ИНТЕРВЈУ: МИРСАД ИЗИЋ, ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ, ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПРОЈЕКТНОГ БИРОА ,,МЕДИУМ”
Господине Изићу, за почетак, шта једна оваква јавна чесма може значити грађанима Бијељине у том простору?
-Да би се, на неки начин, помогло грађанима који често бораве у Градском парку, у Ротари клубу се јавила идеја да бисмо могли поклонити једну јавну чесму граду. Нисмо имали проблема око одређивања локације, иако је било приједлога из Градске управе да се једна таква чесма изгради на градском тргу. Моја идеја је била да то буде Градски парк, јер свакодневно велики број рекреативаца борави у парку, као и велики број старијих људи и дјеце. Градска управа нам је изашла у сусрет и одобрила да се у централном дијелу парка изгради једна јавна чесма”.
Пројектовали сте и зграду Центра за културу, што је, претпостављамо, за вас био велики изазов?
-Градска, односно, тада општинска управа, дала нам је пројектни задатак и на основу тог задатка расписан је међународни јавни конкурс за изградњу новог Центра за културу. На конкурс се јавило дванаест пројектантских кућа из региона и нашој пројектној кући ,,Медиум” припала је прва награда. Ми смо тај пројекат разрадили и извели га до краја. Имали смо ограничену земљишну површину, односно простор у центру града, као и мултифункционалну салу са 360 мјеста која је требало да се изгради у том објекту. Сада је та сала постала помало тијесна за велики број заинтересованих грађана за културне садржаје, али, вјерујем да ће се у будућности градити и нови простори и нови садржаји који ће задовољавати културне потребе грађана.
Већ четрдесетак година радите у области пројектовања. Бијељина је град који се шири и развија. Шта то треба радити и градити у овом вијеку да би биле задовољене потребе свих становника града?
-Проблем града је регулатива. У прошлом вијеку у области пројектовања ишло се на то да се град шири и да има перпективу у самом центру. То је била погрешна планска политика, јер се не може све смјестити у центар града. У то вријеме, имајући у виду друштвени интерес, о коме се водило рачуна, било је пуно више новца да се улице прошире и да се изграде нове улице. Међутим, данас, у новом вијеку, и у складу са новим регулационим планом, доминантан је приватни интерес, тако да се друштвени интерес потискује у други план. Власник грађевинске парцеле гради објекат тако што покрива комплетну парцелу. Избјегава се обавеза пројектовања и изградње адекватне инфраструктуре која ће пратити један такав новоизграђени објекат. Тренутно се не гради ниједна нова јавна саобраћајница у граду. Углавном, данас раде и граде приватни инвеститори са извођачима радова. Центар града постаје претијесан за све оне који ту живе. Старе грађевине и стари објекти постепено уступају мјесто новим објектима. У центру града остаје зграда Општине, зграда Музеја Семберије и Павловић банка. Све друго је подложно промјенама и рушењу. Инвеститори у великој мјери утичу на будући изглед града, било да је у питању квалитет грађења или нови изглед објеката. Пројектанти у том случају нису никада сигурни да ће њихова рјешења и идеје бити испоштовани. Углавном се реализује око 60 до 70 одсто онога што се испројектује. Дешава се да се уграђују и лошији материјали, па, умјесто да имамо објекте који ће трајати стотину година, дешава нам се да се фасаде тих објеката након три године у тој мјери оштете, да имамо утисак да је у питању нека старија грађевина. Пројектни биро ,,Медиум” је пуно тога испројектовао и ми инсистирамо да се максимално испоштује пројекат на терену.
Пројектовали сте пуно у Бијељини, али и у регији.
