ЗАДОВОЉСТВО ЈЕ КАД СВОЈЕ ЗНАЊЕ ПРЕНОСИТЕ МЛАДИМ ЉУДИМА
Уградњу првог пејсмејкера у Болници „Свети врачеви“, у мају 2021. године, обавио је субспецијалиста кардиологије професор др Лазар Ангелков, уз подршку колега из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње и УКЦ Републике Српске. Од тада па до данас сви пацијенти са подручја регије Бијељина збрињавају се у бијељинској Болници, а све више је пацијената из других крајева Српске. Прошле године су уградили 28 пејсмејкера, а у току је набавка још 70 пејсмејкера и дефибрилатора.
Ко је професор др Лазар Ангелков?
Проф. др Ангелков, еминентни је стручњак у области кардиологије, а посебно се специјализовао у области поремећаја срчаног ритма и њиховог лијечења. Први пејсмејкер центар основао је у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, гдје је радио 35 година. У том центру је уградио први мултисајт пејсмејкер који омогућава да се побољша срчана функција, а ријеч је о првом пејсмејкеру у Србији и овом дијелу Европе, тачније, четири године прије него што је уграђен у Француској. Урадио је и прву трансепталну пункцију и тд., потом је основао пејсмејкер центре у Подгорици, Скопљу, Софији, један огранак у Охриду, Зрењанину и Суботици, а 2021. године и у Бијељини. Однедавно је запослен у Болници „Свети Врачеви“ и како наглашава, „задовољство је кад човјек своје знање може да пренесе младим људима, јер спој искуства и младости, идеалан је за успјех“.
Откуд професор др Ангелков у Бијељини?
-Већ дужи период имам добру сарадњу са колегама из бијељинске Болнице, као и са професором др Златком Максимовићем. Прликом једног у низу сусрета са професором Максимовићем и разговору у опуштеној атмосфери, изговорио је једну кључну реченицу: „Професоре, ја ћу Вам, ако дођете у Бијељину, обезбиједити услове као што имате на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње“. На овакву изјаву, сматрао сам да немам право да га одбијем, а морам да истакнем, да је све што је рекао, испоштовао! Сад сам ту, са колегама спашавамо људске животе и у болничке књиге пишемо златним словима. Прошле године смо уградили 28 пејсмејкера, у току је тендер за још 70 пејсмејкера и апарата који могу да успоре срчани рад, а то су интерни дефибрилатори, који спашавају живот болеснику. Одушевљен сам Бијељином, како народом, тако и пријемом колега, од којих сам са неким од њих сарађивао дуже од 30 година. Ентузијазам који сам видио у очима, већ првог дана кад сам дошао, потврдио ми је да сам направио прави потез и самим тим сам добио још већи елан да помогнем Бијељини, Републици Српској и свим пацијентима без обзира из ког су подручја. Сви ми полажемо Хипократову заклетву, а то значи да треба да помогнемо свим људима, без обзира на вјеру, боју коже или политичко убјеђење. Још једном, захвалан сам колегама који су ме дивно прихватили, који желе и да ми покажу Бијељину, о којој сам мало знао. Фасцинира ме је да ми „добар дан“, кажу људи које не познајем и који ме не познају, а то заиста годи. То за мене значи да смо се поново вратили себи и људскости.
Ваше име посебно се издваја у једном сегменту кардиологије, лијечењу аритмија. Како се откривају и како се лијече?
-Аритмија, као и свака болест, упозорава човјека да нешто није у реду. Кад осјетите да нешто није у реду са ритмом, било кад мјерите крвни притисак, кад ходате и осјетите да „нешто прескаче“, треба се јавити породичном доктору, који, уколико пегледом утврди да је потребан преглед кардиолога, упућује пацијента на даље испитивање, а кардиолог потом, уколико је потребно, пацијента даље упућује доктору који се бави аритмијама, односно, електрофизиологу. Електростимулација и електрофизиологија су један сегмент кардиологије, а свеобухватни назив за обје гране је аритмија. Аритмије могу да буду резултат веома успореног рада срца, а у таквим ситуацијама пацијентима можемо помоћи уградњом пејсмејкера, као и пејсмејкерима за срчану слабост. Уколико је ријеч о веома убрзаном раду срца, тад на сцену ступа електрофизиологија, односно, са одређеним катетерима, тачно се у срцу нађе мјесто, извор тахикардије и тај дио се спали. Битно је нагласити да то не значи велико оштећење, јер се ради у радијусу од два милиметра и дубини од око милиметар. Ова врста интервенције се, у зависности о каквом типу аритимије је ријеч, ради преко вена ногу и артерије, а у ријетким случајевима и преко артерије руку.
