Догодило се на данашњи дан, 25. април
1595. године – Умро је италијански песник Торквато Тасо аутор епа “Ослобођени Јерусалим”. Један број песама посветио је Дубровчанки Цвијети Зузорић која је у свом салону у Фиренци окупљала књижевнике и уметнике.
1599. године – Рођен је вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел који је 1653. године постао протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти 1658. године, обновљена је монархија.
1744. године – Умро је шведски физичар и астроном Андерс Целзијус, изумитељ једне од скала за мерење топлоте.
1765. године – Рођен је српски песник-гуслар Филип Вишњић, који је опевао све значајније догађаје из Првог српског устанка. Његове песме забележио је Вук Стефановић Караџић.
1792. године – На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на тргу Де Грев у Паризу у Француској је први пут употребљена гиљотина.
1859. године – Према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанаде Лесепса, почело је копање Суецког канала. Каналом дугим 161 километар спојено је, у новембру 1869. године, Средоземно и Црвено Море и створен најкраћи пловни пут из Европе ка Средњем и Далеком истоку.
1874. године – Рођен је италијански инжењер Гуљермо Маркони. Радио је на усавршавању бежичне телеграфије и први је успео да пошаље радио сигнал преко Атлантика (1901). Нобелову награду 1909. године поделио је са немачким физичарем Брауном.
1915. године – Почела је битка на Галипољу, једна од највећих битака у Првом светском рату, у којој је Турска победила савезничке трупе под британском командом. То је била и једина победа Турске војске у том рату. У осмомесечној бици погинуло је око 7.000 Аустралијанаца и око 2.000 Новозеланђана.
1918. године – Рођена је америчка певачица Ела Фицџералд, некрунисана “краљица џеза”.
1920. године – Пољске трупе упале су у Украјину, потом брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. године. Пољска је добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса.
1938. године – Умро је српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска рата и Првог светског рата (“Битка на Колубари”, “Београдска операција”).
1945. године – Совјетске и америчке трупе сусреле су се први пут у Другом светском рату код места Торгау у Немачкој.
1945. године – У Сан Франциску, 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело је оснивачку конференцију УН.
1974. године – У Португалу је у удару, познатом као “револуција каранфила”, оборен аутократски режим Марсела Каетана. Истог дана, годину дана касније, на првим слободним изборима после пола века, победила је Социјалистичка партија Марија Соареша.
1980. године – Мисија америчких командоса, која је требало да спасе у Техерану 53 члана амбасаде САД, претворене у таоце, пропала је у иранској пустињи, после погибије осам Американаца у судару хелокоптера с авионом.
1980. године – Срушио се дански “Боинг 727”, који је чартер летом превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло је свих 146 путника и чланова посаде.
1982. године – Последњи израелски војници напустили су Синај, окончавши 15-годишњу окупацију тог египатског полуострва.
1993. године – На референдуму у Русији 62 одсто гласача је подржало реформе председника Бориса Јељцина.
1993. године – У присуству мировног посредника лорда Овена, председници СРЈ, Србије и Црне Горе Добрица Чосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали су да убеде лидера босанских Срба Радована Караџића да потпише кориговани Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина РС је одбила овај план, рат у Босни је настављен, а СРЈ су пооштрене санкције међународне заједнице.
1994. године – У Лондону је формирана Контакт група за координацију дипломатских акција САД, Русије и ЕУ у босанском рату.
1995. године – Умрла је америчка позоришна и филмска глумица Џинџер Роџерс, која је светску славу стекла у мјузиклима као партнерка Фреда Астера. Оскар је добила за филм “Кити Фоил”.
1999. године – Авијација НАТО-а срушила је друмско-железнички “Жежељев мост”, већ оштећен у три напада претходних дана. Тиме је Нови Сад остао без последњег од три моста на Дунаву.
2000. године – У Београду је убијен директор Југословенског аеротранспорта (ЈАТ) Жика Петровић.
2002. године – Русија је саопштила да су руске трупе убиле једног од најтраженијих људи у земљи Катаба, чеченског лидера арапског порекла, за кога се сумњало да има блиске везе са терористичком мрежом Осаме бин Ладена ал Каидом.
2005. године – У оквиру блискоисточне турнеје председник Русије Владимир Путин посетио је Египат и Израел. Он је први и једини руски, односно совјетки лидер који је посетио Египат у последњих 40 година и први руски званичник који је посетио Израел.
2008. године – Филозоф Милан Кангрга, утемељивач и вишедеценијски шеф и професор Катедре за етику загребачког Филозофског факултета, преминуо је у 85. години. Био је један од оснивача Хрватског филозофског друштва (1957), часописа „Праксис“ и Корчуланске љетње школе (1963). Аутор је четрнаест књига и мноштва чланака ( „Етички проблеми у делу Карла Маркса“, “Етика или револуција“, „ Пракса-вријеме-свијет“).
2009. године – Свјетска здравствена организација саопштила је да би нови облик грипа АХ1Н1, од кога је у Мексику умрло 68 особа, могао да прерасте у пандемију.
2010. године – Британски књижевник Алан Силито, познат по приказу породичних проблема и послератне стварности сиромашних Британаца, умро је у 83. години. Силито је средином прошлог века био члан књижевне групе “гневни млади људи”, његов најпознатији роман је “Суботом увече, недељом ујутру” из 1958. године и кратка прича “The Lonelineness Of The Long Distance Runner” из 1959. године. Оба дела касније су преточена у филмове.
2015. године – Више од 8.000 људи погинуло је у разорном земљотресу магнитуде 7,9 степени по Рихтеру који је погодио Непал. Повређено је 16.000 људи и уништено 300.000 кућа. То је био најгори потрес у овој земљи у последњих 80 година.
