ФРАНЦУСКИ МЕДИЈИ: ГЕЈТС 'ПРОСВИЈЕЋЕНИ И ДОБРОТВОРНИ ДЕСПОТ'?
Група научника предложила да и европски милијардери створе фондацију као Гејтс.
“Да ли сте уморни? Тјескобни због епидемије, растргнути између здравствених и економских императива, Французи су ушли у септембар са осјећањем умора које је скоро опште”, најављује на насловној страни париски дневник Либéратион.
У тематском блоку посвећеном умору читамо : “Ограничење кретања, онда укидање ограничења, па маске, тестови, промјене у начину рада, нагомилавање послова код куће, тјескобан поглед у будућност… На друштвено-психолошком плану КОВИД је довео до општераширеног менталног и физичког умора”.
У Француској је за седам одсто увећана потрошња лијекова за спавање и умирење – каже извјештај Агенције за лијекове и здравственог осигурања.
“Многи моји пацијенти жале се да нису могли да напуне батерије. Као једну од тешкоћа често наводе брисање границе између посла и приватног живота због увођења рада на дистанци, путем интернета”, рекла је за Либéратион копредсједница француске Федерације психолога.
Репортер листа цитира Клер (47) која је провела уобичејане четири недеље на годишњем одмору са својом дјецом и мужем : “Сањала сам о томе да се одмарам читајући књигу али нисам читала ни два минута иако ме нико није ометао. Једноставно ментално нисам могла да се опустим. Са одмора сам се вратила исцрпљенија него икада”.
Клер каже да ментално више не функционише и да мисли да је то почело са радом од куће путем интернета.
“Ређала бих састанке са сарадницима и онда одмах, без паузе, прелазила у кухињу. У почетку ми се то чинило изванредно али у ствари на менталном плану немам ниједан тренутак предаха и више нисам у стању да било шта урадим”, каже она.
Либéратион доноси и кратак уводник под насловом “Последице”. Аутор као да га је једва написао – ваљда од умора. Ту и тамо је цитирао дијелове текстова које смо већ прочитали у тематском блоку и додао цитат из пјесме Рите Мицуко: “Уморна сам од умора. Уморна сам и доста ми је да будем овако цркнута”.
Ово би могао да буде доказ да су и новинари уморни - можда од писања о КОВИД-у.
Анализа пљувачке
Како ствари стоје, можда ће морати поново свакодневно да извјештавају са владиних медицинских конференција за штампу. То наговјештавају подаци о протеклој недељи у Француској. “Здравствена криза: да ли још можемо да избјегнемо урушавање? […] За недељу дана у Француској је број примљених у болницу скочио за 45 одсто, а број примљених у одјелење интензивне његе за 48 одсто”, најављује на првој страни Аујоурд’хуи.
Овај париски дневник доноси фотографије и текстове који говоре о огромним редовима пред лабораторијама у Паризу гдје грађани чекају да би били тестирани, о умору запослених у лабораторијама, о незадовољству грађана који на резултате чекају по недељу и више дана, о томе да ће ситуацију можда поправити увођење тестова анализе пљувачке.
Дневник Оуест-Франце извештава о свједочењу пред Сенатом професора Дидије Раула, познатог инфектолога и микробиолога, на челу болничко-универзитетског института у Марсеју који заговара употребу хлорокина у раној фази заразе КОВИД-ом.
“Тренутно се догађа нешто што до сада нисам видео са старим корона-вирусима: ријеч је о (великој) брзини мутација. Не знам какав ће вирус да постане”, рекао је професор Раул иначе у “рату” са здравственим властима у Француској које је оптужио за “катастрофално” вођење епидемије и интересне везе са фармацеутском индустријом.
Осим тога што заговара масовно тестирање и најраније могуће преписивање хлорокина, старог лијека против маларије који никоме не доноси добит, професор Раул није поборник вакцинације, мада - како је љутито инсистирао - није ни противник вакцина.
Интервју са Бил Гетсом
Париски недељник Л’Еxпреш објавио је интервју са милијардером Билом Гејтсом, заговорником масовне вакцинације против корона вируса. “Он се не обазире на гласине из регистра теорија завјере већ умножава иницијативе у домену науке и види себе као покретача и финансијера који ради у служби човјечанства”, пише недељник.
Аутор уводника који прати интервју истиче да искорјењивање полио у Африци које је довршено крајем августа мјесеца имамо да захвалимо у највећој мјери Билу Гејтсу. “Ко финансира Свјетску здравствену Организацију (СЗО)?
У тренутку када се Америка Доналда Трампа повлачи из учешћа у СЗО, ова организација базирана у Женеви може да рачуна на чекове Гејтсове фонадације”, подсјећа коментатор недељника Л’Еxпреш.