Кардиоваскуларна обољења водећи су узрочник смртности у свијету, али увођењем нових процедура, на високе проценте смртности се може утицати. Бијељинска Болница, свакако је једна од установа у којој се много улаже у кардиологију, а у Ангио сали се спашавају животи од акутног инфаркта миокарда.
-Акутни инфаркт миокарда је болест која се дешава свугдје у свијету. Прије 12 година, почела је једна веома добра акција, „Стент за живот“! Захваљујући тој акцији, отворен је велики број интервентних центара, а један такав је и у Бијељини, гдје су само током прошле године спасили стотину живота. На челу тог центра је др Александар Јањичић, који настоји да уведе што већи број нових процедура, баш код болесника који су акутно угрожени. Подсјетићу да је смртност од инфаркта, прије 30 година била преко 40 посто! Отвориле су се и интензивне његе и тај проценат се смањио, а захваљујући покретању акције Стент за живот!“, продужен је животни вијек. Уколико пацијент дође у року од 30 минута и брзе руке др Аце Јањичића га ураде, такав болесник може да се врати нормалном животу. Наравно, ту су и др Миле Трифковић, др Милица Ловрић, др Владимир Ђурић и тд.
Већ двије године живимо са вирусом корона. Колико се ова пандемија одразила на кардиоваскуларна обољења?
-О корони смо веома мало знали у почетку и сматрали смо да су плућа јединствени орган који захвата. Међутим, испоставило се да је ситуација сасвим другачија и много чешће, срце и плућа су заједнички орган. Нажалост, у 30 одсто, директно је срце нападнуто, било упалним процесом, било индиректно и долази до нежељених аритмија које могу да заврше и смртним исходом. Комплетан преглед болесника са ковидом захтијева и кардиолошки преглед, односно, ултразвучни преглед. Ковид је аутоимуна болест која захвата плућа, мозак, срце и јетру. Зашто је овако селективно, још се поуздано не зна, јер се не раде довољно обдукције. На основу урађене обдукције 279 болесника, јасно је утврђено да захваћеност плућа, срца, мозга и јетре, воде изнад других органа. Дакле, ово је мултисистемска болест у којој треба да учествују сви специјалисти побројаних органа, односно, кардиолог, гастроентеролог, хепатолог и неуролог. Такође, у постковид синдрому, доминирају психијатријски проблеми и зато морам нагласити да је неопходно вакцинисати се, како би се спријечиле посљедице.
Ваш став о изненадној срчаној смрти спортиста на терену?
-Сматрам да се олако прелази преко систематских прегледа. Систематски преглед је једно сито, које треба да нам укаже, који од спортиста, можда, треба да направи опсежње испитивање. Био сам у различитим комисијама, уради се ЕКГ, тест оптерећења и то је то. Међутим, свједоци смо да, нажалост, често видимо да дође до нежељеног здравственог стања спортисте, а нажалост, догађају се и смртни исходи. Постоји група обољења која су насљедна и о којима мало трагамо, а то су тзв. канулопатије. То су болести каналића који се налазе у срчаној ћелији и који и код младих људи, доводе до напрасне, изненадне срчане смрти. Како наш народ каже: „легао је потпуно здрав, а није се пробудио“. Сматрам да нивоу Републике Српске треба да се формира комисија, која ће сваког спортисту, професионаног или аматерског, детаљно кардиолошки прегледати и процијенити да ли може подносити спортске напоре.
Који начин је најбољи да „имамо здраво срце“?
