РАЈКОВ БЕЛИ ДВОР У СЕМБЕРСКОМ СЕЛУ ЧЕНГИЋ
У засеоку Студенац, који је добио по истоименом извору, у семберском селу Ченгић, које се територијално наслања на шуму Лазаревицу, сваки путник намјерник запазиће кућу са прелијепо уређеним двориштем и необичним помоћним објектом који са својим кулама подсјећа на минијатурне средњовијековне замкове. Рајко Стевановић (57), власник куће и овог имања био је надахнут, како каже и београдским Белим двором, гдје је својевремено био на постдипломским студијама. Рајко је завршио електротехничку школу, након тога је студирао и економију. Магистар је економије и, како каже, вјечити докторант, јер је изгубио вољу да докторске студије доведе до краја.
-Што се тиче улазне капије, поштовао сам и симетрију, тако да су четири слова са једне и четири слова са друге стране. У мом Белом двору има гаража за аутомобиле, једно спремиште и мања гарсоњера. Градио сам објекат тако да буде помало несвакидашњи, да добије неку нову форму. Као дјечак читао сам пуно о средњовијековним дворцима и замковима. Све наше народне приче и бајке почивају на томе. Уз овај мој “бели двор” одлично су се уклопиле и двије магазе, односно магаза и уџера. Једна је стара шездесетак, а друга око стотину година. Користиле су се некада за складиштење жита или за ноћивање. Долазе људи, распитују се, траже да их продам, али оне остају овдје”, каже за ,,Семберија инфо'' Рајко.
Наш саговорник, запослен у Управи РиТЕ ,,Угљевик” од 1987. године, каже да је на свом имању, по властитом нацрту и нахођењу, зидао ограду са луком, циглама ,,поплочавао” дворишне стазе.
-Све оно што сам могао замислити у својој глави, касније сам реализовао у пракси. Некима ће то изгледати као необичан начин градње, али, мени се то свидјело и одлучио сам да буде управо онако како сам и замислио. Можда ће у неко доба и ове моје куле добити другачији изглед, са другачије изведеним кровом од лима. Када човјек пусти машти на вољу, свашта из свега тога може да се оствари. Овдје, гдје сам рођен и одрастао, најбоље се и осјећам. Волим и да путујем, али се најбоље осјећам код своје куће, у овом миру и тишини”, каже на крају овог разговора Рајко Стевановић.
Семберија инфо
-Што се тиче улазне капије, поштовао сам и симетрију, тако да су четири слова са једне и четири слова са друге стране. У мом Белом двору има гаража за аутомобиле, једно спремиште и мања гарсоњера. Градио сам објекат тако да буде помало несвакидашњи, да добије неку нову форму. Као дјечак читао сам пуно о средњовијековним дворцима и замковима. Све наше народне приче и бајке почивају на томе. Уз овај мој “бели двор” одлично су се уклопиле и двије магазе, односно магаза и уџера. Једна је стара шездесетак, а друга око стотину година. Користиле су се некада за складиштење жита или за ноћивање. Долазе људи, распитују се, траже да их продам, али оне остају овдје”, каже за ,,Семберија инфо'' Рајко.
Наш саговорник, запослен у Управи РиТЕ ,,Угљевик” од 1987. године, каже да је на свом имању, по властитом нацрту и нахођењу, зидао ограду са луком, циглама ,,поплочавао” дворишне стазе.
-Све оно што сам могао замислити у својој глави, касније сам реализовао у пракси. Некима ће то изгледати као необичан начин градње, али, мени се то свидјело и одлучио сам да буде управо онако како сам и замислио. Можда ће у неко доба и ове моје куле добити другачији изглед, са другачије изведеним кровом од лима. Када човјек пусти машти на вољу, свашта из свега тога може да се оствари. Овдје, гдје сам рођен и одрастао, најбоље се и осјећам. Волим и да путујем, али се најбоље осјећам код своје куће, у овом миру и тишини”, каже на крају овог разговора Рајко Стевановић.
Семберија инфо
