ВЛАДАН ЂУКИЋ ЂУКА, ЈЕДИНИ ПИЛОТ СЕМБЕРАЦ КОЈИ ЈЕ УПРАВЉАО СВИМ АВИОНИМА
Владан Ђукић Ђука, рођен у Дворовима 1959. године, најуспјешнији је пилот којег је Семберија изњедрила. Пилотирао је на свим авионима, а током професионалне каријере у Србији био је и пробни пилот и наставник летења.
Ђукић, којег смо затекли, након сређивања прелијепог дворишта, у Дворовима гдје све чешће долази из Београда, нарочито након пензионисања, каже, за портал Семберија инфо, да се никада није покајао што је изабрао професију пилота. Присјећа се да је још у раном дјетињству, као дјечак, маштао о авионима и тако уписао Војну ваздухопловну гимназију у Мостару, најцијењенију у некадашњој СФРЈ, гдје су сви предавачи били доктори наука. Након завршетка Војне ваздухопловне академије у Београду, додијељено му је летачко звање пилота и унапријеђен је у чин потпоручника, а распоређен је у Први ваздухопловни корпус, у 11. дивизију ПВО, на аеродрому Батајница. Каже да је током школовања настојао првенствено да сачува здравље, јер је то неопходно за посао пилота.
-Моја 31. класа на академији била је ескпериментална. На првој години смо имали чак 28 испита, док су у то вријеме студенти на Економском факултету, за све четири године, имали 24 испита’’, присјећа се Ђукић.
Налглашава да се од тада започело са ригорозном селекцијом кадрова за Војну ваздухопловну академију, по принципу ко опстане, јер су неки одустајали од школовања или га нису могли наставити из одређених разлога.
-Управљао сам ,,јастребом’’, ,,галебом’’... По завршетку школовања, почео сам да управљам ,,МИГ’’-овима 21. На ,,МИГ’’-овима имам пет категорија. Почео сам од пете и дошао до прве. Дејстововао сам у свим условима, дању и ноћу, повољним и метеоролошки скоженим условима. Послије сам завршио за инструктора – наставника летења и пробног пилота, који има задатак да испроба авион након замјене мотора или након било каквих поправки“, изјавио је Ђукић, подсјећајући да сваки пилот мора да буде свјестан да тај посао носи велики ризик, те да и живот може изгубити...
-Из куће сам понио васпитање. Надограђено је током школовања. А, најважнији су ми правичност, поштење и патриотизам’’, нагласио је Ђукић.
Истиче, највећа висина на којој је летио је 27 километара.
-На висини од 27 километара авион више није управљив. На 22,7 километра авионом може да се управља. Максимална брзина на којој сам летио је 2.175 километара у односу на земљину куглу“, присјећа се Владан Ђукић.
На висини од 27 километара, каже Ђукић, небо је потпуно црно. На тој висини, како каже, неопходна је савремена опрема, јер су то сасвим други временски услови, а температура је испод минус 37 степени Целзијусових. Како га многи зову ,,Владо Пилот’’, појашњава да се лет преко 20 километара сматра свемирским летом. Говорећи о искуствима када је био наставник летења, каже да је лично правио селекцију кадрова које је обучавао, те да су га сматрали ауторитетом и веома строгим.
-Чуо сам да говоре Бог прашта, Ђука не!’’
У низу бројних функција које је обављао током професионалне каријере до пензије, у коју је отишао у чину потпуковника, у Србији је ,,Владо Пилот’’ био комадир Авијацијског пука, начелник Службе безбједности авијацијског пука и бригаде, савјетник за ваздушни саобраћај у Министарству одбране. Био је на служби на аеродромима Батајница - Београд и Слатина - Приштина. Колику је жељу имао за усавршавањем и образовањем, говори и податак да је на Факултету организационих наука у Београду, у оквиру програма „Призма“, 2004. године завршио Управљање продајом, а на Факултету политичких наука у Београду обуку државних службеника. На Европском колеџу, Институт за постдипломске Евроспке студије (Бриџ-Белгија) завршио је обуку државних службеника у Државној заједница Србија и Црна Гора, као и Програм обуке за одржавање семинара државним службеницима. Обављао је дужности секретара Секретаријата за социјалну заштиту, био је предсједавајући Социјално - економског савјета и вијећник Града Београда, члан Савјета за смањење сиромаштва и примјену Стратегије за смањење сиромаштва у Влади Србије.
Ђука истиче да су му хобији - летење моторним змајевима, лов и риболов. Члан је ловачких удружења, те почасни члан у више социо - хуманитарних удружења. Каже да му је током професионалне каријере много значила подршка супруге, те да није имао жељу да син настави његовим стопама и да је, на срећу, како каже, син уписао економију. Иако је званично у пензији, Владан Ђукић је политички активан и тренутно је секретар Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС). Каже да би волио да лично и са позиције функционера ПУПС-а помогне пензионерима да се у Семберији и Републици Српској отворе савремени геронтолошки центри, јер, како наглашава, пензионери су уложили свој радни вијек у друштвену заједницу и заслужују да живе живот досљедан човјека.