-Потребно је бар једном годишње обавити преглед код интернисте или кардиолога, како би се чувало здравље, јер кардиолошки проблеми су као епидемија. Потребно је урадити ЕКГ, контролисати холестерол и тест оптерећења, бар једном годишње, а послије педесете године, обавезно, осим оних који немају проблем са желуцем, да узимају аспирин. Такође, веома је важан и ултразвук. Треба да нам прегледи, бар једном годишње, постану културолошка ствар.
Семберија инфо
Ко је професор др Лазар Ангелков?
Проф. др Ангелков, еминентни је стручњак у области кардиологије, а посебно се специјализовао у области поремећаја срчаног ритма и њиховог лијечења. Први пејсмејкер центар основао је у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, гдје је радио 35 година. У том центру је уградио први мултисајт пејсмејкер који омогућава да се побољша срчана функција, а ријеч је о првом пејсмејкеру у Србији и овом дијелу Европе, тачније, четири године прије него што је уграђен у Француској. Урадио је и прву трансепталну пункцију и тд., потом је основао пејсмејкер центре у Подгорици, Скопљу, Софији, један огранак у Охриду, Зрењанину и Суботици, а 2021. године и у Бијељини. Однедавно је запослен у Болници „Свети Врачеви“ и како наглашава, „задовољство је кад човјек своје знање може да пренесе младим људима, јер спој искуства и младости, идеалан је за успјех“.
Откуд професор др Ангелков у Бијељини?
-Већ дужи период имам добру сарадњу са колегама из бијељинске Болнице, као и са професором др Златком Максимовићем. Прликом једног у низу сусрета са професором Максимовићем и разговору у опуштеној атмосфери, изговорио је једну кључну реченицу: „Професоре, ја ћу Вам, ако дођете у Бијељину, обезбиједити услове као што имате на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње“. На овакву изјаву, сматрао сам да немам право да га одбијем, а морам да истакнем, да је све што је рекао, испоштовао! Сад сам ту, са колегама спашавамо људске животе и у болничке књиге пишемо златним словима. Прошле године смо уградили 28 пејсмејкера, у току је тендер за још 70 пејсмејкера и апарата који могу да успоре срчани рад, а то су интерни дефибрилатори, који спашавају живот болеснику. Одушевљен сам Бијељином, како народом, тако и пријемом колега, од којих сам са неким од њих сарађивао дуже од 30 година. Ентузијазам који сам видио у очима, већ првог дана кад сам дошао, потврдио ми је да сам направио прави потез и самим тим сам добио још већи елан да помогнем Бијељини, Републици Српској и свим пацијентима без обзира из ког су подручја. Сви ми полажемо Хипократову заклетву, а то значи да треба да помогнемо свим људима, без обзира на вјеру, боју коже или политичко убјеђење. Још једном, захвалан сам колегама који су ме дивно прихватили, који желе и да ми покажу Бијељину, о којој сам мало знао. Фасцинира ме је да ми „добар дан“, кажу људи које не познајем и који ме не познају, а то заиста годи. То за мене значи да смо се поново вратили себи и људскости.
Ваше име посебно се издваја у једном сегменту кардиологије, лијечењу аритмија. Како се откривају и како се лијече?
-Аритмија, као и свака болест, упозорава човјека да нешто није у реду. Кад осјетите да нешто није у реду са ритмом, било кад мјерите крвни притисак, кад ходате и осјетите да „нешто прескаче“, треба се јавити породичном доктору, који, уколико пегледом утврди да је потребан преглед кардиолога, упућује пацијента на даље испитивање, а кардиолог потом, уколико је потребно, пацијента даље упућује доктору који се бави аритмијама, односно, електрофизиологу. Електростимулација и електрофизиологија су један сегмент кардиологије, а свеобухватни назив за обје гране је аритмија. Аритмије могу да буду резултат веома успореног рада срца, а у таквим ситуацијама пацијентима можемо помоћи уградњом пејсмејкера, као и пејсмејкерима за срчану слабост. Уколико је ријеч о веома убрзаном раду срца, тад на сцену ступа електрофизиологија, односно, са одређеним катетерима, тачно се у срцу нађе мјесто, извор тахикардије и тај дио се спали. Битно је нагласити да то не значи велико оштећење, јер се ради у радијусу од два милиметра и дубини од око милиметар. Ова врста интервенције се, у зависности о каквом типу аритимије је ријеч, ради преко вена ногу и артерије, а у ријетким случајевима и преко артерије руку.
