомобила сматра новошћу, а мало је познато да су електрични мотори ушли у употребу код аутомобила још у 19. вијеку, знатно прије него бензински. Само 21 возило квалификовало се за трку. Кренули су са старта у 8 сати ујутро, с паришке локације Порте Маило. Први је на циљ у Роуену дошао француски маркиз де Дион, богати власник фабрике за израду аутомобила Де Дион-Боутон, у то вријеме највеће на свијету. Требало му је 6 сати и 48 минута до циља и возио је просјечно око 19 километара на сат. Међутим, он није проглашен побједником јер је његово возило имало парни погон.

Организатори су такав погон сматрали недостојним побједе, јер је парна машина захтијевала ложача који је убацивао угаљ за вријеме вожње. Возило маркиза де Диона заправо је било сличније трактору него аутомобилу. 
Побједником је зато проглашено друго возило које је дошло на циљ и то само 3 минуте касније. Био је то пежо тип 7 у власништву Жоржа Лематреа. Тај аутомобил је имао мотор с два цилиндра, постављена у облику слова В и запремнине 1.282 кубних цантиметара. Развијао је 3,7 коњских снага и имао максималну брзину од око 20 км на час. Друго мјесто такођер је заузео један пежо, чиме је та фирма забиљежила први велики успјех у историји  аутомобилских такмичења.

Семберија инфо - М. Решидовић