Семберија инфо
Ђукић, којег смо затекли, након сређивања прелијепог дворишта, у Дворовима гдје све чешће долази из Београда, нарочито након пензионисања, каже, за портал Семберија инфо, да се никада није покајао што је изабрао професију пилота. Присјећа се да је још у раном дјетињству, као дјечак, маштао о авионима и тако уписао Војну ваздухопловну гимназију у Мостару, најцијењенију у некадашњој СФРЈ, гдје су сви предавачи били доктори наука. Након завршетка Војне ваздухопловне академије у Београду, додијељено му је летачко звање пилота и унапријеђен је у чин потпоручника, а распоређен је у Први ваздухопловни корпус, у 11. дивизију ПВО, на аеродрому Батајница. Каже да је током школовања настојао првенствено да сачува здравље, јер је то неопходно за посао пилота.
-Моја 31. класа на академији била је ескпериментална. На првој години смо имали чак 28 испита, док су у то вријеме студенти на Економском факултету, за све четири године, имали 24 испита’’, присјећа се Ђукић.
Налглашава да се од тада започело са ригорозном селекцијом кадрова за Војну ваздухопловну академију, по принципу ко опстане, јер су неки одустајали од школовања или га нису могли наставити из одређених разлога.
-Управљао сам ,,јастребом’’, ,,галебом’’... По завршетку школовања, почео сам да управљам ,,МИГ’’-овима 21. На ,,МИГ’’-овима имам пет категорија. Почео сам од пете и дошао до прве. Дејстововао сам у свим условима, дању и ноћу, повољним и метеоролошки скоженим условима. Послије сам завршио за инструктора – наставника летења и пробног пилота, који има задатак да испроба авион након замјене мотора или након било каквих поправки“, изјавио је Ђукић, подсјећајући да сваки пилот мора да буде свјестан да тај посао носи велики ризик, те да и живот може изгубити...
-Из куће сам понио васпитање. Надограђено је током школовања. А, најважнији су ми правичност, поштење и патриотизам’’, нагласио је Ђукић.
Истиче, највећа висина на којој је летио је 27 километара.
-На висини од 27 километара авион више није управљив. На 22,7 километра авионом може да се управља. Максимална брзина на којој сам летио је 2.175 километара у односу на земљину куглу“, присјећа се Владан Ђукић.
На висини од 27 километара, каже Ђукић, небо је потпуно црно. На тој висини, како каже, неопходна је савремена опрема, јер су то сасвим други временски услови, а температура је испод минус 37 степени Целзијусових. Како га многи зову ,,Владо Пилот’’, појашњава да се лет преко 20 километара сматра свемирским летом. Говорећи о искуствима када је био наставник летења, каже да је лично правио селекцију кадрова које је обучавао, те да су га сматрали ауторитетом и веома строгим.
-Чуо сам да говоре Бог прашта, Ђука не!’’
У низу бројних функција које је обављао током професионалне каријере до пензије, у коју је отишао у чину потпуковника, у Србији је ,,Владо Пилот’’ био комадир Авијацијског пука, начелник Службе безбједности авијацијског пука и бригаде, савјетник за ваздушни саобраћај у Министарству одбране. Био је на служби на аеродромима Батајница - Београд и Слатина - Приштина. Колику је жељу имао за усавршавањем и образовањем, говори и податак да је на Факултету организационих наука у Београду, у оквиру програма „Призма“, 2004. године завршио Управљање продајом, а на Факултету политичких наука у Београду обуку државних службеника. На Европском колеџу, Институт за постдипломске Евроспке студије (Бриџ-Белгија) завршио је обуку државних службеника у Државној заједница Србија и Црна Гора, као и Програм обуке за одржавање семинара државним службеницима. Обављао је дужности секретара Секретаријата за социјалну заштиту, био је предсједавајући Социјално - економског савјета и вијећник Града Београда, члан Савјета за смањење сиромаштва и примјену Стратегије за смањење сиромаштва у Влади Србије.
Ђука истиче да су му хобији - летење моторним змајевима, лов и риболов. Члан је ловачких удружења, те почасни члан у више социо - хуманитарних удружења. Каже да му је током професионалне каријере много значила подршка супруге, те да није имао жељу да син настави његовим стопама и да је, на срећу, како каже, син уписао економију. Иако је званично у пензији, Владан Ђукић је политички активан и тренутно је секретар Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС). Каже да би волио да лично и са позиције функционера ПУПС-а помогне пензионерима да се у Семберији и Републици Српској отворе савремени геронтолошки центри, јер, како наглашава, пензионери су уложили свој радни вијек у друштвену заједницу и заслужују да живе живот досљедан човјека.
Семберија инфо
