ШКОЛА НОВИНАРСТВА - ЈЕЛЕНА МАКСИМОВИЋ: Шта нам ово младе стеже, да л' су криве нове мреже?
Шта нам ово младе стеже, да л' су криве нове мреже?
Савремено доба донијело је са собом и неке нове технологије које су нам у потпуности промијениле живот. Прије само четврт вијека, да бисмо разговарали с неким телефоном, било је потребно да посједујемо фиксни и да тај неко буде код куће у тренутку када га зовемо. Фотографије смо могли да видимо тек када бисмо их израдили у фото- студију. А, данас? Данас нам је довољно да имамо мобилни телефон, а има га већина становништва на планети, и да у сваком тренутку разговарамо или се дописујемо с ким год пожелимо.
Поред тога, захваљујући тој малој справици и друштвеним мрежама, можемо да завиримо у било чији живот. Довољни су нам Инстаграм или Фејсбук па да сазнамо шта је ко кувао, гдје је и са ким путовао, ко су му стрина и тетка... Све је постало толико транспарентно па се чини да је отишло предалеко. Млади скоро да се и не друже, или се друже тако што свако гледа у свој телефон.
И док су раније мобилне телефоне имали само родитељи, с годинама се доња граница за посједовање истог спуштала све ниже, па сада имамо прваке који тек што су научили да пишу, отварају профиле на друштвеним мрежама. А управо то је са собом донијело и бројне проблеме. Свакодневно у медијима читамо текстове о самоубиствима због интернет насиља. Вријеђање и исмијавање постало је дио нормалне комуникације међу дјецом и младима.
Више није битно да ли нам је на одмору или у изласку било лијепо, већ како ћемо то презентовати на друштвеним мрежама и како ће други да прокоментаришу наше фотографије.
Све је постало битно, сем нас самих. Имамо на стотине пријатеља, а да ли имамо и једног?
Осјећамо се слободни да на друштвеним мрежама објавимо само оно што ми желимо, а да ли смо заиста слободни или смо робови тих истих друштвених мрежа?
Глупо је да кажемо: жао ми је, не знам, хвала, извини. Лакше нам је да напишемо јбг, нзм, tnx, sorry.
А, све је више младих чија комуникација се управо овако одвија, уз скраћенице и стране изразе.
Постало је депласирано да желите да постанете учитељ, фризер или љекар, сви желе да буду инфлуенсери, јутјубери, тиктокери... Докле ће то трајати, да ли ће и када престати или ће се појавити нешто ново, боље или горе од друштвених мрежа, остаје нам да видимо. А до тада поззз, чека ме и инста, морам да провјерим story, sorry што нмг даље да пишем, фоловери чекају, vrv их dns имам за неки бр више.
Јелена Максимовић, први разред, 2008. годиште
Јелена Максимовић, први разред, 2008. годиште
Ученица Техничке школе “Михајло Пупин”
Смјер: Техничар друмског саобраћаја
Бијељина
Савремено доба донијело је са собом и неке нове технологије које су нам у потпуности промијениле живот. Прије само четврт вијека, да бисмо разговарали с неким телефоном, било је потребно да посједујемо фиксни и да тај неко буде код куће у тренутку када га зовемо. Фотографије смо могли да видимо тек када бисмо их израдили у фото- студију. А, данас? Данас нам је довољно да имамо мобилни телефон, а има га већина становништва на планети, и да у сваком тренутку разговарамо или се дописујемо с ким год пожелимо.
Поред тога, захваљујући тој малој справици и друштвеним мрежама, можемо да завиримо у било чији живот. Довољни су нам Инстаграм или Фејсбук па да сазнамо шта је ко кувао, гдје је и са ким путовао, ко су му стрина и тетка... Све је постало толико транспарентно па се чини да је отишло предалеко. Млади скоро да се и не друже, или се друже тако што свако гледа у свој телефон.
И док су раније мобилне телефоне имали само родитељи, с годинама се доња граница за посједовање истог спуштала све ниже, па сада имамо прваке који тек што су научили да пишу, отварају профиле на друштвеним мрежама. А управо то је са собом донијело и бројне проблеме. Свакодневно у медијима читамо текстове о самоубиствима због интернет насиља. Вријеђање и исмијавање постало је дио нормалне комуникације међу дјецом и младима.
Више није битно да ли нам је на одмору или у изласку било лијепо, већ како ћемо то презентовати на друштвеним мрежама и како ће други да прокоментаришу наше фотографије.
Све је постало битно, сем нас самих. Имамо на стотине пријатеља, а да ли имамо и једног?
Осјећамо се слободни да на друштвеним мрежама објавимо само оно што ми желимо, а да ли смо заиста слободни или смо робови тих истих друштвених мрежа?
Глупо је да кажемо: жао ми је, не знам, хвала, извини. Лакше нам је да напишемо јбг, нзм, tnx, sorry.
А, све је више младих чија комуникација се управо овако одвија, уз скраћенице и стране изразе.
Постало је депласирано да желите да постанете учитељ, фризер или љекар, сви желе да буду инфлуенсери, јутјубери, тиктокери... Докле ће то трајати, да ли ће и када престати или ће се појавити нешто ново, боље или горе од друштвених мрежа, остаје нам да видимо. А до тада поззз, чека ме и инста, морам да провјерим story, sorry што нмг даље да пишем, фоловери чекају, vrv их dns имам за неки бр више.
Јелена Максимовић, први разред, 2008. годиште
Јелена Максимовић, први разред, 2008. годиште
Ученица Техничке школе “Михајло Пупин”
Смјер: Техничар друмског саобраћаја
Бијељина
