Супружници, Ранко (86) и Гина Пејић (85) живјели су у складном и срећном браку пуних 67 година и, тако је ваљда судбина хтјела, умрли су у једном дану. Ранко је преминуо у  бијељинској болници у тренутку док је његова супруга сахрањивана, прича њихов син Аћим Пејић.

- Мој отац је рођен 10. децембра 1930. године, а мајка је рођена 18. јануара 1931. године. Родитељи су живјели ск­ромно. Пуно су радили, пуно и имали. Живјели су на Нишићкој висоравни, у засеоку Сабанци, општина Илијаш. Кад је отпочео несретни рат, све вријеме су били на првој линији, тако да је војска, практично, свих тих ратних година била у кући. Отац је био учесник рата све до своје шездесет и пете године. Након потписивања Дејтонског мировног споразума моји родитељи су преселили у Бијељину. Неколико година су провели у Јањарима. Опремили су једну неусловну кућу, практично, страћару, али су и њу морали напустити 2002. године. Оставили су је са свим стварима.  Прешли су код мене, јер сам у међувремену купио имање у Бијељини. Моји родитељи су складно живјели, слагали су се. Радили су у баштици и на тај начин су проводили своје старачке године“, прича Аћим Пејић, поменувши и то да је његов отац  по доласку у Бијељину оперисао панкреас и преживио тако тешку операцију.

- У 2001. години мој отац је оперисао штитну жлијезду, а у 2006. години имао је мождани удар. Након можданог удара оштећен му је слух. Набавио сам му два апарата, али су се кварили. У децембру прошле године мајка ми се разбољела, а по изласку из болнице отац је њу опслуживао и тражио је и трећи слушни апарат, како би јој боље могао помоћи. Мајка се добро опоравила. Отац је крајем прошле године купио и трећи слушни апарат, али се разочарао након тога, јер је очекивао да ће добро чути. У једном тренутку је заплакао и рекао ми: „Дао си паре, а овај апарат ништа не ваља“.

Аћим каже да се и отац убрзо разболио, имао је мождани удар, ништа није чуо и наступили су здравствени проб­леми и депресија. Почео је користити прописане лијекове, али се стање није поправљало. И Аћимова мајка дожив­љава шок, вјероватно преплашена стањем у коме се нашао њен муж Ранко, тако да је преминула 12. фебруара ујутро. Сахрањена је тринаестог фебруара и у тренутку када је сахрањивана умро је и њен муж Ранко.
Аћим каже да је његова мајка, док је  умирала, дозивала свога супруга. До посљедњег животног часа били су нераздвојни, како у мислима, тако и у својим поступцима.

Ранко и Гина Пејић имали су  два сина, четворо унучади и петоро праунучади. Ранко је био економиста. Радио је као благајник–ликвидатор у Руднику мангана Чевљановићи, у земљорадничким задругама  Средње и Илијаш.

Семберске новине/Семберија ИНФО/Љ. Љубојевић