Жико Тодоровић (58), рођен у Пилици код Зворника, тренутно живи у Бијељини, вјероватно је један од ријетких босанскохерцеговачких рекордера, када је у питању добровољно даривање крвиЖико је до сада крв, која живот значи, даривао  230 пута, тако да је људима којима је крв била неопходна до сада ,,поклонио” око 100 литара ове драгоцјене течности.
 
- Путовао сам пуно по Европи. Нема државе у којој нисам даровао крв, било да је ријеч о Италији, Њемачкој, Аустрији. У многим европским државама сам даровао крв, а да то није ни евидентирано. За мене је дати крв, као попити чашу воде. Једном приликом, док сам био у болници у Тузли, даровао сам крв дјевојци која је у у то вријеме лежала у болници.  Лажно сам се том приликом представио, да бих могао дати крв. Љекар ме прописно наружио, говорећи ми да сам неозбиљан човјек и да сам  угрозио властито здравље. Нисам се на то никад  освртао”.
 
Жико каже да је све почело давне 1974. године,  када је имао осамнаест година и када је случајно сазнао да се у бијељинској болници организује акција добровољног даривања крви.
 
Вођен неком необјашњивом жељом да помогне људима у невољи, отишао је и први пут даравао крв. Од тада до данас, дао је више од 100 литара ове драгоцјене течности.

 

Најважније је спасити човјека

Жико Тодоровић каже да годишње, још увијек, по десетак пута дарује крв и настојаће, уколико га здравље послужи, да крв дарује све до  65. године живота. Осим што се исказао као велики хуманиста, Жико каже да воли и живот, јер, живот је сам по себи, врло кратак.

-У армији, у Сплиту, 1977. го­дине, даровао сам крв капетановој супрузи. Тада сам морао дати крв из вене у вену. Због тог геста имао сам неог­ра­ничену дозволу за излазак у град. Задесио сам се једном приликом на Трансфузиологији у Бијељини и медицинска сестра је тражила крв за гинеколошко одјељење. Без размишљања, рекао сам, ако је за тек рођену бебу, вадите и два литра ако треба. Ни слутио нисам да сам тада крв дао кћеркици своје рођаке. Тај тренутак никада не могу заборавити”.
 
 Жико каже да никада у жи­воту није био у радном односу у неком предузећу, али је вриједно радио. Бавио се трговином. Никада није, како каже, пристајао на непристојне понуде, да узме новац за даривану крв.
 
- Моја крвна група је нула, позитивна. Сваки пут, када бих дао крв, знао сам да некоме на тај начин могу спасити живот. Највећа ми је награда, уколико ме неко заустави на улици и упути ми ријеч захвалности. Шта ће ти већа награда од тога”.
 
За своју несебичну хуманост  Жико Тодоровић је добио бројна  признања, захвалнице и дипломе. Добитник је  признања ,,Свети Стефан”, које му је додијелио бивши предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић у 2009. години.
 
Добитник је  и „Златне значке“ општине Бијељина, из 2007. године, „Златног грба” Града Бијељина, „Повеље Града Бања Лука“. Један је од најстаријих чланова Добровољног друштва даровалаца крви „Здравље“ из Бијељине. На њиховој евиденцији је од самог оснивања друштва, тако да је стекао и статус ,,Почасног предсједника” овог друштва.