КОД НАС ЈЕ СВЕ ВЕЗАНО ЗА ПШЕНИЦУ И КУКУРУЗ
Прошла година је за произвођаче поврћа била добра, у поређењу са оним што нас чека у овој години, имајући у виду драстично поскупљење репроматеријала, каже за ,,Семберија инфо’’ Младен Митровић (53), произвођач житарица и поврћа из Доњег Црњелова.
Младен пшеницу сије на површини од тридесет, а кукуруз на површини од двадесет хектара. Остатак земљишта, неких петнаестак хектара, резервисао је за производњу поврћа. Производи купус, парадајз, лубеницу и дињу на отвореном, а има и неколико пластеника.
-Ми смо вјештачко ђубриво ,,кан 440” у прошлој години плаћали по 44 КМ за стотину килограма. Сада је цијена тог ђубрива 160 КМ. Поскупјело је ђубриво ,,три петнаестице”, као у ,,уреа”. Вјероватно је то проблем с којим се суочава комплетно окружење, па и Европа. У прошлој години цијене сјеменског материјала, ђубрива, пластичних цријева за наводњавање, пластичне фолије, све је било у складу са могућностима произвођача. Ми смо и у разговорима са представницима ресорног министарства ових дана назначили тај проблем. Наравно, за све нас је приоритет хљебно жито и кукуруз. Уколико тога буде довољно у овој години, ми ћемо се некако сналазити, што се тиче производње поврћа”, каже Младен Митровић, истичући да се у пластеницима производи још увијек недовољно поврћа за домаће потребе, за разлику од купуса и лубенице који се производе на отвореним површинама.
-Што се тиче производње паприке, у томе смо изгубили корак, јер нема довољно радне снаге за тај посао. Морам истаћи, да је прошла година била солидна за произвођаче поврћа, јер је и откупна цијена била прихватљива. То је моја лична оцјена, а како ће други то процјењивати, видјећемо. Нама је сада приоритет прихрана пшенице, али је ђубриво изузетно скупо. Можда неко има залихе од прошле године, па ће и то искористити. Код нас је све везано за пшеницу и кукуруз. Уколико тих житарица буде довољно, онда ћемо имати довољно млијека и меса”.
Младен каже да је одавно у систему ПДВ-а, те да производи између 500 до 700 тона житарица и поврћа годишње.
-Предуслов за подстицаје је пријава парцела у АПИФ-у. Уколико парцела није пријављена, нема ни подстицаја. Подстицаји ресорног министарства пуно значе нама произвођачима. Ресорно министарство углавном поштује рокове око исплате подстицаја, као и оно што се договори. Незадовољства има због чињенице да је исти подстицај за купус, паприку и кромпир, јер није идентичан уложени рад и репроматеријал за свако поврће. То су неке ситне замјерке око којих се договарамо”.
Младен подсјећа да је од малих ногу био упућен на пољопривредну производњу.
-Супруга и ја радимо на имању. Ангажујемо и сезонске раднике. С нама живе мој отац и мајка. Двије кћерке су удате. Син похађа Техничку школу ,,Михајло Пупин” и образује се за програмера. Мој син се неће бавити овим послом којим се ја бавим. На селу имамо изражен проблем са наталитетом. У прошлој години смо имали 52 сахране, а нисам сигуран да је рођено петоро дјеце. Дјевојке, које се удају за момке са села, не желе да живе на селу. Још неколико генерација ће се бавити пољопривредом, а након тога имаћемо само велике тракторе и машине на њивама и све мање оних који ће обрађивати земљу”, каже Младен Митровић, успјешни произвођач хране из Доњег Црњелова.
Семберија инфо
Младен пшеницу сије на површини од тридесет, а кукуруз на површини од двадесет хектара. Остатак земљишта, неких петнаестак хектара, резервисао је за производњу поврћа. Производи купус, парадајз, лубеницу и дињу на отвореном, а има и неколико пластеника.
-Ми смо вјештачко ђубриво ,,кан 440” у прошлој години плаћали по 44 КМ за стотину килограма. Сада је цијена тог ђубрива 160 КМ. Поскупјело је ђубриво ,,три петнаестице”, као у ,,уреа”. Вјероватно је то проблем с којим се суочава комплетно окружење, па и Европа. У прошлој години цијене сјеменског материјала, ђубрива, пластичних цријева за наводњавање, пластичне фолије, све је било у складу са могућностима произвођача. Ми смо и у разговорима са представницима ресорног министарства ових дана назначили тај проблем. Наравно, за све нас је приоритет хљебно жито и кукуруз. Уколико тога буде довољно у овој години, ми ћемо се некако сналазити, што се тиче производње поврћа”, каже Младен Митровић, истичући да се у пластеницима производи још увијек недовољно поврћа за домаће потребе, за разлику од купуса и лубенице који се производе на отвореним површинама.
-Што се тиче производње паприке, у томе смо изгубили корак, јер нема довољно радне снаге за тај посао. Морам истаћи, да је прошла година била солидна за произвођаче поврћа, јер је и откупна цијена била прихватљива. То је моја лична оцјена, а како ће други то процјењивати, видјећемо. Нама је сада приоритет прихрана пшенице, али је ђубриво изузетно скупо. Можда неко има залихе од прошле године, па ће и то искористити. Код нас је све везано за пшеницу и кукуруз. Уколико тих житарица буде довољно, онда ћемо имати довољно млијека и меса”.
Младен каже да је одавно у систему ПДВ-а, те да производи између 500 до 700 тона житарица и поврћа годишње.
-Предуслов за подстицаје је пријава парцела у АПИФ-у. Уколико парцела није пријављена, нема ни подстицаја. Подстицаји ресорног министарства пуно значе нама произвођачима. Ресорно министарство углавном поштује рокове око исплате подстицаја, као и оно што се договори. Незадовољства има због чињенице да је исти подстицај за купус, паприку и кромпир, јер није идентичан уложени рад и репроматеријал за свако поврће. То су неке ситне замјерке око којих се договарамо”.
Младен подсјећа да је од малих ногу био упућен на пољопривредну производњу.
-Супруга и ја радимо на имању. Ангажујемо и сезонске раднике. С нама живе мој отац и мајка. Двије кћерке су удате. Син похађа Техничку школу ,,Михајло Пупин” и образује се за програмера. Мој син се неће бавити овим послом којим се ја бавим. На селу имамо изражен проблем са наталитетом. У прошлој години смо имали 52 сахране, а нисам сигуран да је рођено петоро дјеце. Дјевојке, које се удају за момке са села, не желе да живе на селу. Још неколико генерација ће се бавити пољопривредом, а након тога имаћемо само велике тракторе и машине на њивама и све мање оних који ће обрађивати земљу”, каже Младен Митровић, успјешни произвођач хране из Доњег Црњелова.
Семберија инфо
