О ПИТАЊИМА БОРАЧКИХ КАТЕГОРИЈА И АКТУЕЛНОМ СТАЊУ У БОРАЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКЕ ЗА ,,СЕМБЕРИЈА ИНФО’’ ГОВОРИ ЊЕН ПРЕДСЈEДНИК :: Semberija INFO ::

 

О ПИТАЊИМА БОРАЧКИХ КАТЕГОРИЈА И АКТУЕЛНОМ СТАЊУ У БОРАЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКЕ ЗА ,,СЕМБЕРИЈА ИНФО’’ ГОВОРИ ЊЕН ПРЕДСЈEДНИК


Радан Остојић: Јединство и слога предуслов су за опстанак Борачке организације РС

Како оцјењујете тренутни положај борачких категорија у Републици Српској?
-Положај борачких категорија, посматран кроз контекст новчаних примања проистеклих из права која представљају сатисфакцију за заслуге и жртву у Одбрамбено-отаџбинском рату, ни у ком случају се не може дефинисати као привилегован у односу на остале категорије становништва. Борачке категорије у том погледу дијеле судбину осталих категорија становништва РС. Ово се посебно односи на демобилисане борце, чија су новчана примања симболичног карактера. Да је материјални положај борачких категорија тежак говоре и подаци добијени кроз социјалну карту коју је сачинило ресорно министарство. Према тим подацима око 14.000 демобилисаних бораца, млађих од 60 година и скоро 4.000 демобилисаних бораца, старијих од 60 година, налази се у сфери социјалних потреба, уз напомену да је социјална карта још у фази израде. Ако овоме додамо и велики број незапослене дјеце погинулих бораца, те велики број демобилисаних бораца, старијих од 65 година, који нису остварили право на пензионисање, односно оних који ће у наредном периоду напунити 65 година живота, а право на пензију неће остварити због недостатка година стажа осигурања, стиче се још реалнија слика о тежини ситуације и потреби за што хитније дјеловање. Нажалост, иза нас је остало десет година у којима се на плану побољшања статусног и материјалног положаја борачких категорија веома мало урадило. Улазимо у период када ће се проблеми усложњавати и гомилати и за њихово рјешавање требаће много више труда, стручног рада и озбиљности. Ништа не може доћи само од себе, али одговорни морају, напокон, показати више озбиљности и заинтересованости за положај оних категорија које су најзаслужније за постојање РС. Ми смо у Борачкој организацији спремни да помогнемо и сарађујемо са надлежним, како на републичком, тако и на локалном нивоу, али смо спремни искористити све облике притисака на надлежне институције у случају наставка са досадашњом праксом према којој је све друго било већи приоритет од положаја оних који су својим животима, дијеловима тијела и крвљу стварали РС. Они који су је стварали морају бити општи интерес за друшво у цјелини.  
 
