Никола Симић, легенда југословенског глумишта, преминуо је пре пет година, а остаће упамћен по маестралним улогама које је одиграо. Важио је за глумца који љубоморно чува свој приватни живот. Волео је сцену, глуму и свој позив, али о породици је нерадо говорио.

Никола је одрастао на Звездари, да би се његова породица касније преселила на Топличин венац, што је, како је говорио, њему веома тешко пало јер је био раздвојен од другова. Један од тренутака који му је заувек остао урезан у сећање јесте бомбардовање Београда, 6. априла 1941. године.
 
– Дан је био сунчан и леп, али напољу се дешавало нешто чудно. Кроз прозор сам видео људе како унезверени, у пиџамама, беже преко парка. Чула се вриска деце у суседству. Тата, шта је то? – крикнуо сам престрављен. Ништа, не бој се! – умиривао ме је отац. Ништа, сине, војна вежба! Али изненада ме је дохватио с кревета и потрчао са мном у наручју ка купатилу. Кућа се затресла, проломио се страшан тресак, по кади се расуло стакло, у соби су се ствари превртале. Ми смо побегли у подрум где су већ били многи станари – написао је глумац у ауторском тексту за ТВ Новости, давне 1975.

Он је објаснио и какве везе храброст има са заљубљивањем.

"А треба се заљубљивати. Психолози кажу да дође тренутак кад човек жели да промени начин свог живота. Треба имати храбрости и смелости и то урадити. Ја то знам, наравно из прве руке. Требало је имати храбрости и играти "Дунда" у Дубровнику те вечери кад су ми саопштили да ми је отац умро. И нико то није знао. Требало је имати храбрости и играти "Бубу" 30. децембра, а сахранити мајку 29", објаснио је тада легендарни глумац.
Важио је за једног од најдуховитијих глумаца, а ведар дух никада га није напустио.

- Смех је нешто најблаготворније на свету. У смеху, кроз смех, човек све невоље заборавља. Нека то буде и за тренутак, али тај тренутак је драгоцен. Немогуће је да једно биће буде стално под тензијом, мора негде да покуља оно нагомилано у њему – рекао је у једном интервјуу.

О приватном животу Николе Симића мало се знало. Ћерка Ана подарила му је унуке Исидору и Сару, које су још у најранијем детињству показале љубав према професији свог деде. Симић је говорио да му управо дружење са њима највише прија.

– Старија Исидора већ је упловила у глумачке воде и играла је у Позориштанцету Пуж, а млађа Сара почела је да прича како би волела да буде глумица. Ипак, још је рано да је озбиљно схватимо – кроз осмех је говорио крајем 2011. године.

Његов братанац Душан Симић за један дневни лист испричао је да се глумац четири пута женио и разводио, да је обожавао жене и био веома галантан према њима. Последњих година Николиног живота причало се да је у вези са 48 година млађом глумицом.

Почетком 2014. године чувени глумац оболео је од рака простате. У фебруару је оперисан, а почетком јуна уследиле су компликације са бешиком.

Никола Симић преминуо је 9. новембра 2014. године, девет месеци након операције, у 80. години живота.

(курир.рс)