ИНТЕРВЈУ: ЉИЉАНА ЈОВИЧИЋ, ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР РУДАРСТВА О СВОМ ПОСЛУ
Љиљана Јовичић, дипломирани инжењер рударства, технички руководилац откривке у Радној јединици „Рудник“ већ 21 годину ради у РиТЕ „Угљевик“. Од 2006. године Љиљана је била руководилац смјене, а од 2016. године је технички руководилац откривке. О овом несвакидашњем послу за жену и другим питањима говори за портал Семберија инфо.
Сви процеси рада се олакшавају и знатно убрзавају захваљујући савременој механизацији? Каква је опрема на Руднику ,,Угљевик’’ и како је рударити сада у односу на нека бивша времена, свакако, имајући у виду тежину тог посла?
- Имам у својој радној цјелини око 400 радника. Ту су руковаоци багера, дампера, булдозера, гредера, турнодозера, комплетна откривка на површинском копу. Комплетан процес одвија се под мојим руковођењем. Данас је рударима пуно лакше радити, него што је то био случај прије двадесетак година. Сви радови су механизовани. Имамо добру механизацију, иако нам у посљедњих неколико година спорије стиже нова опрема због великих улагања у инвестиције око електро – филтера и постројења за одсумпоравање. Слабије стање је са помоћном механизацијом, али, ми се боримо и сви радници дају пуни допринос да би се остварио план на откривци. Већ до сада, седамнаестог децембра, пребачен је годишњи план за 630.000 метара кубних откривке, не рачунајући комплетан децембар, тако да се надамо рекордној производњи.
Рударски посао је тежак. На који начин ви реализујете пројектоване задатке са запосленима на Руднику?
- Прије свега, морамо бити људи, имати добру комуникацију и разумијевање. Међусобно се испомажемо и надопуњујемо у технолошком процесу. На тај начин сами себи олакшавамо посао.
Како је бити руководилац посла, за који се обично опредјељују мушкарци и каква је сарадња са рударима?
-У сваком послу буде и грешака и човјек мора сносити посљедице. Ипак, ово јесте мушки посао и пуно је одговоран. Захтијева велику жртву, поготово код радника који раде у четверобригадном систему. Кад сви спавају ми радимо, или, кад сви раде ми спавамо. Није једноставно, али, такав вам је рударски посао“, каже Љиљана Јовичић и наглашава да за све ове године никада није доживјела ниједну непријатност у том смислу.
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)
Сви процеси рада се олакшавају и знатно убрзавају захваљујући савременој механизацији? Каква је опрема на Руднику ,,Угљевик’’ и како је рударити сада у односу на нека бивша времена, свакако, имајући у виду тежину тог посла?
- Имам у својој радној цјелини око 400 радника. Ту су руковаоци багера, дампера, булдозера, гредера, турнодозера, комплетна откривка на површинском копу. Комплетан процес одвија се под мојим руковођењем. Данас је рударима пуно лакше радити, него што је то био случај прије двадесетак година. Сви радови су механизовани. Имамо добру механизацију, иако нам у посљедњих неколико година спорије стиже нова опрема због великих улагања у инвестиције око електро – филтера и постројења за одсумпоравање. Слабије стање је са помоћном механизацијом, али, ми се боримо и сви радници дају пуни допринос да би се остварио план на откривци. Већ до сада, седамнаестог децембра, пребачен је годишњи план за 630.000 метара кубних откривке, не рачунајући комплетан децембар, тако да се надамо рекордној производњи.
Рударски посао је тежак. На који начин ви реализујете пројектоване задатке са запосленима на Руднику?
- Прије свега, морамо бити људи, имати добру комуникацију и разумијевање. Међусобно се испомажемо и надопуњујемо у технолошком процесу. На тај начин сами себи олакшавамо посао.
Како је бити руководилац посла, за који се обично опредјељују мушкарци и каква је сарадња са рударима?
-У сваком послу буде и грешака и човјек мора сносити посљедице. Ипак, ово јесте мушки посао и пуно је одговоран. Захтијева велику жртву, поготово код радника који раде у четверобригадном систему. Кад сви спавају ми радимо, или, кад сви раде ми спавамо. Није једноставно, али, такав вам је рударски посао“, каже Љиљана Јовичић и наглашава да за све ове године никада није доживјела ниједну непријатност у том смислу.
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)