Надлежним институцијама РС упућен је захтјев за рјешавање проблема мјесечног борачког додатка, запошљавања дјеце погинулих бораца, као и захтјев за повећање личних и породичних инвалиднина. Очекујете ли позитивне помаке?
-Поменути захтјеви су усвојени на задњој сједници Скупштине Борачке организације РС, те упућени надлежним на рјешавање. О тим захтјевима Борачка је започела разговоре са Владом РС крајем августа прошле године. Технички дио тражења рјешења требало је да се одвија на нивоу ресорног министарства. Међутим, од почетка септембра до данашњег дана ми се налазимо у периоду вакума проузрокованог политичким дешавањима, што нас спречава да водимо разговоре и тражимо рјешења за дефинисане захтјеве. Апсолутно је недопустиво да један од најважнијих ресора у Влади РС, односно Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, не функционише скоро шест мјесеци. Ми тренутно немамо с ким да разговарамо. У оваквој ситуацији Влада РС је у задња четири мјесеца протекле године често посезала за ад-хок рјешењима, тј. давањима у виду једнократних помоћи. На овакав начин подијењено је око 50.000,000 КМ, што представља 1/5 укупног буџета за борачка давања. Апсурд представља чињеница да нема очекиваног резултата, односно да је незадовољство још више продубљено. Евидентно је, без системских рјешења нема ни очекиваног резултата. Питање запошљавања дјеце погинулих бораца, као једно од приоритетних, мора се рјешавати на начин да се дефинише њихов тачан број, да се утврде њихове стечене квалификације, да се са сваким од њих обави службени разговор у циљу утврђивања жеље за радним ангажманом, а да се након тога понуди им посао у складу са квалификацијом. У рјешавање овог проблема морају се укључити носиоци највиших функција од предсједника Републике, премијера, ресорног министра, преко начелника и градоначелника, до директора јавних установа, затим Привредна комора РС и невладин сектор. Ово питање представља испит за друштво у цјелини. Овој дјеци морамо обезбиједити егзистенцију, а на тај начин спријечићемо да млади, школовани и патриотски орјентисани напусте ове просторе. Што се тиче личних и породичних инвалиднина негдје половином 2022. године имали смо њихово повећање у износу од 10%, а од јануара текуће године услиједиће ново повећање од 13,5%, значи да ће повећање ових права у задњих седам мјесеци бити 23,5%. Очигледно је да када се покаже одређени степен јединства, слоге и озбиљности дође до неких помака у позитивном правцу. Анализирајући протеклих 10 година иза нас су повећања била 23,5%, значи да смо за задњих седам мјесеци направили искорак, као за протеклих 10 година. Мислим да ће се у току текуће године створити услови да се кроз ребаланс буџета направи искорак за још једно повећање. Инсистирали смо и на помоћи лицима оптуженим за наводно почињене ратне злочине и у току друге половине прошле године им је подијељено по 1.200 КМ. Сматрам да ће у наредном периоду овај проблем бити још више актуелизован, с обзиром на све масовнију праксу подизања оптужница против припадника ВРС и МУП РС који се терете за наводно почињене ратне злочине. Овим лицима се, поред новчане помоћи, мора обезбиједити и техничка и правна помоћ. Питање које је сигурно најсложеније, а и најприоритетније је питање помоћи демобилисаним борцима. Од завршетка минулог рата није се дошло до системског рјешења из кога би проистекла адекватна новчана сатисфакција. Први пут се још 2000. године уводи као право за демобилисаног борца борачки додатак. Ово право тада је требало да подразумијева додатак уз нешто, односно уз нпр. плату запосленог или пензију пензионера. У том периоду ово право никада није заживјело. Затим се негдје 2007. године, као право за демобилисаног борца, у Закон уводи годишњи борачки додатак и то само за 1. категорију. Наредних година ово право се проширује и на 2. категорију. Почетком 2012. године уводи се мјесечни борачки додатак и за борце 1, 2, 3, 4. и 5. категорије, старости 60 година и више. Прошле године за демобилисане незапослене борце од 1. до 5. категорије у стању социјалне потребе, млађе од 60 година, уводи се мјесечно материјално давање у висини мјесечног борачког додатка, што у формално-правном смислу представља његов сурогат. Прије три године за демобилисане борце, старије од 65 година, који нису остварили право на пензију, а са посебним стажом имају 15 година пензијског стажа, уведено је мјесечно давање у висини најниже пензије. Ако се овом дода да је конгломерат ових права уређен са више правних аката долазимо до закључка да се ресорно министарство ,,запетљало као пиле у кучине'', а да постоји дискриминација демобилисаних бораца једних у односу на друге и да нико није задовољан, зато је неопходно системски уредити питање права демобилисаном борцу.
 
БОРС и даље тражи јединствен борачки додатак у износу од пет КМ за све борце који су били у зони борбених дејстава?
-Ради се о концепту према коме би сваки демобилисани борац, без обзира на категорију и године старости, за сваки мјесец проведен у зони борбених дејстава имао надокнаду од пет КМ, што је засновано искључиво на условима које дефинише Закон. Премијер не прихвата овакав концепт и сматра да у овом тренутку није реално да сви исто примају. Инсистира на концепту према ком би они који имају задовољавајући социјално-материјални положај требало да се солидаришу са онима који су незапослени и у стању социјалне потребе. Правнички речено, премијер инсистира на увођењу једног вида ограничења, односно цензуса у дефинисању овог питања. Ово је питање које се у сваком случају не може ријешити без свеобухватне анализе, стручног рада, читаве лепезе кориговања постојећих нормативних рјешења, дефинисања других и њиховог усвајања од стране надлежних извршних и законодавних органа, као ни без значајнијих додатних финансијских средстава кроз ребаланса буџета.
 