У интервјуу који слиједи Бил Гејтс истиче да се он залаже да вакцине буду доступне свима па и најсиромашнијима. “Чак и са егоистичког становишта то је важно. Представљало би грешку да сви не буду вакцинисани јер та болест, све док постоји, може увијек да се шири”, рекао је он.
“Ако узмемо да седам милијарди људи на планети добије дуплу дозу вакцине која кошта 3 долара по дози, то значи да је 40 милијарди долара довољно да се вакцинише скоро цијело човечанство”, рекао је Гејтс.
Из текста у недељнику Л’Еxпреш сазнајемо за постојање институције која се зове: Центар за студије и истраживање филантропије. Њен председник је извјесни Антоине Вачаро који за оспораваног милијардера каже: “Бил Гејтс припада категорији просвећених, добротворних деспота!”.
Такве мецене као Гејтс биле су одлика англо-саксонског свијета, али сада је дошло вријеме да они изгледа преузму и Европу, односно да оно што се некада звало јавно здравство постане домен хуманитарне дјелатности милијардера – читамо у уводнику Л’Еxпреша.
Иако свима ова перспектива не мора да изгледа привлачно њу коментатор недељника Л’Еxпреш назива “револуционарном”. Наиме, 76 угледних научника објавило је недавно у исто тако угледном часопису Натуре позив на мобилизацију европских милијардера да по угледу на Гејтса створе фондацију која би дјеловала у служби рјешавања еколошких и здравствених криза.
Л’Еxпреш цитира једног од потписника. То је биолог Френсис-Андрé Волман који ће ускоро издати “бијелу књигу” о томе како су државе водиле кризу везану за пандемију. “Његова идеја је једноставна – треба тражити подршку од највећих богаташа на Старом континенту (има 330 милијардера – дакле, има новца). Али поставља се питање како убиједити француске милијардере као што је Бернард Арнолт или Френсис Пинол да учествују у оваквом пројекту када су они познатији по подржавању умјетности ?”, пита коментатор недељника Л’Еxпреш.
Наравно, читаоцу се намеће питање зашто милијардери не плаћају порезе па се из ЕУ годишње одлије укупно хиљаду милијарди евра у пореске рајеве!
Да милијардери и банке плаћају порезе тамо гдје стварају добит - не би морали да стварају фондације и баве се хуманитарним дјеловањем. Државе би имале довољно новца да финансирају здравство и не би морале да штеде, а милијардери не би морали да нам помажу. Недељник Л’Еxпреш, који је до прошле године био власништво милијардера (а сада једног милионера) међутим не отвара ово питање, нити га помиње.
(Ал Јазеера)
“Да ли сте уморни? Тјескобни због епидемије, растргнути између здравствених и економских императива, Французи су ушли у септембар са осјећањем умора које је скоро опште”, најављује на насловној страни париски дневник Либéратион.
У тематском блоку посвећеном умору читамо : “Ограничење кретања, онда укидање ограничења, па маске, тестови, промјене у начину рада, нагомилавање послова код куће, тјескобан поглед у будућност… На друштвено-психолошком плану КОВИД је довео до општераширеног менталног и физичког умора”.
У Француској је за седам одсто увећана потрошња лијекова за спавање и умирење – каже извјештај Агенције за лијекове и здравственог осигурања.
“Многи моји пацијенти жале се да нису могли да напуне батерије. Као једну од тешкоћа често наводе брисање границе између посла и приватног живота због увођења рада на дистанци, путем интернета”, рекла је за Либéратион копредсједница француске Федерације психолога.
Репортер листа цитира Клер (47) која је провела уобичејане четири недеље на годишњем одмору са својом дјецом и мужем : “Сањала сам о томе да се одмарам читајући књигу али нисам читала ни два минута иако ме нико није ометао. Једноставно ментално нисам могла да се опустим. Са одмора сам се вратила исцрпљенија него икада”.
Клер каже да ментално више не функционише и да мисли да је то почело са радом од куће путем интернета.
“Ређала бих састанке са сарадницима и онда одмах, без паузе, прелазила у кухињу. У почетку ми се то чинило изванредно али у ствари на менталном плану немам ниједан тренутак предаха и више нисам у стању да било шта урадим”, каже она.
Либéратион доноси и кратак уводник под насловом “Последице”. Аутор као да га је једва написао – ваљда од умора. Ту и тамо је цитирао дијелове текстова које смо већ прочитали у тематском блоку и додао цитат из пјесме Рите Мицуко: “Уморна сам од умора. Уморна сам и доста ми је да будем овако цркнута”.
Ово би могао да буде доказ да су и новинари уморни - можда од писања о КОВИД-у.
Анализа пљувачке
Како ствари стоје, можда ће морати поново свакодневно да извјештавају са владиних медицинских конференција за штампу. То наговјештавају подаци о протеклој недељи у Француској. “Здравствена криза: да ли још можемо да избјегнемо урушавање? […] За недељу дана у Француској је број примљених у болницу скочио за 45 одсто, а број примљених у одјелење интензивне његе за 48 одсто”, најављује на првој страни Аујоурд’хуи.
