Код Срба постоји један лијеп, стари обичај којим се исказује добродошлица госту. Ријеч је о обичају да се гост, који дође у неко српско домаћинство, послужи слатким и чашом воде.
 
За слатко се увијек бира најбоље и најљепше воће, а најчешће су то дуње, вишње, трешње, смокве, боровнице, купине и шумске јагоде. Оно се увијек служи на најљепшем послужавнику, који домаћица има у кући, у малим чинијама, уз обавезну чашу воде. 

Записано је да су још у 19. вијеку многи странци који су тада посјећивали Србију, били пријатно изненађени начином на који су угошћени у српским домовима. 
​
Уз искрен осмијех, домаћица би их, у знак добродошлице, понудила слатким и водом на послужавнику, а из њихових каснијих биљежака сазнајемо, да се овај наш специјалитет може поредити са најфинијим слаткишима на Западу.