У БОРС-у је планирано расписивање редовних избора на свим нивоима. Хоће ли предстојећи избори вратити пољуљано јединство у Борачкој организацији и да ли је то основни предуслов како би се обезбиједила  што већа права за борачке категорије?
-Планирали смо сједницу Скупштине за фебруар на којој ће бити донијета Одлука о расписивању и провођењу избора на свим нивоима организовања Борачке организације РС. Изборни циклус у сваком случају треба да донесе нови квалитет и врати нарушено јединство унутар Борачке. Међутим, сваки избори носе много изазова, проблема и опасности, што је случај и са Борачком РС. Битно је да избори буду. Утицаја је увијек било, нарочито политичког, али је тај утицај дјеловао и изнутра од стране једног дијела нашег чланства. Неопходно је створити услове да тога буде што мање и да се на функције бирају способни и заслужни борци, без обзира да ли су чланови или симпатизери политичких партија. Значи критеријуми морају да буду ратне заслуге, патриотизам, знање, стручност, част и поштење и ништа друго. Изборни циклус на свим нивоима треба да се оконча до прве половине септембра текуће године када ћемо, ако Бог да, имати конституисан нови сазив Скупштине. Што се тиче јединства и слоге могу слободно, са 30 година бављења овим послом, да кажем да је то основни предуслов за опстанак и развој Борачке организације РС. Ако бисмо то успјели да постигнемо и одржимо јединство у проценту од минимално 80%,  можемо да остваримо све зацртане циљеве који су у границама реалних могућности.  
 
Када сте дошли на чело Борачке организације изјавили сте да ће приоритет у Вашем раду бити сређивање стања у БОРС-у. У којој мјери сте задовољни оним што сте до сада успјели постићи?
-Борачка организација РС је основана 1993. године. Створили су је борци који су са пушком у руци стварали и РС и у том смислу она је један од симбола РС. У свом тридесетогодишњем трајању Борачка је имала више и мање успјешне периоде. Посљедњих 10 година  пролази у декаденцији и ерозији. Ово се одразило и на поље права борачких категорија. Проблеми, који су се јављали пуних 10 година, гурани су под тепих. Оно што је посебно симптоматично је и чињеница да је много проблема који су негативно утицали на слогу и јединство изазивани изнутра од самог руководства Борачке, претворило се у подјелу која је ескалирала половином 2021. године. Све ово почело је да води нестанку нечег што постоји пуних 30 година. Протекла година била је година заустављања ерозије и нестанка Борачке организације РС. Предсједник Борачке је први човјек организације, али и човјек коме Статут не даје овлашћење за доношење било кавих одлука самостално. Ја сам од инструмената на располагању имао само стрпљење, висок степен толеранције, упорност, жељу, труд и љубав према организација на чијем сам челу. Да ли је тренутно стање идеално? Није! Међутим, заустављена је ерозија и обезбијеђен довољан степен јединства за несметан рад. Са друге стране на пољу права борачких категорија постоје одређени помаци које треба надограђивати. Битно је још напоменути да је Борачка организација прошла кроз политичке турбуленције, показујући висок степен озбиљности и политичке неутралности, позиционирајући се као озбиљан друштвени фактор коме је на првом месту РС. Ако се сагледа укупно стање у коме се налазила Борачка организација, проблеми који су ме затекли када сам дошао на њено чело, проблеми који су се јавили, као и друштвено-политичка дешавања из скоријег времена, морамо бити задовољни у одређеној мјери, наравно без еуфорије.
 
Од завршетка рата до данас, скоро све странке у предизборним кампањама користе борачку популацију као политичко средство. Политички дискурс РС је непрекидно попуњен темама борачке популације. Са друге стране, још увијек имамо  огроман број припадника ове популације који су лишени елементарних животних услова достојних човјека. Је ли дошло вријеме да се ствари у БОРС-у поредају онако како треба и борцима врати, крвљу заслужено, достојанство?
-Упорно покушавам објаснити сваком члану борачких категорија да три човјека која оснивају политичку партију, оснивају је само из једног разлога, да би једног дана преузели власт. Број борачких категорија у РС је тренутно виђи од 200.000. Ако се овом дода чињеница да у сваком борачком домаћинству живе по два-три члана са правом гласа, долазимо до закључка да борачке категорије и чланови њихових породица имају 500.000 до 600.000 бирача. Онда је нормално да политичке партије у нама виде најинтересантнију циљну групу. Чланови борачких категорија морају да схвате ово о чему сам причао. Нека се само борци  запитају шта су, од кога и колико добили за оно што су дали за РС, а шта им је све обећавано. Ми смо прву грешку направили када смо 1996. године оставили пушке и отишли да се радом, трудом и жртвом боримо за своју и егзистенцију своје породице, притом остављајући оним које ни ми, нити наша жртва, није занимала, да управљају политичким процесима. Морали смо у политичком смислу ми који смо стварали државу ту државу и у миру обликовати и у њој одређивати приоритете. У периоду послије рата допустили смо да политичка елита нама манипулише. Мислим да је крајње вријеме да се освијестимо и опаметимо, да се сложимо и ујединимо, а манемо политике, те покушамо ријешити горућа питања онима који су најзаслужнији за стварање РС обезбиједили достојанствен живот.

Семберија инфо