Упркос пословним успјесима у свијету, без својих корјена, традиције и обичаја сте нико и ништа!
 
 Мара Којадиновић, успјешна пословна жена, која је своје снове остварила у Њемачкој, у разговору за ,,Семберија инфо”, поручује да су најсрећнији они људи који живе на својој дједовини и своју дјецу одгајају тамо  дје су им корјени.
 
Из родне Градишке, 2008. године, отишли сте се у Њемачку. Шта је био Ваш конкретан мотив да се одлучите на тај корак и да ли је у почетку било тешко прилагодити се новом окужењу, менталитету и култури?

- Након шест година рада у медијима напустила сам наше просторе 2008. године. У периоду од  2002. до 2008. године  радила сам као телевизијски водитељ и уредник музичких емисија, а након тога и водитељ информативних  емисија, гдје сам и упознала свог садашњег супруга Мирослава Којадиновића. Он је био разлог мог одласка са наших простора. У почетку није било ни мало једноставно прилагодити се новој култури и менталитету. Прије свега, нисам говорила њемачки језик, све је било другачије, али имала сам јаку вољу и жељу да се што брже интегришем у њемачко друштво.

Ви сте изузетно успјешна пословна жена, успјели сте се остварити на више поља?

- Мој пут успјеха био је јако интересантан и пун изазова. Када сам дошла у Бургхаусен њихови новинари су сазнали да је из Републике Српске дошла водитељка у њихов град и тражили су да урадимо интервју. Пристала сам и била сам на насловној страни, а причала сам о водитељству и мојим искуствима у Републици Српској. Након тога сам добила позив од конзулата БиХ у Минхену да сарађујемо. Око двије године водила сам програм на њиховим манифестацијама. У међувремену су ме ангажовали и људи из  организације ,,Човјек човјеку”, а као водитељ сам сарађивала и са Српском православном црквом у Нинбергу. Сада радим као маркетинг менаџер компаније ,,DOMATEC s Tim” , а власница  сам и бутика већ десет година и имам лиценце за неке водеће модне брендове.

У којој мјери је све било теже или можда лакше постићи, ,,негдје тамо далеко”, него овдје на овим нашим просторима?

- Знате како, свугдје имамо и предности и мане у сваком послу. Тамо је предност да стварно имамо један уређен систем пословања и све је јако организовано, док то овдје још увијек мало недостаје и зато је тамо много лакше постићи много тога. Лако је све постићи када неко хоће да ради, а оном ко неће да ради, ништа не помаже.

И даље повремено радите и као водитељка на Телевизији српске дијаспоре у Минхену?

- Ја сам радила за прославу Дана Републике Српске у Њемачкој и ту су биле колеге са Телевизије српске дијаспоре и власник телевизије Далибор Висић. Понудили су ми сарадњу, јер им се свидјело како ја то радим. Љубав према медијима је заувијек у мени, јер је то моја прва љубав. Наравно, када је посао у питању.

Често долазите у Вашу родну Градишку, вуку Вас коријени, ови простори, Република Српска?

- Волим да дођем у Републику Српску, ја то кажем својој кући. Овдје је моја породица, овдје су моји корјени, моја традиција и обичаји, а без тога смо нико и ништа. Шта ће нам сав успјех на свијету, ако немамо ту колијевку којој припадамо. Ја сам јако поносна ко сам, шта сам и одакле долазим.



До сада сте, заједно са својим супругом Мирославом, организовали бројне хуманитарне акције. У којој мјери Вас бављење хуманитарним радом додатно испуњава и шта би у том смислу била Ваша порука свима онима који су у прилици да помогну другима?

- Мој супруг Мирослав, не што је мој, има највеће срце на свијету, посебно када је хуманост у питању. Он је урадио много тога што медији и не знају. Што се мене тиче ја сам ту уз њега у свим акцијама и не постоји већа топлина у души, него када некоме помогнете. Моја порука свим људима, који су у могућности да помогну, јесте да  помажу на прави начин, тако што иду директно до особа којима је помоћ потребна, онда знају да је све што су урадили, заиста, отишло у праве руке.

Много путујете и током Ваших пословних путовања несебично промовишете и потенцијале Републике Српске? Који је наш навреднији ресурс који би се могао ваљано искористити?

- Од првог дана ја покушавам да Републику Српску прикажем у најљепшем свјетлу, јер и сами знате колико је то тешко и какво је мишљење у свијету о нама. На свим путовањима, и приватним и пословним, мој супруг и ја смо то радили и радимо и говоримо о Српској у најбољем свјетлу. Што се тиче наших ресурса имамо их много. Ми имамо јако интелигентан и вриједан народ, који је јако цијењен на западу. Требамо више инвеститора довести на наше просторе како бисмо створили бољи привредни амбијент и отворили простор за нова радна мјеста и тако зауставили одлив становништва. Имамо и природне љепоте погодне за разој туризама. Ми смо лично овдје довели много Нијемаца који се стално враћају у Републику Српску и одушевљени су. Могућности за напредак Српске су, заиста, бројне.

Ви сте одлучили свој животни пут градити ван наших простора. Слично попут Вас, размишља све више људи са ових простора, који свакодневно одлазе. Шта би на крају била Ваша порука њима, али и свим оним младим који своје шансе, ипак, виде у својој домовини?
​
- За оне младе људе који одлазе, моја порука је да добро истраже гдје иду и вјерујем да им на почетку сигурно неће бити лако и да ће доживјети и емотивну бол, посебно када напусте све овдје, али ништа није немогуће. Све се може када постоје јака воља и жеља. Они који остају овдје у Републици Српској могу да кажем да су најсрећнији људи на свијету, јер нису ни свјесни колико је лијепо говорити свој језик и живјети на својој дједовини и своју дјецу одгајати гдје су вам корјени. То је оно право и највеће богатство.


Семберске новине - Семберија инфо