Овај париски дневник доноси фотографије и текстове који говоре о огромним редовима пред лабораторијама у Паризу гдје грађани чекају да би били тестирани, о умору запослених у лабораторијама, о незадовољству грађана који на резултате чекају по недељу и више дана, о томе да ће ситуацију можда поправити увођење тестова анализе пљувачке.
Дневник Оуест-Франце извештава о свједочењу пред Сенатом професора Дидије Раула, познатог инфектолога и микробиолога, на челу болничко-универзитетског института у Марсеју који заговара употребу хлорокина у раној фази заразе КОВИД-ом.
“Тренутно се догађа нешто што до сада нисам видео са старим корона-вирусима: ријеч је о (великој) брзини мутација. Не знам какав ће вирус да постане”, рекао је професор Раул иначе у “рату” са здравственим властима у Француској које је оптужио за “катастрофално” вођење епидемије и интересне везе са фармацеутском индустријом.
Осим тога што заговара масовно тестирање и најраније могуће преписивање хлорокина, старог лијека против маларије који никоме не доноси добит, професор Раул није поборник вакцинације, мада - како је љутито инсистирао - није ни противник вакцина.
Интервју са Бил Гетсом
Париски недељник Л’Еxпреш објавио је интервју са милијардером Билом Гејтсом, заговорником масовне вакцинације против корона вируса. “Он се не обазире на гласине из регистра теорија завјере већ умножава иницијативе у домену науке и види себе као покретача и финансијера који ради у служби човјечанства”, пише недељник.
Аутор уводника који прати интервју истиче да искорјењивање полио у Африци које је довршено крајем августа мјесеца имамо да захвалимо у највећој мјери Билу Гејтсу. “Ко финансира Свјетску здравствену Организацију (СЗО)?
У тренутку када се Америка Доналда Трампа повлачи из учешћа у СЗО, ова организација базирана у Женеви може да рачуна на чекове Гејтсове фонадације”, подсјећа коментатор недељника Л’Еxпреш.
У интервјуу који слиједи Бил Гејтс истиче да се он залаже да вакцине буду доступне свима па и најсиромашнијима. “Чак и са егоистичког становишта то је важно. Представљало би грешку да сви не буду вакцинисани јер та болест, све док постоји, може увијек да се шири”, рекао је он.
“Ако узмемо да седам милијарди људи на планети добије дуплу дозу вакцине која кошта 3 долара по дози, то значи да је 40 милијарди долара довољно да се вакцинише скоро цијело човечанство”, рекао је Гејтс.
Из текста у недељнику Л’Еxпреш сазнајемо за постојање институције која се зове: Центар за студије и истраживање филантропије. Њен председник је извјесни Антоине Вачаро који за оспораваног милијардера каже: “Бил Гејтс припада категорији просвећених, добротворних деспота!”.
Такве мецене као Гејтс биле су одлика англо-саксонског свијета, али сада је дошло вријеме да они изгледа преузму и Европу, односно да оно што се некада звало јавно здравство постане домен хуманитарне дјелатности милијардера – читамо у уводнику Л’Еxпреша.
Иако свима ова перспектива не мора да изгледа привлачно њу коментатор недељника Л’Еxпреш назива “револуционарном”. Наиме, 76 угледних научника објавило је недавно у исто тако угледном часопису Натуре позив на мобилизацију европских милијардера да по угледу на Гејтса створе фондацију која би дјеловала у служби рјешавања еколошких и здравствених криза.
Л’Еxпреш цитира једног од потписника. То је биолог Френсис-Андрé Волман који ће ускоро издати “бијелу књигу” о томе како су државе водиле кризу везану за пандемију. “Његова идеја је једноставна – треба тражити подршку од највећих богаташа на Старом континенту (има 330 милијардера – дакле, има новца). Али поставља се питање како убиједити француске милијардере као што је Бернард Арнолт или Френсис Пинол да учествују у оваквом пројекту када су они познатији по подржавању умјетности ?”, пита коментатор недељника Л’Еxпреш.
Наравно, читаоцу се намеће питање зашто милијардери не плаћају порезе па се из ЕУ годишње одлије укупно хиљаду милијарди евра у пореске рајеве!
Да милијардери и банке плаћају порезе тамо гдје стварају добит - не би морали да стварају фондације и баве се хуманитарним дјеловањем. Државе би имале довољно новца да финансирају здравство и не би морале да штеде, а милијардери не би морали да нам помажу. Недељник Л’Еxпреш, који је до прошле године био власништво милијардера (а сада једног милионера) међутим не отвара ово питање, нити га помиње.
(Ал Јазеера)