-Пројектовали смо велики број објеката у Бијељини, али и у Зворнику, Брчком и Тузли. Пројектујемо и објекте за Бијељинце који живе у иностранству. Радимо и радили смо ентеријере станова и индивидуалне стамбене објекте у Бечу, Штокхолму и другим градовима. Оно што ми испројектујемо, када извођачи радова почну да граде у иностранству наше објекте, долазе нам повратне информације, не могу да вјерују да су у питању пројекти који су дошли из једног бијељинског пројектног бироа. То се односи на материјал, функционалност, архитектуру и дизајн објеката које пројектујемо. Инвеститори у Европи не одступају од онога што смо ми испројектовали, а ми не одступамо од ригорозне регулативе која важи у тим земљама. Када се испоштује регулатива, односно када се испоштује и идеја архитекте, онда можете имати квалитетан објекат за становање.
Са вама је тим добрих архитеката, односно пројектаната?
- Обављамо конструктивни и архитектонски дио. Петоро нас је у том тиму. Ту је моја супруга Шемса, Јадранка и Горан су архитекте, док је Мирјана конструктивац. Сви заједно радимо на изради пројектне документације. Имамо и спољне сараднике из других пројектних бироа.
Вратимо се општем друштвеном интересу, који је мало скрајнут и потиснут у запећак. Хоће ли то довести до тога да град постане једна ,,спаваоница”, без зелених површина и садржаја за дјецу, без паркинг – простора?
- Данас приватни капитал диктира многе процесе, па и процес грађења. Раније је локална заједница могла пуно тога преузети на себе, али, сада је на сцени приватни интерес и приватни капитал. Знам да и Дирекција за изградњу и развој града има пуно проблема у том смислу, али, нажалост, приватни капитал надјачава опште и друштвене интересе грађана. Почетни регулациони планови су погрешно конципирани, јер се ишло на изградњу у центру града, а тај простор је одраније одређен, што се тиче капацитета и површине. Сви, опет, желе да граде у центру града. У центру недостају паркинг – простори, јавне гараже, дјеца директно из зграда излазе на улицу. Старији људи немају простор за шетњу и за дружење. Било какав поподневни одмор у центру града, изван стана, постаје строго лимитиран. Постепено се кренуло са изградњом сателитских насеља, као што је ,,Интергај”. Регулационим планом је предвиђена изградња новог насеља иза касарне. Ипак, све док се центар града не попуни, све друго ће чекати. Инвеститори диктирају темпо живота у центру града, тако да многи већ сада размишљају о пресељењу на градску периферију. Још увијек је неријешен проблем гасификације и топлификације, а све то мора пратити динамичан развој града.
Пројектовали сте модеран објекат у Мајевичкој улици, за инвеститора, предузеће ,,Панта реј”. Шта подразумијева модерни приступ у архитектури?
- Могу вам навести и примјер објекта за власника предузећа ,,Мега дрво” који смо ми пројектовали. У питању су савремени материјали, функционалност, велика дворишта, добро ријешена унутрашња и вањска инфраструктура. Такви објекти пуно коштају, тако да се још увијек све рефлектује и прелама кроз наше сиромаштво и недостатак новца.
Пројектовали сте објекте за Епархију зворничко – тузланску. Видимо и бројна признања која сте у протеклим годинама добили?
-Радили смо комплекс објеката за Епархију зворничко – тузланску, али и бројне богомоље. Поносни смо на одликовања и признања која смо добили од вјерских великодостојника. Радили смо и пројекат за адаптацију и реконструкцију Католичке цркве у Бијељини, гдје смо ријешили проблем влаге. Овај пројектни биро је израдио и пројектну документацију за пет џамија у Бијељини. С наше стране, помажемо вјерске заједнице колико можемо, а, заузврат, стижу нам признања и одликовања. Како сада ствари стоје, можемо пројектовати индустријске, стамбене, здравствене, и пољопривредне објекте. Својевремено смо пројектовали објекат Полицијске управе Бијељина, проширење фабрике “,,Младост”, фабрике у Јањи и бројних других објеката. Од 1978. године сам почео пројектовати у ГИК ,,Рад” и од тада сам у овом послу. У 2007. години смо отворили пројектни биро ,,Медиум”, подсјећа Мирсад Изић, један од водећих пројектаната у Бијељини, човјек који ће, како сада ствари стоје, још пуно тога пројектовати у граду и у региону наредном периоду.
