Бијели пијетао, који се може видјети током свих годишњих доба и временских услова  на грани дрвета у дворишту Нађије Бишановић из Бијељине, постао је заштитни знак паркинга иза бијељинске библиотеке.

Нађија Бишановић, власница пјетла, за портал Семберија инфо каже да је он прије три године само слетио на ограду и ту је и остао до данас.

-Сам се спустио у двориште, тада је био баш мали. Нахранила сам га и тако је и остао ту до данас. Једна пријатељица ми је донијела кућицу за њега, а комшије које наплаћују паркинг су ми помогле да је поставимо.  У кућици није хтио да спава, само на грани. Касније је један комшија дошао на идеју да га „оженимо“ и на пијаци је купио једну кокицу. Мој син је направио мали кокошињац за њих двоје, али он није хтио да сиђе са дрвета, па је она отишла за њим. Преко дана су се дружили у дворишту. Послије неког времена, комшиница фризерка ме питала за пилиће, они се изегли, а ја их уопште нисам чула. Примијетила сам да кокица никако не излази из кућице, али нисам знала због чега. Кад сам погледала оно шест пилића. Нисам знала шта ћу са њима, јер их не смијем држати у дворишту, чак ни пијетла, али не може нико да га ухвати. Кокица и пилићи су били неко вријеме у малом кокошињцу. Када смо сређивали двориште, један мајстор ме је питао да ли би му дала кокошку, али ја сам му дала и пилиће, јер не смијем да их имам у дворишту. Примијетила сам да пијетао пати за њима, али, нажалост, тако је како је“, рекла је Нађија Бишановић.

Додала је да ће он бити са њима ту до Божије судбине.



Запослени у Паркинг сервису Града Бијељина кажу да је он са њима већ годинама , да их кукурикањем дочекује када долазе на посао и испраћа када одлазе кући.

-Он је наш симбол, заштитни знак, супервизор и видеонадзор. Са нама је овдје већ трећа година, а поред баке која је његова власница и ми га хранимо. Слике нашег пјетла налазе се у цијелом свијету, ко год га је примијетио  обавезно га је фотографисао, а дјеца га обожавају“, рекли су запослени у Паркинг сервису.

Семберија инфо