Је ли тамо боље, ил' мирисније наше поље?

Семберска равница вијековима је хранила велики дио Босне и Херцеговине, а њена плодна поља била су препуна разних култура. Мирисала је Семберија на паприку, парадајз јабучар, младе шаргарепе и тек сазрело воће. Мирисала је, ал' сад мирише све мање. Све је више земље зарасле у коров и стрњику и све више кућа у које скоро нико да и не улази. Старије генерације нас полако напуштају, а оне млађе бољи живот потражиле су далеко од Семберије. Аустрија, Њемачка, Швајцарска и далека Шведска учиниле су им се бољим мјестом за живот од Бијељине и Републике Српске. А, да ли је тамо заиста боље? 

Статистички подаци говоре да се у посљедњих десет година из Босне и Херцеговине иселило 600.000 људи, а велики број њих је и из Бијељине. Оно што је, такође, евидентно, је чињеница да Семберци и даље напуштају свој крај, без обзира на то што Бијељина важи за један од перспективнијих градова у Републици Српској. 

И док су некада у иностранство одлазили нешколовани, или мало школовани људи, данас преко границе своју срећу проналази све више високообразованог кадра. Због свега тога Семберија остаје без љекара, инжењера, физичара... Остаје и без оних који би могли да оживе њена плодна поља, јер се, како кажу, бављење пољопривредом више не исплати. Лакше им је да раде у њемачким фабрикама, јер "Швабо добро плаћа". Срећни су, веле, што се Република Српска развија, што се отварају фабрике и граде ауто-путеви, а да ли ће их они вратити у родни крај или ће послужити само како би у бијели свијет одвели и неке нове генерације, вријеме ће да покаже.

Јелена Максимовић, први разред, 2008. годиште   



                                                                                         
Јелена Максимовић, први разред, 2008. годиште  
Ученица Техничке школе “Михајло Пупин”
Смјер: Техничар друмског саобраћаја    
Бијељина

​