Чланови Планинарског еколошког друштва ,,Мајевица'' вратили су се са успјешног похода на Олимп, такозване планине богова, гдје су освојили један од највећих врхова на Балкану – Митикас, висок 2.918 метара. Четврти пут у посљедњих десетак годинa, застава бијељинског планинарског друштва завијорила се на овом планинском врху.
 
На сјеверу Грчке, удаљена око стотину километара од Солуна, налази се планина Олимп, чији је врх Митикас са 2.918 метара највиши у овој земљи, а други по висини на Балканском полуострву. Девет планинара бијељинског Планинарског еколошког друштва ,,Мајевица'' недавно се вратило са Олимпа, међу којима три жене. Милојко Тодоровић, који се планинарењем бави више од двадесет година, прича за портал Семберија инфо како је изгледао успон од подножја до врха Митикаса.

-Ми смо на овај пут кренули комбијем, а возилима се може прићи само до Прионија, који је на 1.100 метара надморске висине. Ту се узимају ствари, ранчеви, сва опрема која је потребна, и пење се до планинског дома на 2.000 метара, гдје смо раније резервисали смјештај. Услови за боравак у дому су задовољавајући, ту смо преспавали, и рано ујутро, око 6.15 часова, кренули смо на успон. Сви смо се попели до врха Скала који се налази на 2.860 метара, и само смо нас четворица кренули на Митикас'', каже за портал Семберија инфо Тодоровић.

Олимп је готово цијеле године прекривен снијегом и ледом, а његови врхови рефлектују сунчеву свјетлост и тако овој планини дају посебну љепоту и сјај. Тодоровић наводи да су за одлазак у поход на било који врх пресудни воља и љубав према планинарењу, без обзира на захтјевност терена.

-Свако пењање је захтјевно физички, али за Митикас морам рећи да је био захтјеван и технички, јер није било постављених сајли, ми нисмо носили своју ужад. То је било пењање слободним стилом, испод вас су велике провалије, незгодно је. Ипак, попели смо се, остварили жељени циљ и то је неописиво задовољство'', истиче Милојко.

Прећи више од 500 километара у једном правцу, обезбиједити превоз и остале потрепштине за деветоро планинара, многима звучи скупо. Међутим, за овај пут потрошено је онолико новца колико би једној особи требало за одлазак на љетовање.

-Ми смо врло скромни и немамо велике прохтјеве. Платили смо превоз, платили смо четири спавања, од којих је најскупље било на Митикасу, 11 еура. Већину хране смо понијели и хранили се заједно. Све то нас није коштало више од 250 еура, а заузврат смо добили неизбрисиве успомене'', нагласио је за портал Семберија инфо Тодоровић.

Он каже да је и раније одлазио на Олимп, али да није успио да се попне на Митикас због лошег времена. За све планинаре које вријеме послужи, Тодоровић препоручује да понесу неке од основних ствари које се налазе у ранчевима алпиниста.

-То су мајице за пресвлачење, резервне чарапе, кишне кабанице, затим довољна количина воде коју морате да имате на оваквим успонима. Ријеч је о уобичајеним стварима за које алпинисти знају, а искуство им је показало шта не смију да забораве. Када је ријеч о храни, истакао бих да смо јутро пред успон устали око 6.00 часова, лагано доручковали, неке зобене каше, и кренули. Уз себе смо имали воду, смокве, урме... и то нам је била храна док нисмо сишли са врха'', додаје Тодоровић.

Планинарско еколошко друштво ,,Мајевица'' труди се да бар једном годишње организује одлазак на неки од удаљенијих врхова, а према ријечима Тодоровића, већ су устаљене посјете планинама у земљи и региону.

-Неки од устаљених одлазака су Озрен, Столац, Рогатица... Једна група планинара је ове године била у Црној Гори на Хајли, на Комовима, а када се подесе финансијске, временске, и организационе могућности, онда направимо неку даљу туру. Морам се похвалити да су планинари нашег удружења протеклих мјесеци били веома активни и да су посјетили Црну Гору, Албанију, Македонију, Бугарску. те да се застава бијељинског клуба завијорила на многим врховима'', закључио је Тодоровић.

Семберија инфо