ШКОЛА НОВИНАРСТВА - ТИЈАНА ГАЈИЋ - ЈЕ ЛИ ТАМО МНОГО БОЉЕ, ИЛ‘ МИРИСНИЈЕ НАШЕ ПОЉЕ?

О одласку младих свједочи држава мањком радне снаге. Ситни занати се гасе, вариоци одлазе у Њемачку, нико више неће да узме рало и волове. Не можете више да пронађете ни обућара. Јава програмери и виртуелни занати су однијели превагу, али они не сију и не жању хљеб наш свагдашњи нити су способни да ваде кртолу. Млади су будућност наше државе, али они одлазе. Многи напуштају своје породице у потрази за бољим послом и животом.

Кажу - главни разлог је новац. Сматрају да их у иностранству више цијене и да је живот тамо много бољи и луксузнији. Већина њих са собом поведу чак и своје најближе. Дјеца живе у туђини и заборављају своје претке, традицију и наравно обичаје, те их ништа не везује за отаџбину. Многи не знају да и у земљи из које изникоше могу да пронађу веома солидне послове са платама које би им биле сасвим довољне за живот те тиме врате дуг држави која их је са пажњом и љубављу одњеговала.

Да ли је морално исправно што људи одлазе или је заиста странпутица негдје другдје? Директор Завода за запошљавање у Угљевику тврди да је у све умијешана политика и због тога млади не могу да пронађу посао у складу са својим образовањем. И сам наглашава да је своју дјецу васпитавао у духу патриотизма да би их тамо негдје на крају и послао јер њихове струке нису довољно цијењене и тражене у овој земљи.

Професорица права у средњој школи у Угљевику именовала је ову ситуацију као одлив мозгова јер сви школовани и факултетски образовани људи иду у иностранство јер је наводно у овој држави све бесмислено.

Ипак, ученици средње школе у Угљевику се нису сложили са овим, можда зато што не виде даље од свог носа, а можда и због оптимизма и наде у боље сутра, те су, с тим у вези, рекли да се намјеравају школовати у својој земљи и наравно запослити у њој. Да ли ће промијенити своје мишљење када се први пут сусретну са љубазним чиновницима бироа за запошљавање, остаје нам да видимо.

Босна и Херцеговина свакако постаје земља стараца и нико се не труди да то промијени што значи да ипак срљамо у ону Домановићеву јаругу из које нећемо моћи да се тек тако извучемо.



Тијана Гајић је рођена у Бијељини 1. јануара 2008. године. Живи у Угљевику са својом породицом и похађа средњу економску школу. Воли спорт, а у слободно вријеме и пише. Увијек је на крају дана вољела да своја осјећања пренесе на папир па се из тога родила љубав и интересовање за писање и књижевност.

​