Семберија инфо
-Да би се, на неки начин, помогло грађанима који често бораве у Градском парку, у Ротари клубу се јавила идеја да бисмо могли поклонити једну јавну чесму граду. Нисмо имали проблема око одређивања локације, иако је било приједлога из Градске управе да се једна таква чесма изгради на градском тргу. Моја идеја је била да то буде Градски парк, јер свакодневно велики број рекреативаца борави у парку, као и велики број старијих људи и дјеце. Градска управа нам је изашла у сусрет и одобрила да се у централном дијелу парка изгради једна јавна чесма”.
Пројектовали сте и зграду Центра за културу, што је, претпостављамо, за вас био велики изазов?
-Градска, односно, тада општинска управа, дала нам је пројектни задатак и на основу тог задатка расписан је међународни јавни конкурс за изградњу новог Центра за културу. На конкурс се јавило дванаест пројектантских кућа из региона и нашој пројектној кући ,,Медиум” припала је прва награда. Ми смо тај пројекат разрадили и извели га до краја. Имали смо ограничену земљишну површину, односно простор у центру града, као и мултифункционалну салу са 360 мјеста која је требало да се изгради у том објекту. Сада је та сала постала помало тијесна за велики број заинтересованих грађана за културне садржаје, али, вјерујем да ће се у будућности градити и нови простори и нови садржаји који ће задовољавати културне потребе грађана.
Већ четрдесетак година радите у области пројектовања. Бијељина је град који се шири и развија. Шта то треба радити и градити у овом вијеку да би биле задовољене потребе свих становника града?
-Проблем града је регулатива. У прошлом вијеку у области пројектовања ишло се на то да се град шири и да има перпективу у самом центру. То је била погрешна планска политика, јер се не може све смјестити у центар града. У то вријеме, имајући у виду друштвени интерес, о коме се водило рачуна, било је пуно више новца да се улице прошире и да се изграде нове улице. Међутим, данас, у новом вијеку, и у складу са новим регулационим планом, доминантан је приватни интерес, тако да се друштвени интерес потискује у други план. Власник грађевинске парцеле гради објекат тако што покрива комплетну парцелу. Избјегава се обавеза пројектовања и изградње адекватне инфраструктуре која ће пратити један такав новоизграђени објекат. Тренутно се не гради ниједна нова јавна саобраћајница у граду. Углавном, данас раде и граде приватни инвеститори са извођачима радова. Центар града постаје претијесан за све оне који ту живе. Старе грађевине и стари објекти постепено уступају мјесто новим објектима. У центру града остаје зграда Општине, зграда Музеја Семберије и Павловић банка. Све друго је подложно промјенама и рушењу. Инвеститори у великој мјери утичу на будући изглед града, било да је у питању квалитет грађења или нови изглед објеката. Пројектанти у том случају нису никада сигурни да ће њихова рјешења и идеје бити испоштовани. Углавном се реализује око 60 до 70 одсто онога што се испројектује. Дешава се да се уграђују и лошији материјали, па, умјесто да имамо објекте који ће трајати стотину година, дешава нам се да се фасаде тих објеката након три године у тој мјери оштете, да имамо утисак да је у питању нека старија грађевина. Пројектни биро ,,Медиум” је пуно тога испројектовао и ми инсистирамо да се максимално испоштује пројекат на терену.
Пројектовали сте пуно у Бијељини, али и у регији.
-Пројектовали смо велики број објеката у Бијељини, али и у Зворнику, Брчком и Тузли. Пројектујемо и објекте за Бијељинце који живе у иностранству. Радимо и радили смо ентеријере станова и индивидуалне стамбене објекте у Бечу, Штокхолму и другим градовима. Оно што ми испројектујемо, када извођачи радова почну да граде у иностранству наше објекте, долазе нам повратне информације, не могу да вјерују да су у питању пројекти који су дошли из једног бијељинског пројектног бироа. То се односи на материјал, функционалност, архитектуру и дизајн објеката које пројектујемо. Инвеститори у Европи не одступају од онога што смо ми испројектовали, а ми не одступамо од ригорозне регулативе која важи у тим земљама. Када се испоштује регулатива, односно када се испоштује и идеја архитекте, онда можете имати квалитетан објекат за становање.
