УЛАЗИМО У ГОДИНУ ПУНУ НЕИЗВЈЕСНОСТИ
Година, која је већ иза нас, остаће упамћена по великој суши, јер киша није пала у временском периоду од 150 дана. Била је то једна тешка година, каже на почетку разговора за ,,Семберија инфо” Младен Лазић из Голог Брда, успјешан произвођач поврћа и власник фабрике за прераду поврћа.
-Све пољопривредне културе које смо производили на отвореним површинама, као што је кртоласто поврће, претрпјеле су велики губитак. У пластеницима се обавља контролисана производња, тако да смо били у прилици и да залијевамо биљке. У пластеницима смо имали рекордне приносе. Велике суше погодују пластеничкој производњи, јер тада нема биљних болести и штеточина. Зашто сам рекао да је протекла година била тешка? Прије свега, јер је у посљедњем кварталу те године забиљежено и драстично поскупљење репроматеријала. Поскупјело је вјештачко ђубриво и до 300 одсто, фолије су поскупјеле и до 150 одсто, у односу на ранију цијену. Гориво је поскупјело око 30 одсто, тако да у ову годину улазимо са великом неизвјесношћу. Нико од нас још није набавио репроматеријал, нити планира да то уради у наредних мјесец дана, све док не види шта ће се даље дешавати”, истиче Лазић, напомињући да су мале количине вјештачких ђубрива у продаји које, уз све то, има изузетно велике продајне цијене.
Имајући у виду тренутне цијене ђубрива, као и тренутне цијене пољопривредних производа, Лазић каже да се, једноставно, не исплати улазити у производњу поврћа.
-Када сте у старту на губитку, онда нема мотива за улазак у производњу. Видјећемо да ли ће доћи до смањења цијене ђубрива, јер, уколико не дође до смањења њихове цијене, већина нас ће биљке прихрањивати са тридесет до четрдесет одсто прописаних количина ђубрива. Финансијски ћемо остати на истом. Ишчекиваћемо кишу, а уколико се понови прошлогодишња суша, неминовно ће доћи до смањења приноса. Ми смо на нашем имању производили широку лепезу поврћа, јер имамо властиту прераду, а снабдијевамо и ланце маркета, односно пијаце. Највише смо, већ годинама, орјентисани на производњу парадајза, паприке, краставца. У наредних петнаестак дана улазимо у набавку сјемена и основног репроматеријала. Што се тиче вјештачког ђубрива, нећемо набављати количине за цијелу годину, као што је то било до сада, већ ћемо куповати по потреби и на кашичицу”, каже Младен Лазић који поврће и житарице производи на површини од 30 хектара, од чега је пет хектара под пластеницима.
-Пратећи плодоред, засијали смо пшеницу на површинама које су раније биле под поврћем. Због тога пшеницу нећемо прихрањивати. Прилагођаваћемо се и ове године потребама тржишта. Све оно што се тражи и што је дефицитарно на босанскохерцеговачком тржишту, настојаћемо да произведемо. У питању је мрква, бијели лук, ротква и друго поврће. Све радимо у складу са уговорима које потписујемо са тржним центрима. Сезона почиње са раним краставцем, паприком, бијелим и црним луком, након чега сијемо цвеклу, роткву, купус, све оно што је неопходно за нашу фабрику и за маркете. Репроматеријал је поскупио и у земљама окружења, тако да ће конкуренција бити мање изражена. Наш народ је вриједан и већина нас ће се сналазити, када је у питању набавка репроматеријала. Уз подршку ресорног министарства и Градске управе, вјерујем да ћемо успјешно обавити прољећну сјетву и задовољити потребе домаћег тржишта довољним количинама свјежег поврћа”.
Лазић за ,,Семберија инфо’’ каже да је у производњу поврћа укључена комплетна породица, супруга, двојица синова и кћерка. Његова дјеца су одлучила да остану у Републици Српској и да овдје граде своју будућност. Надају се, како каже Младен Лазић, да ће у наредном периоду производња хране бити цијењена и уносна дјелатност.
Семберија инфо
-Све пољопривредне културе које смо производили на отвореним површинама, као што је кртоласто поврће, претрпјеле су велики губитак. У пластеницима се обавља контролисана производња, тако да смо били у прилици и да залијевамо биљке. У пластеницима смо имали рекордне приносе. Велике суше погодују пластеничкој производњи, јер тада нема биљних болести и штеточина. Зашто сам рекао да је протекла година била тешка? Прије свега, јер је у посљедњем кварталу те године забиљежено и драстично поскупљење репроматеријала. Поскупјело је вјештачко ђубриво и до 300 одсто, фолије су поскупјеле и до 150 одсто, у односу на ранију цијену. Гориво је поскупјело око 30 одсто, тако да у ову годину улазимо са великом неизвјесношћу. Нико од нас још није набавио репроматеријал, нити планира да то уради у наредних мјесец дана, све док не види шта ће се даље дешавати”, истиче Лазић, напомињући да су мале количине вјештачких ђубрива у продаји које, уз све то, има изузетно велике продајне цијене.
Имајући у виду тренутне цијене ђубрива, као и тренутне цијене пољопривредних производа, Лазић каже да се, једноставно, не исплати улазити у производњу поврћа.
-Када сте у старту на губитку, онда нема мотива за улазак у производњу. Видјећемо да ли ће доћи до смањења цијене ђубрива, јер, уколико не дође до смањења њихове цијене, већина нас ће биљке прихрањивати са тридесет до четрдесет одсто прописаних количина ђубрива. Финансијски ћемо остати на истом. Ишчекиваћемо кишу, а уколико се понови прошлогодишња суша, неминовно ће доћи до смањења приноса. Ми смо на нашем имању производили широку лепезу поврћа, јер имамо властиту прераду, а снабдијевамо и ланце маркета, односно пијаце. Највише смо, већ годинама, орјентисани на производњу парадајза, паприке, краставца. У наредних петнаестак дана улазимо у набавку сјемена и основног репроматеријала. Што се тиче вјештачког ђубрива, нећемо набављати количине за цијелу годину, као што је то било до сада, већ ћемо куповати по потреби и на кашичицу”, каже Младен Лазић који поврће и житарице производи на површини од 30 хектара, од чега је пет хектара под пластеницима.
-Пратећи плодоред, засијали смо пшеницу на површинама које су раније биле под поврћем. Због тога пшеницу нећемо прихрањивати. Прилагођаваћемо се и ове године потребама тржишта. Све оно што се тражи и што је дефицитарно на босанскохерцеговачком тржишту, настојаћемо да произведемо. У питању је мрква, бијели лук, ротква и друго поврће. Све радимо у складу са уговорима које потписујемо са тржним центрима. Сезона почиње са раним краставцем, паприком, бијелим и црним луком, након чега сијемо цвеклу, роткву, купус, све оно што је неопходно за нашу фабрику и за маркете. Репроматеријал је поскупио и у земљама окружења, тако да ће конкуренција бити мање изражена. Наш народ је вриједан и већина нас ће се сналазити, када је у питању набавка репроматеријала. Уз подршку ресорног министарства и Градске управе, вјерујем да ћемо успјешно обавити прољећну сјетву и задовољити потребе домаћег тржишта довољним количинама свјежег поврћа”.
Лазић за ,,Семберија инфо’’ каже да је у производњу поврћа укључена комплетна породица, супруга, двојица синова и кћерка. Његова дјеца су одлучила да остану у Републици Српској и да овдје граде своју будућност. Надају се, како каже Младен Лазић, да ће у наредном периоду производња хране бити цијењена и уносна дјелатност.
Семберија инфо
