Тренутно радимо на ажурирању података пољопривредних произвођача који су уписани у регистар пољопривредних газдинстава и примамо захтјеве за подстицаје за засијану пшеницу у јесен 2020. године, каже на почетку разговора за ,,Семберске новине” Радмила Нешковић, дипломирани инжењер, виши стручни сарадник за ратарство и повртларство, запослена у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди при министарству пољопривреде Републике Српске.

У протеклим годинама у Ресор за пружање стручних услуга стизало је до 1.900 захтјева пољопривредника за подстицаје за пшеницу, јер се то испоставило као изузетно добра мјера ресорног министарства, каже Радмила Нешковић.


 
- Циљ је да се купује декларисано сјеме пшенице и да се постижу већи приноси. Поступак пријављивања је у току, тако да још увијек немамо потпун увид у то колико ће бити пријављених. Пољопривредници за подстицај добијају 300 конвертибилних марака по хектару засијане пшенице. Услов је да засију минимално 1,5 хектара, са нормом сјетве 170 килограма по хектару. Пољопривредници имају обавезу да ажурирају податке у регистру газдинстава, односно да упишу сјетвени план за ову годину, да пријаве и плате противградну заштиту за 2020. годину и да изврше пријаву здравствених доприноса у Пореској управи”.
 
Радмила Нешковић каже да ће и овог прољећа пољопривредницима бити омогућено кориштење регресираног горива за прољећну сјетву, чија ће цијена бити умањена за 50 пфенига.
 
- Пољопривредници морају испунити све претходно побројане обавезе, да би испунили услов за додјелу регресираног горива. Рок за ажурирање података је до 15. маја, док је рок за пријаву захтјева за пшеницу до краја марта. Трошкови сјетве ће бити већи у овој години у односу на прошлу, јер је у међувремену поскупјело вјештачко ђубриво, сјеменски материјал и гориво”, каже Нешковићка, истичући да је на неким парцелама у Семберији већ почела и прихрана пшенице.
 
- Битно је да су температуре изнад четири степена Целзијусових, како би се и земљиште у зони коријена угријало. Биљка није више у фази мировања и може искористити ђубриво. Тамо гдје је могуће ући у њиве, прихрана се већ обавља. Биљке су у фази бокорења, те је то прилика за обављање прве прихране. Усјеви су у добром стању, јер смо имали благу зиму. Даље ће све зависити од временских прилика”.
 
 С обзиром на то да у Семберији годинама имамо непромијењену сјетвену структуру житарица, Нешковићка примјећује да се у посљедње вријеме више уводи соја у производњу, због сточарства. Спорадично се сије и уљана репица, иако не у већем обиму. Она каже да би било добро када бисмо имали разноликост култура, како се највећи дио сјетвених површина не би свео само на пшеницу и кукуруз.
 
За кисела земљишта, такозване ,,прахуље”, неопходно је вршити калцификацију и ђубрење стајским ђубривом, како би се поправио квалитет земљишта уношењем кречњака и стајњака. За оне који желе сијати луцерку, на киселим земљиштима је то неизводљиво, напомиње Радмила Нешковић.

​Семберске новине - Семберија инфо