Многи стари Бијељинци, а представници нових генерација, које живе у Семберији, знају за Ванеков млин, грађевину која је културно-историјско добро Републике Српске. Саграђен је крајем 19. вијека и налази се на привременој листи националних споменика и има валоризациону основу. 
​
Након аустроугарске окупације БиХ 1878. године, у близини Бијељине основан Францјозефелд (данашње Ново Село), ново насеље насељено, углавном, Нијемцима и Аустроугарима. Један од првих становника ноонасељеног мјеста био је Франц Ванек који је у Францјозефелду основао аграрну колонију и саградио млин. Испрва, локално становништво које је углавном знало за млинове који раде уз помоћ водене снаге, није вјеровало у успјех његове намјере да сагради млин далеко од воде. Зграда млина грађена је врло брзо, а цигле за њену градњу доносиле су се из Давелдове циглане. По завршетку изградње 1888. године Ванеков млин је по својој величини представљао репрезентативну грађевину у окружењу. За потребе нове фабрике, купљен је паромлин, који је из Пеште допремљен паробродом у Босанску Рачу. У прољеће 1890. године, машина је превезена у зграду млина. Због обима и величине паромлина, за потребе транспорта саграђена су посебна запрежна кола која су вукла 24 вола. Било је потребно два мјесеца да се цјелокупни паромлин састави у згради млина. Коначно, на прољеће 1890. године млин је пуштен у рад.



Ванеков млин био је, за локално становништво, по много чему посебан. Поред величине и начина рада био је и најбржи млин у том дијелу Семберије. Због тога су му дали надимак „аждаја“. Многи сељаци из околних мјеста долазили су да се увјере у рад млина без воденице.

До отварања рудника у Угљевику, вода за млин загријавана је уз помоћ дрва. Ванеков млин подстакао је отварање нових паромлинова, што је проузроковало масовно затварање и напуштање традиционалних воденица. Први и други Велики рат изазвали су млинарску кризу усљед које су многи млинови престали да раде. Ванеков млин је успио да превазиђе ратне године, али са великим губицима. Након рата, као и већина њемачких предузећа у Францјозефелду, млин је национализован. То је уједно био и почетак краја Ванековог млина. Производња се није стабилизовала и млин је убрзо напуштен. Зграда Ванековог млина је, усљед неодржавања и немара, постала руина, а поједини њени дијелови су 2018. године прекривени због опасности од урушавања.

И данас зграда Ванековог млина, већ помало уморно, одолијева времену, а да је зуб времена озбиљно нагризао грађевине тог комплекса, показују и саме фотографије.



Како незванично сазнајемо, на комплексу Ванековог млина, требало би да никне стамбено-пословни комплекс, с тим да се реновира само зграда млина и да обавезно задржи првобитни изглед. Према незваничним информацијама на простору Ванековог млина, требало би да буде око 400 стамбених јединица.

Семберија инфо