Кардиоваскуларна обољења водећи су узрочник смртности у свијету, али увођењем нових процедура, на високе проценте смртности се може утицати. Бијељинска Болница, свакако је једна од установа у којој се много улаже у кардиологију, а у Ангио сали се спашавају животи од акутног инфаркта миокарда.
-Акутни инфаркт миокарда је болест која се дешава свугдје у свијету. Прије 12 година, почела је једна веома добра акција, „Стент за живот“! Захваљујући тој акцији, отворен је велики број интервентних центара, а један такав је и у Бијељини, гдје су само током прошле године спасили стотину живота. На челу тог центра је др Александар Јањичић, који настоји да уведе што већи број нових процедура, баш код болесника који су акутно угрожени. Подсјетићу да је смртност од инфаркта, прије 30 година била преко 40 посто! Отвориле су се и интензивне његе и тај проценат се смањио, а захваљујући покретању акције Стент за живот!“, продужен је животни вијек. Уколико пацијент дође у року од 30 минута и брзе руке др Аце Јањичића га ураде, такав болесник може да се врати нормалном животу. Наравно, ту су и др Миле Трифковић, др Милица Ловрић, др Владимир Ђурић и тд.
Већ двије године живимо са вирусом корона. Колико се ова пандемија одразила на кардиоваскуларна обољења?
-О корони смо веома мало знали у почетку и сматрали смо да су плућа јединствени орган који захвата. Међутим, испоставило се да је ситуација сасвим другачија и много чешће, срце и плућа су заједнички орган. Нажалост, у 30 одсто, директно је срце нападнуто, било упалним процесом, било индиректно и долази до нежељених аритмија које могу да заврше и смртним исходом. Комплетан преглед болесника са ковидом захтијева и кардиолошки преглед, односно, ултразвучни преглед. Ковид је аутоимуна болест која захвата плућа, мозак, срце и јетру. Зашто је овако селективно, још се поуздано не зна, јер се не раде довољно обдукције. На основу урађене обдукције 279 болесника, јасно је утврђено да захваћеност плућа, срца, мозга и јетре, воде изнад других органа. Дакле, ово је мултисистемска болест у којој треба да учествују сви специјалисти побројаних органа, односно, кардиолог, гастроентеролог, хепатолог и неуролог. Такође, у постковид синдрому, доминирају психијатријски проблеми и зато морам нагласити да је неопходно вакцинисати се, како би се спријечиле посљедице.
Ваш став о изненадној срчаној смрти спортиста на терену?
-Сматрам да се олако прелази преко систематских прегледа. Систематски преглед је једно сито, које треба да нам укаже, који од спортиста, можда, треба да направи опсежње испитивање. Био сам у различитим комисијама, уради се ЕКГ, тест оптерећења и то је то. Међутим, свједоци смо да, нажалост, често видимо да дође до нежељеног здравственог стања спортисте, а нажалост, догађају се и смртни исходи. Постоји група обољења која су насљедна и о којима мало трагамо, а то су тзв. канулопатије. То су болести каналића који се налазе у срчаној ћелији и који и код младих људи, доводе до напрасне, изненадне срчане смрти. Како наш народ каже: „легао је потпуно здрав, а није се пробудио“. Сматрам да нивоу Републике Српске треба да се формира комисија, која ће сваког спортисту, професионаног или аматерског, детаљно кардиолошки прегледати и процијенити да ли може подносити спортске напоре.
Који начин је најбољи да „имамо здраво срце“?
-Потребно је бар једном годишње обавити преглед код интернисте или кардиолога, како би се чувало здравље, јер кардиолошки проблеми су као епидемија. Потребно је урадити ЕКГ, контролисати холестерол и тест оптерећења, бар једном годишње, а послије педесете године, обавезно, осим оних који немају проблем са желуцем, да узимају аспирин. Такође, веома је важан и ултразвук. Треба да нам прегледи, бар једном годишње, постану културолошка ствар.
Семберија инфо
