Прољеће буди живот из његовог зимског сна. Више сунчаних интервала, веће температуре, дужи дани, више свјетла, сви заједно условљавају да након зимског сна поново почну врити животни сокови у свијету живих. И онда видимо бехар на грани, птицу у лету, клицу на кромпиру, трактор у пољу, чујемо зујање пчела, цвркут птица, хук сове...
 
Лијепи, сунчани, прољетни дан измамио је вриједне људе Јање. Пољопривредна сезона је, зависно од културе која се узгаја поодавно почела. Припрема сјеменског и садног материјала је при крају. Ових дана се користи лијепо вријеме да би се племенита сјемена положила у земљу.
 
На имању Алмедина Дураковића затекли смо домаћина у припреми расада паприке. До ове године је, како сам каже „сваштарио“ узгајајући различите пољопривредне културе на мањим површинама. Покушавао је на тај начин пронаћи своје мјесто на нашем неуређеном тржишту. Ове године се одлучио за кооперантски статус са задругом „Агрофармер“ из Јање, за коју ће производити паприку сорте „Ами“.
 
-Поред свих мука са производњом квалитетног пољопривредног производа увијек сам наилазио и на проблем пласмана производа. Некада сам возио на Кванташку пијацу у Бијељини, па чекање на муштерију, па цјенкање, обарање цијене, па нервоза... или некада накупци дођу до мене, па опет цјенкање, опет нервоза... Сарадња са задругом се, на том плану, показала као права ствар. Договорио сам шта сијем, на коликој површини, које агротехничке и агрохемијске мјере смијем предузети да бих добио квалитетан плод, договорио и цијену. Када почне сезона бербе паприке јавиће ми када могу довести паприку до задруге и то је то. Послије у банку по паре, а између тога ради свој пос’о, нема нервирања“, каже, са осмјехом, Дураковић.
 
Недуго потом, сусрећемо малу породичну „задругу“ запослену чишћењем младог лука. Чланови породица Газдић и Каријашевић, као у неко старо и сретније доба, заједничким снагама припремају млади лук за тржиште. Потребно је ослободити парцелу за сјетву сљедеће културе, а и цијена младог лука им иде у прилог.



-Ове године смо презадовољни цијеном младог лука. Три килограма продајемо за десет конвертибилних марака. Човјеку се просто мили радити. Нажалост, оваквих година нема пречесто. Углавном је пољопривредник присиљен да, некако, спаја крај с крајем. Пуно се ради, цијене буду ниске, а храна се увози немилице. Бог драги зна шта ми све једемо поред овакве наше квалитетне хране!?“ каже Зекија Каријашевић.
 
Крајем марта и почетком априла највеће површине пољопривредног земљишта су биле резервисане за сјетву кромпира. До прије неколико година, због нерентабилности производње био је евидентан пад заинтересованости наших пољопривредника за узгој ове културе, али је ревитализација „Семберке“, фабрике сушеног воћа и поврћа из Јање вратила кромпир на широка поља Семберије.
 
Путем Опште пољопривредне задруге „Агрофармер“ из Јање ове године је засијано 130 хектара кромпира у Јањи, Црњелову, Трњацима, Међашима...
 
-Као и до сада, у цијелој овој причи око узгоја кромпира наш највећи сарадник је Фабрика сушеног воћа и поврћа „Семберка“ из Јање за чије потребе смо засијали 95 хектара кромпира. Новост од ове године је укључивање у пројекат фабрике помфрита „Сребреничанка“ за чије потребе смо засијали 35 хектара кромпира. И једна и друга фабрика су нашим кооперантима обезбиједиле адекватан сјеменски материјал и вјештачко ђубриво. Као неко ко организује и контролише, односно прати производњу наших коопераната, ми смо у ОПЗ „Агрофармер“ задовољни обављеном сјетвом, примијењеним агротехничким мјерама, а нарочито идеалним стањем - 90% земљишта на којем је сијан кромпир“, наглашава за „Семберске новине“ директор јањанске задруге Мујо Богаљевић.

Семберија инфо