Упркос  пандемији вируса корона и застоју бројних друштвених активности, семберски пчелари неуморно раде у пчелињацима на развоју пчелињих друштава. У једном од највећих семберских пчелињака Мике Деспотовића у Поповима на Дрини затекосмо његовог зета, Бојана Нешковића, искусног пчелара.

„Припремамо пчелиња друштва за багремову пашу. Багрем је „Свети Грал“ за пчеларе. Добро је што је Влада РС, односно ресорно министарство, омогућило пчеларима, чак и онима старијим од 65 година, сада, у вријеме пандемије вируса корона, да могу уторком и викендом боравити у својим пчелињацима. Мислим да је то био добар потез који је проистекао на инцијативу Савеза удружења пчелара РС. Са рјешењем о регистрацији пчелињака и старији пчелари могу ући у пчелињак, а то је итекако важно, јер је у ово вријеме развој пчелињих друштава најбурнији. Што се тиче забране изласка из мјеста пребивалишта током викенда, та забране се не односи на пчеларе, а то је добро, јер велики број пчелара има своје пчелињаке изван мјеста пребивалишта“, каже Бојан Нешковић, истичући да је развој пчелињих друштава у ово вријеме изузетно динамичан.



„Имамо тренутно воћну пашу и пчелиња друштва су већ прилично снажна. Неки просјек је тренутно седам рамова легла, што је изузетно добро. За багремову пашу било би довољно осам рамова легла, али багрем тек почиње да пупа. Ипак, плашим се да је багрем на многим локалитетима измрзао, што пчелари нису ни примијетили током марта и током мразева који су пратили тај период године. Кад отпочне цвјетање багрема, знаћемо какво је стварно стање. У посљедњх неколико година багремова паша је знала издати пчеларе, али, надам се да то неће бити случај и овог прољећа“.

Нешковић каже да пчелари у овом периоду морају добро одвагати, како не би превише стимулисали друштва, да постану превише снажна, а да не постану и превише слаба.

„Важно је уравнотежити пчелиња друштва, како би била идеално темпирана за багремову пашу. Имамо три пчелињака, један овдје на обалама Дрине и у њему је стање солидно. Пчелиња друштва су јака и здрава. Пчелињак на локалитету Јабануша је нешто слабији, јер је изузетно топла јесен активирала пчеле, те су им остале слабије залихе хране за зиму. На Романији пчелињак је у изузетно добром стању и имамо снажнија пчелиња друштва од ових у равници. То може звучати чудно, због планинске зиме, гдје пчеле зазиме већ у октобру. У три пчелињака имамо око 320 друштава“.

Бојан каже  да је рано изводити неке уопштене закључке, када је у питању пчеларство и актуелна епидемија вируса корона, али, истиче, да пчелињи производи итекако оснажују имунолошки систем код човјека.

„То се зна одавно и то су потврдила научна истраживања, било да је у питању матична млијеч или прополис. За прополис је научно доказано да убија вирус САРС који је био својевремено актуелан и који је у сродству са вирусом корона. Прополис дјелује антивирусно код херпес симплекса и показао се као идеалан лијек. Он оснажује човјеков имунитет, јер посједује флаваноиде и дјелује биостимулативно. Матична млијеч посједује есенцијалне аминокиселине без којих људски организам не би могао функционисати. Л-аргинин, кога има пуно и у полену, изузетно повољно дјелује на имуни систем, како код човјека, тако и код пчеле“, каже Бојан Нешковић, истичући на крају да се пчелари надају једној доброј години у пчеларству.

АПЕЛ  ВОЋАРИМА

Воће немојте прскати док је у цвијету, поготово не у раним јутарњим и поподневним сатима, већ тај посао  оставите за прве вечерње сате, када пчеле нису активне, истиче Нешковић, упућујући  конкретан апел  пољопривредницима и воћарима који ових дана врше прскање  у својим воћњацима да би их заштитили од штеточина.

Семберија инфо