Милош Мићо Петровић, пољопривредни произвођач из Бродца, изјавио је за портал Семберија инфо да је положај пољопривредних произвођача из године у годину све лошији, наглашавајући да је некада раније пољопривредник за 120 метара пшенице могао да купи  нов трактор „фергусон“, чија се цијена сада креће од 13 до 15 хиљада КМ, а данас за ту количину пшенице добије четири пута мање новца.
 
-Наводно званично добијамо подстицаје када купујемо пољоприведне машине. Они нама не дају подстицаје, него узимају наше. У прилог томе довољно је рећи да сам раније за 120 метара пшенице могао да купим „фергусон“, мислим 1989. и 1990. године. Тренутно, ако је пшеница 30 пфенинга по килограму, добићу 3.600 марака за 120 метара. А сада трактор „фергусон“ кошта између 13.000 и 15.000 КМ’’, огорчено упоређује Мићо.
 
Он сматра да се пољопривредним произвођачима даје, како каже, на кашикицу.
 
-Шта ће мени подстицаји. Нек’ ми дају паритете. Нека литар млијека кошта као и литар нафте. Нафту, коју нам продају за 50 до 60 пфенинга у мањем износу, добијамо само зато што нам на свему другом узимају“, изјавио је за портал Семберија инфо Мићо, чија се породица традиционално, са кољена на кољено, бави пољопривредном производњом. 
 
Мићо на имању ради са супругом и два сина, који су ожењени и живе са породицама у Бродцу. Један син ради заједно са њима на имању, док други има своје газдинство. Мићо каже да је тужно да је Бијељина остала без „Житопромета“, а несхватљиво да је сточно брашно ове године скупље од пшенице.
 
-Због свега неповољног по произвођаче, принуђен сам да смањујем површине које обрађујем. Прошле године сијали смо на 15 хектара, а ове године око 10 хектара. Мислим да ћемо смањивати сјетвене површине и сљедећих година“, истиче Петровић.
 
 Иако су до прије неколико година производили веће количине поврћа, Мићо каже да ове године имају засијану једну велику њиву разним поврћем, које ће првенствено користити за своје потребе.
 
-Уколико буде неког вишка, то ћемо продати на Зеленој пијаци. Повремено продамо нешто од домаћих производа и обично је то поврће. Задњи пут носио сам боранију, коју сам продавао за двије КМ, а тзв.  „путерицу“ за три КМ. Чујем да су неки боранију продавали и по пет КМ по килограму, онда ми јасно зашто сам ја одмах све продао. Продавали смо и домаћа јаја, пилетину, купус, мркву...“, истиче Мићо.
 
Цијена купуса је, каже овај вриједни пољопривредник, 0,80 КМ, лук 1,5 КМ, кромпир је у просјеку око једне КМ, у зависности од квалитета. Петоро јаја, наглашава, већ дуго продају за једну КМ.
 
-Имам купце и из града, који дођу у Бродац по јаја или неке друге производе. То су они који желе да купе домаће, неће производе који су хемијски третирани“, истакао је Мићо.
 
Каже да је бијељинска пијаца иста током цијеле године. -Бијељинска Зелена пијаца иста је током Божића, а и око Петровдана и Пантелина. Зими се све може купити, а то се, углавном, доноси из пластеника или увоза’’, каже Петровић.
Због, како тврди, лошег положаја пољопривредних произвођача из године у годину и он, као и многи други, губи вољу за рад, а иста је ситуација и са његовим синовима који су остали да живе на селу и нису отишли у град.   
 
-Пет задњих мојих генерација, а то су прадјед, дјед, отац, ја и синови, посвећени смо њиви и стоци. Многи су са села покушали са неком трговином или другим пословима, а ми смо се држали само имања, њива и стоке. Од поплава 2014. године, ми још нисмо стали на ноге. Ни ја, ни синови. Један син распродао је краве музаре, а други син има осам волова и вјероватно ће их продати. При откупу млијека укинули су одређивање класе млијека, а то је био једини минималац зараде. Млијеко је сада 52 пфенинга по литру’’. Гдје је ту рачуница’’, пита се Петровић и подсјећа да је пшеница од 1995. до 1997. године била 60 пфенинга по килограму, а килограм хљеба тада је коштао 1,1 КМ.
-Сада су цијену пшеницу вратили на износ од 25 до 30 пфенинга, а хљеб је остао на истој цијени. То је неприхватљиво“, нагласио је Петровић, наводећи да нема ништа против да пшеница буде по тој цијени, али да онда и ђубриво мора коштати исто толико.
 

​Некад и сад

Некада се за 120 метара шенице могао купити нов ,,ферг-
усон’’, а данас ни пола трактора. О новом ,,фергусону’’ сада многи Семберци могу само да сањају.

Према његовим ријечима, нестали су некадашњи аршини, а то су адекватни омјери. Мићо каже да се не сјећа да су икада у његовом животу мекиње биле скупље од пшенице. Сада је то тако.
 
-Имамо велика улагања генерално, а малу добит. Тежак је живот пољоприрведних произвођача“, рекао је Петровић.
Подсјећа да је његова породица, у периоду док је радила бијељинска „Шећерана“, сваке године производила и шећерну репу.
 
-Добро се сјећам очевих ријечи:,,Сиј репу! Она не иде кући’’. Што је значило да ћеш, кад предаш репу, наплатити новац. Сада је све то прошлост’’, истакао је Мићо Петровић.
 
Изразио је велику забринутост да ће нам села остати пуста, са неколицином пољопривредника. И шта онда?

Семберија инфо