Са вама је тим добрих архитеката, односно пројектаната?
- Обављамо конструктивни и архитектонски дио. Петоро нас је у том тиму. Ту је моја супруга Шемса, Јадранка и Горан су архитекте, док је Мирјана конструктивац. Сви заједно радимо на изради пројектне документације. Имамо и спољне сараднике из других пројектних бироа.
Вратимо се општем друштвеном интересу, који је мало скрајнут и потиснут у запећак. Хоће ли то довести до тога да град постане једна ,,спаваоница”, без зелених површина и садржаја за дјецу, без паркинг – простора?
- Данас приватни капитал диктира многе процесе, па и процес грађења. Раније је локална заједница могла пуно тога преузети на себе, али, сада је на сцени приватни интерес и приватни капитал. Знам да и Дирекција за изградњу и развој града има пуно проблема у том смислу, али, нажалост, приватни капитал надјачава опште и друштвене интересе грађана. Почетни регулациони планови су погрешно конципирани, јер се ишло на изградњу у центру града, а тај простор је одраније одређен, што се тиче капацитета и површине. Сви, опет, желе да граде у центру града. У центру недостају паркинг – простори, јавне гараже, дјеца директно из зграда излазе на улицу. Старији људи немају простор за шетњу и за дружење. Било какав поподневни одмор у центру града, изван стана, постаје строго лимитиран. Постепено се кренуло са изградњом сателитских насеља, као што је ,,Интергај”. Регулационим планом је предвиђена изградња новог насеља иза касарне. Ипак, све док се центар града не попуни, све друго ће чекати. Инвеститори диктирају темпо живота у центру града, тако да многи већ сада размишљају о пресељењу на градску периферију. Још увијек је неријешен проблем гасификације и топлификације, а све то мора пратити динамичан развој града.
Пројектовали сте модеран објекат у Мајевичкој улици, за инвеститора, предузеће ,,Панта реј”. Шта подразумијева модерни приступ у архитектури?
- Могу вам навести и примјер објекта за власника предузећа ,,Мега дрво” који смо ми пројектовали. У питању су савремени материјали, функционалност, велика дворишта, добро ријешена унутрашња и вањска инфраструктура. Такви објекти пуно коштају, тако да се још увијек све рефлектује и прелама кроз наше сиромаштво и недостатак новца.
Пројектовали сте објекте за Епархију зворничко – тузланску. Видимо и бројна признања која сте у протеклим годинама добили?
-Радили смо комплекс објеката за Епархију зворничко – тузланску, али и бројне богомоље. Поносни смо на одликовања и признања која смо добили од вјерских великодостојника. Радили смо и пројекат за адаптацију и реконструкцију Католичке цркве у Бијељини, гдје смо ријешили проблем влаге. Овај пројектни биро је израдио и пројектну документацију за пет џамија у Бијељини. С наше стране, помажемо вјерске заједнице колико можемо, а, заузврат, стижу нам признања и одликовања. Како сада ствари стоје, можемо пројектовати индустријске, стамбене, здравствене, и пољопривредне објекте. Својевремено смо пројектовали објекат Полицијске управе Бијељина, проширење фабрике “,,Младост”, фабрике у Јањи и бројних других објеката. Од 1978. године сам почео пројектовати у ГИК ,,Рад” и од тада сам у овом послу. У 2007. години смо отворили пројектни биро ,,Медиум”, подсјећа Мирсад Изић, један од водећих пројектаната у Бијељини, човјек који ће, како сада ствари стоје, још пуно тога пројектовати у граду и у региону наредном периоду.
Семберија инфо
