ОВО ПОТПУНО МИЈЕЊА ИСТОРИЈУ КАКВУ ДАНАС ЗНАМО
Фосил оклопне рибе стар 410 милиона година потпуно је промијенио историју ајкула, наводи се у новообјављеној студији.
Риба, позната као Мињиниа тургененсис, имала је костур направљен од костију, за разлику од хрскавице од које су ајкуле данас углавном састављене, ако не рачунамо зубе.
Стручњаци су открили фосилизовану лобању у монголским планинама.
"Било је то врло неочекивано откриćе. Данашња наука каже да је коштани унутрашњи костур јединствена иновација лозе која се од предака ајкула одвојила прије више од 400 милиона година, али овде су јасни докази о коштаном унутрашњем скелету код рођака ајкуле, који је удјено и наш рођак", рекао је водеćи аутор студије Мартин Бразеу.
Могуćе је да је Мињиниа тургененсис могао бити веćи од велике бијеле ајкуле, с тим што су неки припадници врста достизали 9 метара и више у дужину. Бразеу је такође примијетио да се највјероватније радило о тадађњем предатору, пише Фокс Њуз.
Иако се вјерује да је Мињиниа тургененсис била знатно мања од данашњих кит-ајкула она је извршила огроман утицај, што сугерише да су ајкуле некада имале кости, а затим су је изгубиле, рекли су истраживачи.
Поред тога што је имао костур састављен од костију, имао је коштане плоче преко главе и рамена које су дјеловале као штитови, Бразеу га је описао као "опсежни оклоп".
Ово откриćе додаје додатну вјеродостојност теорији да је ендохондрална кост - која чини људске костуре након рођења - можда играла велику улогу у еволуцији ајкула и помогла им да постоје и да се адаптирају више од 400 милиона година.
"Ако су ајкуле имале коштане костуре које су временом изгубиле, то би могла бити еволутивна адаптација", додао је Бразеу.
"Ајкуле немају пливачке мјехуре, који су касније еволуирали у коштаним рибама, али лакши костур помогао би им да буду покретније и да пливају на различитим дубинама. То је можда оно што је помогло ајкулама да буду једна од првих глобалних врста риба, које су се прошириле океанима широм свијета прије 400 милиона година“, објаснио је Бразеу.
(Б92)
Риба, позната као Мињиниа тургененсис, имала је костур направљен од костију, за разлику од хрскавице од које су ајкуле данас углавном састављене, ако не рачунамо зубе.
Стручњаци су открили фосилизовану лобању у монголским планинама.
"Било је то врло неочекивано откриćе. Данашња наука каже да је коштани унутрашњи костур јединствена иновација лозе која се од предака ајкула одвојила прије више од 400 милиона година, али овде су јасни докази о коштаном унутрашњем скелету код рођака ајкуле, који је удјено и наш рођак", рекао је водеćи аутор студије Мартин Бразеу.
Могуćе је да је Мињиниа тургененсис могао бити веćи од велике бијеле ајкуле, с тим што су неки припадници врста достизали 9 метара и више у дужину. Бразеу је такође примијетио да се највјероватније радило о тадађњем предатору, пише Фокс Њуз.
Иако се вјерује да је Мињиниа тургененсис била знатно мања од данашњих кит-ајкула она је извршила огроман утицај, што сугерише да су ајкуле некада имале кости, а затим су је изгубиле, рекли су истраживачи.
Поред тога што је имао костур састављен од костију, имао је коштане плоче преко главе и рамена које су дјеловале као штитови, Бразеу га је описао као "опсежни оклоп".
Ово откриćе додаје додатну вјеродостојност теорији да је ендохондрална кост - која чини људске костуре након рођења - можда играла велику улогу у еволуцији ајкула и помогла им да постоје и да се адаптирају више од 400 милиона година.
"Ако су ајкуле имале коштане костуре које су временом изгубиле, то би могла бити еволутивна адаптација", додао је Бразеу.
"Ајкуле немају пливачке мјехуре, који су касније еволуирали у коштаним рибама, али лакши костур помогао би им да буду покретније и да пливају на различитим дубинама. То је можда оно што је помогло ајкулама да буду једна од првих глобалних врста риба, које су се прошириле океанима широм свијета прије 400 милиона година“, објаснио је Бразеу.
(Б92)
