Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?

- Мојим највећим успјехом у животу до сада сматрам то што сам успјела да се изборим да остварим неке своје циљеве које сам поставила, за шта је требала упорност и добра воља, а који се тичу образовања, иако је било доста препрека, а гдје сам остала досљедна себи и својим личним вриједностима. На том путу су, као нека подршка, долазиле и потврде да вриједи све дато, а неке од њих су: одликовање за студента генерације на Педагошком факултету у Бијељини, републичке стипендије које сам примала током  скоро сваке године студирања, те то што сам била стипендиста Фонда др Милан Јелић два пута, објавила неколико радова у Научном друштву математичара, те проширила своје видике. Такође, то што сам  срећна и задовољна сваког дана на свему што имам, тачније таква способност да изградим такав став према животу, дубоку захвалност за то што сте здрави, и што су здрави вама драги људи је и оно што сматрам својим великим успјехом. Све остало у поређењу са тим је неупоредиво мање битно. С oбзиром да имам 30 година, не могу ни баш у потпуности одговорити на ово питање. Ипак, представља ми част да сте мене изабрали за вашу рубрику.

​
 
Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од  онога што вам је данас посао?

- Првенствено сам жељела да будем психолог, али ме је одувијек привлачио и модни дизајн. Ипак, ту жељу за рад са људима и помагању њима сам остварила коначном одлуком да упишем Педагошки факултет гдје сам се одлучила радо на рад са дјецом, тако да могу креативно да им представим оно што треба да науче, а тако да се код ученика не ствара увријежени страх од школе и знања као нечега некада недокучивог, а кроз начин да се посветим сваком појединцу према његовим потеницјалима и мотивишем га да вјерује у себе. Дато ми је и касније ми је била тематика којом сам се бавила у оквиру дипломског, а касније и мастер рада на Педагошком факултету, а  путем истраживања о индивидуализацији наставе. Када сам уписала Педагошки факутлет, тада се још више продубила жеља да се бавим овим позивом. Тренутно тражим посао, а надам се да ћу имати прилику да остварим ову жељу. Такође, привлаче ме и старе цивилизације и проучавање човјека, те сам и у овом пољу дијелом испунила своју жељу, завршивши мастер студиј на одјељењу на етнологији и антропологији на Филозофском факултету у Београду, те се надам да ћу имати и у овом пољу прилику да се једном остварим у пракси. Тренутно сам студент на докторском студију на Учитељском факултету у Београду, који сам тренутно морала да зауставим због активног тражења посла, те се надам да ћу имати прилику да испуним и овај циљ.
 
Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година? 

- Филм ,,Чоколада’’ којег сам скоро гледала, на мене је оставио утисак, јер дијелом говори о томе да сви ми у дубини себе тежимо нечему, имамо неки унутрашњи пут, нешто што нас води напријед, те и да свако од нас има неки свој смисао и улогу на овом свијету, сврху. Сматрам да је битно слиједити тај ,,унутрашњи позив’’, те испунити себе у овом животу. Такође, привлаче ме и документарни филмови у вези са древним цивилизацијама, те је на мене један од филмова из овог жанра у којем се говори о античком граду Бакуу, те освајањима Александра Македонског, такође оставило јак утисак.
Волим да читам све оно што ми даје свијест у смислу ширења мојих видика. Такође, увијек се некако враћам Андрићу и нашим књижевним великанима. Ипак, и други мени занимљиви аутори су: Карлос Кастанеда, Елизабет Хејч, Дон Мигел Руиз који говоре, по мом мишњељу, о неким ванвременским елементима, дубљем смислу живота.
 
Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?

- У слободно вријеме волим да свирам клавир, пошто сам завршила основну музичку школу. Такође, волим да сликам, али и да вријеме проводим у природи. Мислим да се доста идеја може добити када се борави у природи, јер је по мени природа и све у њој инспирација. Сматрам да нам планета Земља доста даје, али да ми то не схватамо, него напротив, узимамо све више од ње.
Такође, волим и да посјећујем локалитете од историјског значаја, античка мјеста - остатке античких градова, као и мјеста од духовне вриједности, те и духовне центре православља.
 
Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?

- По мом мишљењу, сматрам да би град требало више плански да буде уређен, тако да свака зграда има довољно простора око ње за оне који ће живјети у њој - са простором за дјецу и довољно дрвећа. Такође, сматрам да зеленила иначе недостаје у граду. Често се питам како је старијим особама које у љетњим мјесецима иду по највећој врућини на усијаном бетону, без хладовине дрвећа.
Такође, и поред овога, мислим да би требало бити више простора за културна и рекреативна дешавања, те да се пажња посвети и грађанима који немају довољно средстава за свакодневно преживљавање, јер сматрам да када су у некој заједници људима испуњена основна људска права, сви чланови те заједнице су некако испуњенији.
Такође, мислим да би била одлична идеја да се чешће позову људи који могу неку лијепу поруку пренијети младим људима, али и старијима у смислу предавања или сличних дешавања. То могу бити писци, глумци, путописци и сл, који би говорили о себи и преносили оно што имају да кажу публици. Таквих дешавања има, али сматрам да нису  у довољној мјери заступљена.
 
Како Бијељину и Семберију видите у будућности?

- Бијељину у будућности видим као изграђен  град, град студената и младих, али и старијих људи који живе испуњен живот. Семберија је за мене богатство Републике Српске, а видим је као равницу са најљепшим заласцима сунца, те са развијеним гранама привреде, а што би доприносило свима који у њој живе, а и шире.

Семберске новине - Семберија инфо