(Независне)
1599. године – Рођен је вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел који је 1653. године постао протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти 1658. године, обновљена је монархија.
1744. године – Умро је шведски физичар и астроном Андерс Целзијус, изумитељ једне од скала за мерење топлоте.
1765. године – Рођен је српски песник-гуслар Филип Вишњић, који је опевао све значајније догађаје из Првог српског устанка. Његове песме забележио је Вук Стефановић Караџић.
1792. године – На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на тргу Де Грев у Паризу у Француској је први пут употребљена гиљотина.
1859. године – Према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанаде Лесепса, почело је копање Суецког канала. Каналом дугим 161 километар спојено је, у новембру 1869. године, Средоземно и Црвено Море и створен најкраћи пловни пут из Европе ка Средњем и Далеком истоку.
1874. године – Рођен је италијански инжењер Гуљермо Маркони. Радио је на усавршавању бежичне телеграфије и први је успео да пошаље радио сигнал преко Атлантика (1901). Нобелову награду 1909. године поделио је са немачким физичарем Брауном.
1915. године – Почела је битка на Галипољу, једна од највећих битака у Првом светском рату, у којој је Турска победила савезничке трупе под британском командом. То је била и једина победа Турске војске у том рату. У осмомесечној бици погинуло је око 7.000 Аустралијанаца и око 2.000 Новозеланђана.
1918. године – Рођена је америчка певачица Ела Фицџералд, некрунисана “краљица џеза”.
1920. године – Пољске трупе упале су у Украјину, потом брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. године. Пољска је добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса.
1938. године – Умро је српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска рата и Првог светског рата (“Битка на Колубари”, “Београдска операција”).
1945. године – Совјетске и америчке трупе сусреле су се први пут у Другом светском рату код места Торгау у Немачкој.
1945. године – У Сан Франциску, 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело је оснивачку конференцију УН.
1974. године – У Португалу је у удару, познатом као “револуција каранфила”, оборен аутократски режим Марсела Каетана. Истог дана, годину дана касније, на првим слободним изборима после пола века, победила је Социјалистичка партија Марија Соареша.
1980. године – Мисија америчких командоса, која је требало да спасе у Техерану 53 члана амбасаде САД, претворене у таоце, пропала је у иранској пустињи, после погибије осам Американаца у судару хелокоптера с авионом.
1980. године – Срушио се дански “Боинг 727”, који је чартер летом превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло је свих 146 путника и чланова посаде.
1982. године – Последњи израелски војници напустили су Синај, окончавши 15-годишњу окупацију тог египатског полуострва.
1993. године – На референдуму у Русији 62 одсто гласача је подржало реформе председника Бориса Јељцина.
1993. године – У присуству мировног посредника лорда Овена, председници СРЈ, Србије и Црне Горе Добрица Чосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали су да убеде лидера босанских Срба Радована Караџића да потпише кориговани Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина РС је одбила овај план, рат у Босни је настављен, а СРЈ су пооштрене санкције међународне заједнице.
1994. године – У Лондону је формирана Контакт група за координацију дипломатских акција САД, Русије и ЕУ у босанском рату.
1995. године – Умрла је америчка позоришна и филмска глумица Џинџер Роџерс, која је светску славу стекла у мјузиклима као партнерка Фреда Астера. Оскар је добила за филм “Кити Фоил”.
1999. године – Авијација НАТО-а срушила је друмско-железнички “Жежељев мост”, већ оштећен у три напада претходних дана. Тиме је Нови Сад остао без последњег од три моста на Дунаву.
2000. године – У Београду је убијен директор Југословенског аеротранспорта (ЈАТ) Жика Петровић.
2002. године – Русија је саопштила да су руске трупе убиле једног од најтраженијих људи у земљи Катаба, чеченског лидера арапског порекла, за кога се сумњало да има блиске везе са терористичком мрежом Осаме бин Ладена ал Каидом.
2005. године – У оквиру блискоисточне турнеје председник Русије Владимир Путин посетио је Египат и Израел. Он је први и једини руски, односно совјетки лидер који је посетио Египат у последњих 40 година и први руски званичник који је посетио Израел.
2008. године – Филозоф Милан Кангрга, утемељивач и вишедеценијски шеф и професор Катедре за етику загребачког Филозофског факултета, преминуо је у 85. години. Био је један од оснивача Хрватског филозофског друштва (1957), часописа „Праксис“ и Корчуланске љетње школе (1963). Аутор је четрнаест књига и мноштва чланака ( „Етички проблеми у делу Карла Маркса“, “Етика или револуција“, „ Пракса-вријеме-свијет“).
2009. године – Свјетска здравствена организација саопштила је да би нови облик грипа АХ1Н1, од кога је у Мексику умрло 68 особа, могао да прерасте у пандемију.
2010. године – Британски књижевник Алан Силито, познат по приказу породичних проблема и послератне стварности сиромашних Британаца, умро је у 83. години. Силито је средином прошлог века био члан књижевне групе “гневни млади људи”, његов најпознатији роман је “Суботом увече, недељом ујутру” из 1958. године и кратка прича “The Lonelineness Of The Long Distance Runner” из 1959. године. Оба дела касније су преточена у филмове.
2015. године – Више од 8.000 људи погинуло је у разорном земљотресу магнитуде 7,9 степени по Рихтеру који је погодио Непал. Повређено је 16.000 људи и уништено 300.000 кућа. То је био најгори потрес у овој земљи у последњих 80 година.
(Независне)
